<article>Vreme je ključno za onoga ko čeka neki organ. Za više od 2.000 pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa, čini se da je poziv koji im produžava život sve dalje jer je Srbija sve niže na listi zemalja po broju transplantacija. Za društvo su pacijenti koji čekaju transplantaciju slabo vidljivi, smatra Olivera Jovanović iz Udruženja „Zajedno za novi život”.„Ritam života, način života se drastično menja, prvo i osnovno. Ta neizvesnost u čekanju kada ćete krenuti na primer na dijalizu, koliko će ta dijaliza trajati, ako govorimo na primer o bubrežnim bolesnicima, kod bubrežnih bolesnika dijaliza zna i da traje i po više godina pa se meri čak i decenijama. Ljudi su jako, jako dugo na listama čekanja”, kaže ona.Da će donora biti više, verovalo se kada je 2018. godine usvojen Zakon o presađivanju organa kojim je propisana takozvana pretpostavljena saglasnost, što je značilo da je svaka osoba kod koje je nastupila moždana smrt potencijalni donor, osim ako se za života nije izjasnila drugačije. Međutim, jedan član koji propisuje uslove pod kojima važi pretpostavljena saglasnost Ustavni sud je u maju prošle godine proglasio neustavnim. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FU5Zym5Knxvw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da je Ustavni sud u svojoj odluci napomenuo da sama pretpostavljena saglasnost nije neustavna, ali da je član morao biti proglašen neustavnim zbog nedovoljnog kvaliteta. „Zdravstvene ustanove, po mom najdubljem uverenju, zbog toga i ne vrše kadaverične transplantacije zato što ne postoji pravni okvir i niko od njih ne želi da dođe u situaciju potencijalnog problema, da ih kasnije neko tuži i da imaju i tu vrstu problema zbog toga što su sproveli neku transplantaciju”, kaže Ilić.U proteklih godinu dana, obavljeno je tek desetak transplantacija, i to samo sa živih donora. Da bi ih bilo više, ali i da bi se opet radile kadaverične transplantacije, potrebno je da se ponovo uspostavi pravni okvir. Pre nekoliko meseci, Beogradskom centru za ljudska prava rečeno je u Ministarstvu zdravlja da je Nacrt zakona napisan, ali da se čeka formiranje Vlade, koju smo dobili krajem oktobra.  „Nacrt jeste bolji od normi koje su oglašene neustavnim. Međutim, i dalje sadrži neke nedostatke koje bi opet neko mogao da iznese pred Ustavni sud ili da Ustavni sud sam pokrene postupak ocene ustavnosti i da opet dođemo u situaciju da se zakon oglašava neustavnim i da opet idemo u krug”, objašnjava Ilić. U Beogradskom centru za ljudska prava objašnjavaju da su neki nedostaci u Nacrtu zakona to što nije propisano na koji način neko za života treba da se izjasni da ne želi da bude donor, zatim nije objašnjeno šta se podrazumeva pod terminom „razuman rok” u kojem članovi porodice preminulog mogu da odbiju doniranje, a nije predviđeno ni kako će se tumačiti njihovo ćutanje - kao odobravanje ili odbijanje.„Biće potrebno sigurno neko vreme dok se od Ministarstva zdravlja do Skupštine taj tekst prošeta, da tako kažem. Sama radna grupa Ministarstva zdravlja je predložila da se Zakon donese u hitnom postupku, što ja zaista mislim da bi trebalo. Ali to opet ne znači da to treba da bude brzopleto i bez pažljivog razmatranja sadržine tih normi”, navodi Ilić.Da se problem što pre reši, kako bi se ponovo radile kadaverične transplantacije, apeluju i civilni sektor i udruženja pacijenata.„Kad se istroše svi resursi koje medicina može da nam pruži i jedan život se nažalost ugasi, a može da pomogne nekom drugom, onda je šteta, greh ili nazovite to kako god ko želi, da se ne pomogne nekom ko svoj život može da nastavi kroz drugo biće i za sobom da ostavi trag”, kaže Olivera Jovanović iz Udruženja „Zajedno za novi život”.Ni pre pravnog zastoja, Srbija nije mogla da se pohvali brojem transplantacija. 2018. godine obavljene su 64 transplantacije, a poslednje tri godine – po desetak. Španija, koja je prva u Evropi po broju transplantacija, prošle godine je spasila 4 781 život! Izvor: Insajder</article>

Vreme je ključno za onoga ko čeka neki organ. Za više od 2.000 pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa, čini se da je poziv koji im produžava život sve dalje jer je Srbija sve niže na listi zemalja po broju transplantacija.&nbsp;
Za društvo su pacijenti koji čekaju transplantaciju slabo vidljivi, smatra Olivera Jovanović iz Udruženja „Zajedno za novi život”.
„Ritam života, način života se drastično menja, prvo i osnovno. Ta neizvesnost u čekanju kada ćete krenuti na primer na dijalizu, koliko će ta dijaliza trajati, ako govorimo na primer o bubrežnim bolesnicima, kod bubrežnih bolesnika dijaliza zna i da traje i po više godina pa se meri čak i decenijama. Ljudi su jako, jako dugo na listama čekanja”, kaže ona.
Da će donora biti više, verovalo se kada je 2018. godine usvojen Zakon o presađivanju organa kojim je propisana takozvana pretpostavljena saglasnost, što je značilo da je svaka osoba kod koje je nastupila moždana smrt potencijalni donor, osim ako se za života nije izjasnila drugačije. Međutim, jedan član koji propisuje uslove pod kojima važi pretpostavljena saglasnost Ustavni sud je u maju prošle godine proglasio neustavnim.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FU5Zym5Knxvw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava ističe da je Ustavni sud u svojoj odluci napomenuo da sama pretpostavljena saglasnost nije neustavna, ali da je član morao biti proglašen neustavnim zbog nedovoljnog kvaliteta.&nbsp;
„Zdravstvene ustanove, po mom najdubljem uverenju, zbog toga i ne vrše kadaverične transplantacije zato što ne postoji pravni okvir i niko od njih ne želi da dođe u situaciju potencijalnog problema, da ih kasnije neko tuži i da imaju i tu vrstu problema zbog toga što su sproveli neku transplantaciju”, kaže Ilić.
U proteklih godinu dana, obavljeno je tek desetak transplantacija, i to samo sa živih donora. Da bi ih bilo više, ali i da bi se opet radile kadaverične transplantacije, potrebno je da se ponovo uspostavi pravni okvir. Pre nekoliko meseci, Beogradskom centru za ljudska prava rečeno je u Ministarstvu zdravlja da je Nacrt zakona napisan, ali da se čeka formiranje Vlade, koju smo dobili krajem oktobra. &nbsp;
„Nacrt jeste bolji od normi koje su oglašene neustavnim. Međutim, i dalje sadrži neke nedostatke koje bi opet neko mogao da iznese pred Ustavni sud ili da Ustavni sud sam pokrene postupak ocene ustavnosti i da opet dođemo u situaciju da se zakon oglašava neustavnim i da opet idemo u krug”, objašnjava Ilić.&nbsp;
U Beogradskom centru za ljudska prava objašnjavaju da su neki nedostaci u Nacrtu zakona to što nije propisano na koji način neko za života treba da se izjasni da ne želi da bude donor, zatim nije objašnjeno šta se podrazumeva pod terminom „razuman rok” u kojem članovi porodice preminulog mogu da odbiju doniranje, a nije predviđeno ni kako će se tumačiti njihovo ćutanje - kao odobravanje ili odbijanje.
„Biće potrebno sigurno neko vreme dok se od Ministarstva zdravlja do Skupštine taj tekst prošeta, da tako kažem. Sama radna grupa Ministarstva zdravlja je predložila da se Zakon donese u hitnom postupku, što ja zaista mislim da bi trebalo. Ali to opet ne znači da to treba da bude brzopleto i bez pažljivog razmatranja sadržine tih normi”, navodi Ilić.
Da se problem što pre reši, kako bi se ponovo radile kadaverične transplantacije, apeluju i civilni sektor i udruženja pacijenata.
„Kad se istroše svi resursi koje medicina može da nam pruži i jedan život se nažalost ugasi, a može da pomogne nekom drugom, onda je šteta, greh ili nazovite to kako god ko želi, da se ne pomogne nekom ko svoj život može da nastavi kroz drugo biće i za sobom da ostavi trag”, kaže Olivera Jovanović iz Udruženja „Zajedno za novi život”.
Ni pre pravnog zastoja, Srbija nije mogla da se pohvali brojem transplantacija. 2018. godine obavljene su 64 transplantacije, a poslednje tri godine – po desetak. Španija, koja je prva u Evropi po broju transplantacija, prošle godine je spasila 4 781 život!
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Srbija nema pravni okvir za transplantaciju organa sa umrlih donora (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation