<article><p>Posle petooktobarskih promena počeo je otklon od socijalističke zaostavštine. Dok je to značilo demokratizaciju, otvaranje Srbije i njeno vraćanje u svet, u tom procesu sveobuhvatnih promena odustalo se od obeležavanja državnih praznika iz vremena komunizma. Tako Srbija, od 2001. godine, nema dan sećanja na antifašističku borbu, kakav su do tada bili Dan borca i Dan ustanka.</p><p>"Mislim da je glavni razlog za to nesigurnost šta uopšte treba obeležavati, a kad to kažem zapravo mislim na to da se ne može pobeći od činjenice ko je nosilac pobede u Drugom svetskom ratu s jedne strane, a reč je o partizanima a sa druge strane srcu bliža ona druga strana u sukobu u Jugoslaviji i tu mislim na četnike", izjavio je za Marker Srđan Milošević, istoričar.</p><p>"Državno obeležavanje i državni odnos prema tom prazniku potpuno marginalizovan, negativan, ne postoji ili nema nikakvog sećanja. To nije slučajno - danas niko za sebe da kaže da je fašista, ali biti antifašista to je pomalo 'in'. Međutim dobija druge konotacije a ja to zovem nacionalizacijom antifašizma", izjavio je za Marker Aleksandar Kraus, predsednik Pokreta antifašista Srbije.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FmJGtTiVNDVY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Srbija nema državni praznik koji bi je sećao na antifašističku borbu i stradanje, ali obeležava pojedinačne događaje iz rata poput oslobođenja Beograda ili Novog Sada.</p><p>"04 U principu bi to moglo biti dovoljno ako bi bilo autentično, kada bi zaista iza toga stajalo to jasno vrednosno opredeljenje i jasna svest o tome šta je i koliko je antifašizam, ta borba protiv okupatora koji je bio spreman da uništava ljude u stotinama i hiljadama samo zbog toga što su druge 'rase' ili pripadnici određenih naroda i veroispovesti", naveo je Milošević.</p><p>Situacija je slična i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Državni praznici su ukidani ili prilagođavani novom političkom okruženju. Tako se u Hrvatskoj, do raspada SFRJ, Dan ustanka obeležavao 27. jula, u znak sećanja na oružanu pobunu Srba zbog ustaških zločina u mestu Srb. Međutim, kada je stekla nezavisnost, Hrvatska Dan antifašističke borbe obeležava 22. juna, na dan kada je formiran prvi partizanski odred nedaleko od Siska. </p><p>"Svaka od ovih državica koje su nastale raspadom Jugoslavije hoće da govori o svom antifašizmu i da su uvek oni prekoputa manje zaslužni a više krivi. Da bi se država preciznije odredila prema prošlosti ona bi morala sama sebe da preispita ali to ne ide na račun režima od Miloševića pa nadalje", rekao je Kraus.</p><p>Posle oslobođenja Jugoslavije i dolaska komunista na vlast, ulice i trgovi dobijali su nova imena – po važnim događajima iz Narodnooslobodilačke borbe ili po partizanima. Međutim, posle Petog oktobra i to se menja - vraćaju predratna imena, a imena partizana, koje su nosile ulice u centru, sele se na periferiju.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Posle petooktobarskih promena počeo je otklon od socijalističke zaostavštine. Dok je to značilo demokratizaciju, otvaranje Srbije i njeno vraćanje u svet, u tom procesu sveobuhvatnih promena odustalo se od obeležavanja državnih praznika iz vremena komunizma. Tako Srbija, od 2001. godine, nema dan sećanja na antifašističku borbu, kakav su do tada bili Dan borca i Dan ustanka.</p>
<p>"Mislim da je glavni razlog za to nesigurnost šta uopšte treba obeležavati, a kad to kažem zapravo mislim na to da se ne može pobeći od činjenice ko je nosilac pobede u Drugom svetskom ratu s jedne strane, a reč je o partizanima a sa druge strane srcu bliža ona druga strana u sukobu u Jugoslaviji i tu mislim na četnike", izjavio je za Marker Srđan Milošević, istoričar.</p>
<p>"Državno obeležavanje i državni odnos prema tom prazniku potpuno marginalizovan, negativan, ne postoji ili nema nikakvog sećanja. To nije slučajno - danas niko za sebe da kaže da je fašista, ali biti antifašista to je pomalo 'in'. Međutim dobija druge konotacije a ja to zovem nacionalizacijom antifašizma", izjavio je za Marker Aleksandar Kraus, predsednik Pokreta antifašista Srbije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FmJGtTiVNDVY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Srbija nema državni praznik koji bi je sećao na antifašističku borbu i stradanje, ali obeležava pojedinačne događaje iz rata poput oslobođenja Beograda ili Novog Sada.</p>
<p>"04 U principu bi to moglo biti dovoljno ako bi bilo autentično, kada bi zaista iza toga stajalo to jasno vrednosno opredeljenje i jasna svest o tome šta je i koliko je antifašizam, ta borba protiv okupatora koji je bio spreman da uništava ljude u stotinama i hiljadama samo zbog toga što su druge 'rase' ili pripadnici određenih naroda i veroispovesti", naveo je Milošević.</p>
<p>Situacija je slična i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Državni praznici su ukidani ili prilagođavani novom političkom okruženju. Tako se u Hrvatskoj, do raspada SFRJ, Dan ustanka obeležavao 27. jula, u znak sećanja na oružanu pobunu Srba zbog ustaških zločina u mestu Srb. Međutim, kada je stekla nezavisnost, Hrvatska Dan antifašističke borbe obeležava 22. juna, na dan kada je formiran prvi partizanski odred nedaleko od Siska.&nbsp;</p>
<p>"Svaka od ovih državica koje su nastale raspadom Jugoslavije hoće da govori o svom antifašizmu i da su uvek oni prekoputa manje zaslužni a više krivi. Da bi se država preciznije odredila prema prošlosti ona bi morala sama sebe da preispita ali to ne ide na račun režima od Miloševića pa nadalje", rekao je Kraus.</p>
<p>Posle oslobođenja Jugoslavije i dolaska komunista na vlast, ulice i trgovi dobijali su nova imena – po važnim događajima iz Narodnooslobodilačke borbe ili po partizanima. Međutim, posle Petog oktobra i to se menja - vraćaju predratna imena, a imena partizana, koje su nosile ulice u centru, sele se na periferiju.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Srbija nema državne praznike u znak sećanja na antifašističku borbu (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation