<article>Najveći deo otpadnih voda koji se iz kanalizacije u Srbiji ispušta u vodotokove - nisu prerađene otpadne vode. Otpadne vode ispuštamo u kanalizacione sisteme iz toaleta, sudopera, lavaboa i slivnika. U vodotokove ispuštamo tehnološke otpadne vode iz proizvodnih postrojenja, dok su atmosferske i površinske otpadne vode one koje nastaju od padavina i slivanja uličnih voda u gradskim sredinama. Otpadne vode iz domaćinstava su, ipak, najveći problem; najviše ih ima, pune su bakteriološkog zagađenja pomešanog sa hemikalijama za održavanje lične higijene i higijene domaćinstva, ali često i manjeg čvrstog otpada ili otpada od hrane.Tek ako sve to znamo možemo da shvatimo kolike su razmere problema otpadnih voda u Srbiji, u kojoj ima tek nešto više od 40 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda od potrebnih 359! Dodatni problem je to što trećina postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda koja imamo nije u funkciji ili ne radi kako treba. Samo 16 odsto domaćinstava priključeno je na sisteme za preradu otpadnih voda, a tek 10 odsto otpadnih voda u Srbiji prerađuje se po standardima EU pre ispuštanja u vodotokove!Slikovit primer je Beograd, u kojem su neprerađene komunalne otpadne vode jedan od najvećih problema. Beograd je ujedno jedina evropska metropola u kojoj se <a href="https://insajder.net/teme/voda-za-pice-u-srbiji-tokom-leta-mnogima-nedostupna-a-u-ostatku-godine-i-nekvalitetna">neprerađene otpadne vode iz kanalizacije </a>ispuštaju pravo u Savu i Dunav. Prema procenama koje je svojevremeno izneo tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda, danas ministar građevinarstva Goran Vesić, godišnje se iz kanalizacije u Beogradu u te dve reke slije oko 60 hiljada olimpijskih bazena neprerađenih otpadnih voda!<h2>Kako bi trebalo da bude?</h2>Otpadne vode iz kanalizacije bi, po standardima razvijenih zemalja, trebalo da se sakupljaju u glavnim kolektorima, odakle se slivaju u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i postrojenja za preradu otpadnih muljeva a, tek posle prerade, voda se iz tih postrojenja ispušta u recipijent. Čišćenje vode trebalo bi da se sprovodi u tri faze. Tokom primarne faze mehaničkog prečišćavanja, iz otpadnih voda trebalo bi da se odvajaju čvrste materije. Tokom tog dela tretmana mulj se zadržava u taložnici, a ulje, masnoća i lako rastvorljive materije nastavljaju da plutaju po površini.Tokom sekundarnog tretmana treba da se sprovodi biološko prečišćavanje, tokom kojeg se otklanjaju biološke materije koje su rastvorene u vodi.Na kraju, kroz tercijalni tretman prerade, voda se dodatno dezinfikuje hemijskim ili fizičkim putem, pre ispuštanja u vodotokove.Osušeni otpadni mulj zatim može da se koristi, recimo kao energent, čime je delimično moguće isplatiti čitav proces čišćenja i prerade otpadnih voda.<h2>Obaveze Srbije u pristupnom procesu EU</h2>Srbija je dužna da se u okviru Poglavlja 27 uskladi sa visokim evropskim standardima kada je reč o preradi otpadnih voda zbog čega je, uglavnom kroz zajmove i kredite, obezbedila četiri milijarde evra za izgradnju savremenih kanalizacionih sistema sa postrojenjima za prečišćavanje i preradu otpadnih voda. Ulažemo sopstvena sredstva, dobijamo donacije Evropske unije, uzeli smo kredit Razvojne banke Saveta Evrope, realizuje se investicioni program „Čista Srbija“ na osnovu međudržavnog sporazuma sa Kinom, kao i projekti u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, KFW. Međutim, najpre smo obezbedili novac, a tek onda rešili da napravimo precizan plan ulaganja. Kašnjenje u realizaciji programa izgradnje moglo bi dodatno da optereti budžet, s obzirom na to da kreditno finansiranje sobom povlači i rokove za povlačenje novca, ali i rokove otplate kredita.Samo u Beogradu je planirano da za rešavanje četiri petine problema koji se tiču kanalizacije i izliva otpadnih voda u reke bude uloženo 271 milion evra u prvoj fazi realizacije projekta, a u drugoj fazi između 400 miliona i 600 miliona evra. Pored Beograda, ima još velikih gradova u kojima nije rešen problem prečišćavanja otpadnih voda. Na postrojenja, primera radi, čekaju i veliki gradovi kao što su Novi Sad i Niš, ali i Zrenjanin, Požarevac, Kraljevo, Čačak i Užice. I tu nije kraj spiska. Ako znamo da u Srbiji postoji manje od 50 postrojenja za preradu otpadnih voda od potrebnih 359, ta računica pokazuje da 300 postrojenja tek treba da bude izgrađeno u više od 70 gradova i opština. Izgradnja savremenih kanalizacionih sistema je u toku u velikom broju gradova, ali se postrojenja - od pomenutih gradova - trenutno grade samo u Kraljevu i Nišu. Iako je reč o starom problemu, tek krajem juna ove godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je objavilo studiju „Analiza stanja u sektoru upravljanja komunalnim otpadnim vodama“; dokument koji bi trebalo da pomogne u prepoznavanju realnih potreba i ubrza izgradnju savremenih postrojenja za preradu otpadnih voda. Tu analizu su za potrebe Ministarstva uradili stručnjaci Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Na web stranici Ministarstva građevinarstva, na kojoj stoji obaveštenje o objavljenoj analizi, piše da Ministartstvo u ovom trеnutku sprovodi programе i projеktе izgradnjе komunalnе kanalizacionе infrastrukturе u okviru kojih jе planirana izgradnja ili rеkonstrukcija 177 postrojеnja za prеradu otpadnih voda.Problemi i izazovi sa kojima se to ministarstvo suočava tokom planirane izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda – piše na toj stranici - tiču se uglavnom ograničenih resursa i kapaciteta velikog broja jedinica lokalne samouprave: „To sе prе svеga odnosi na nizak nivo obučеnog i profеsionalnog kadra, prе svеga inžеnjеrskе, mašinskе i tеhnološkе strukе, na ograničеna finansijska srеdstva, ali i nеdostatak svеsti o višеdimеnzionalnoj složеnosti funkcionisanja postrojenja za preradu otpadnih voda.“Prethodno je Ministarstvo u drugoj polovini prošle godine obišlo 40 postrojenja koja su zvanično u funkciji od kojih, kako se ispostavilo, pet ne radi ili zbog kvarova, ili zbog toga što nikada nisu ni puštana u rad jer za njih prethodno nije izgrađena adekvatna kanalizaciona mreža!? U Ministarstvu smatraju da je 15 postrojenja potrebno rekonstruisati ili izgraditi nova, a da su u ostalih 26 potrebna veća ili manja dodatna ulaganja.Ministarstvo dalje ocenjuje  da bi model javno - privatnog partnerstva bio najpovoljniji za izgradnju tih postrojenja, „ jеr obеzbеđujе visoko pouzdano ispunjеnjе zadatih kritеrijuma“, a da je model u kojem je lokalna samouprava odgovorna za te poslove - u realizaciji pokazao znatne slabosti.„Posеbni problеmi sе odnosе na zloupotrеbu povеrеnih ovlašćеnja, nеdovoljnu transparеntnost, kao i izostanak stvarnе kontrolе i odgovornosti za nеgativnе rеzultatе poslovanja“, piše na pomenutoj stranici Ministarstva građevinarstva i dodaje da će to ministarstvo u narednom periodu predložiti izmene Zakona, kako bi se uredila ta oblast.Da li će svi ti koraci ubrzati izgradnju preko potrebnih postrojenja za preradu otpadnih voda ili će u velike i skupe poslove izgradnje uvesti model javno - privatnog partnerstva? Šteta koju građani već trpe dodatno bi bila povećana dodatnim višegodišnjim čekanjem na postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda.Izvor: Insajder</article>

Najveći deo otpadnih voda koji se iz kanalizacije u Srbiji ispušta u vodotokove - nisu prerađene otpadne vode. Otpadne vode ispuštamo u kanalizacione sisteme iz toaleta, sudopera, lavaboa i slivnika. U vodotokove ispuštamo tehnološke otpadne vode iz proizvodnih postrojenja, dok su atmosferske i površinske otpadne vode one koje nastaju od padavina i slivanja uličnih voda u gradskim sredinama.&nbsp;
Otpadne vode iz domaćinstava su, ipak, najveći problem; najviše ih ima, pune su bakteriološkog zagađenja pomešanog sa hemikalijama za održavanje lične higijene i higijene domaćinstva, ali često i manjeg čvrstog otpada ili otpada od hrane.
Tek ako sve to znamo možemo da shvatimo kolike su razmere problema otpadnih voda u Srbiji, u kojoj ima tek nešto više od 40 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda od potrebnih 359!&nbsp;
Dodatni problem je to što trećina postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda koja imamo nije u funkciji ili ne radi kako treba. Samo 16 odsto domaćinstava priključeno je na sisteme za preradu otpadnih voda, a tek 10 odsto otpadnih voda u Srbiji prerađuje se po standardima EU pre ispuštanja u vodotokove!
Slikovit primer je Beograd, u kojem su neprerađene komunalne otpadne vode jedan od najvećih problema. Beograd je ujedno jedina evropska metropola u kojoj se <a href="https://insajder.net/teme/voda-za-pice-u-srbiji-tokom-leta-mnogima-nedostupna-a-u-ostatku-godine-i-nekvalitetna">neprerađene otpadne vode iz kanalizacije </a>ispuštaju pravo u Savu i Dunav. Prema procenama koje je svojevremeno izneo tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda, danas ministar građevinarstva Goran Vesić, godišnje se iz kanalizacije u Beogradu u te dve reke slije oko 60 hiljada olimpijskih bazena neprerađenih otpadnih voda!
<h2>Kako bi trebalo da bude?</h2>
Otpadne vode iz kanalizacije bi, po standardima razvijenih zemalja, trebalo da se sakupljaju u glavnim kolektorima, odakle se slivaju u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i postrojenja za preradu otpadnih muljeva a, tek posle prerade, voda se iz tih postrojenja ispušta u recipijent.&nbsp;
Čišćenje vode trebalo bi da se sprovodi u tri faze. Tokom primarne faze mehaničkog prečišćavanja, iz otpadnih voda trebalo bi da se odvajaju čvrste materije. Tokom tog dela tretmana mulj se zadržava u taložnici, a ulje, masnoća i lako rastvorljive materije nastavljaju da plutaju po površini.
Tokom sekundarnog tretmana treba da se sprovodi biološko prečišćavanje, tokom kojeg se otklanjaju biološke materije koje su rastvorene u vodi.
Na kraju, kroz tercijalni tretman prerade, voda se dodatno dezinfikuje hemijskim ili fizičkim putem, pre ispuštanja u vodotokove.
Osušeni otpadni mulj zatim može da se koristi, recimo kao energent, čime je delimično moguće isplatiti čitav proces čišćenja i prerade otpadnih voda.
<h2>Obaveze Srbije u pristupnom procesu EU</h2>
Srbija je dužna da se u okviru Poglavlja 27 uskladi sa visokim evropskim standardima kada je reč o preradi otpadnih voda zbog čega je, uglavnom kroz zajmove i kredite, obezbedila četiri milijarde evra za izgradnju savremenih kanalizacionih sistema sa postrojenjima za prečišćavanje i preradu otpadnih voda.&nbsp;
Ulažemo sopstvena sredstva, dobijamo donacije Evropske unije, uzeli smo kredit Razvojne banke Saveta Evrope, realizuje se investicioni program „Čista Srbija“ na osnovu međudržavnog sporazuma sa Kinom, kao i projekti u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, KFW.&nbsp;
Međutim, najpre smo obezbedili novac, a tek onda rešili da napravimo precizan plan ulaganja. Kašnjenje u realizaciji programa izgradnje moglo bi dodatno da optereti budžet, s obzirom na to da kreditno finansiranje sobom povlači i rokove za povlačenje novca, ali i rokove otplate kredita.
Samo u Beogradu je planirano da za rešavanje četiri petine problema koji se tiču kanalizacije i izliva otpadnih voda u reke bude uloženo 271 milion evra u prvoj fazi realizacije projekta, a u drugoj fazi između 400 miliona i 600 miliona evra.&nbsp;
Pored Beograda, ima još velikih gradova u kojima nije rešen problem prečišćavanja otpadnih voda. Na postrojenja, primera radi, čekaju i veliki gradovi kao što su Novi Sad i Niš, ali i Zrenjanin, Požarevac, Kraljevo, Čačak i Užice. I tu nije kraj spiska. Ako znamo da u Srbiji postoji manje od 50 postrojenja za preradu otpadnih voda od potrebnih 359, ta računica pokazuje da 300 postrojenja tek treba da bude izgrađeno u više od 70 gradova i opština. Izgradnja savremenih kanalizacionih sistema je u toku u velikom broju gradova, ali se postrojenja - od pomenutih gradova - trenutno grade samo u Kraljevu i Nišu.&nbsp;
Iako je reč o starom problemu, tek krajem juna ove godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je objavilo studiju „Analiza stanja u sektoru upravljanja komunalnim otpadnim vodama“; dokument koji bi trebalo da pomogne u prepoznavanju realnih potreba i ubrza izgradnju savremenih postrojenja za preradu otpadnih voda. Tu analizu su za potrebe Ministarstva uradili stručnjaci Prirodno - matematičkog fakulteta u Novom Sadu.&nbsp;
Na web stranici Ministarstva građevinarstva, na kojoj stoji obaveštenje o objavljenoj analizi, piše da Ministartstvo u ovom trеnutku sprovodi programе i projеktе izgradnjе komunalnе kanalizacionе infrastrukturе u okviru kojih jе planirana izgradnja ili rеkonstrukcija 177 postrojеnja za prеradu otpadnih voda.
Problemi i izazovi sa kojima se to ministarstvo suočava tokom planirane izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda – piše na toj stranici - tiču se uglavnom ograničenih resursa i kapaciteta velikog broja jedinica lokalne samouprave: „To sе prе svеga odnosi na nizak nivo obučеnog i profеsionalnog kadra, prе svеga inžеnjеrskе, mašinskе i tеhnološkе strukе, na ograničеna finansijska srеdstva, ali i nеdostatak svеsti o višеdimеnzionalnoj složеnosti funkcionisanja postrojenja za preradu otpadnih voda.“
Prethodno je Ministarstvo u drugoj polovini prošle godine obišlo 40 postrojenja koja su zvanično u funkciji od kojih, kako se ispostavilo, pet ne radi ili zbog kvarova, ili zbog toga što nikada nisu ni puštana u rad jer za njih prethodno nije izgrađena adekvatna kanalizaciona mreža!?&nbsp;
U Ministarstvu smatraju da je 15 postrojenja potrebno rekonstruisati ili izgraditi nova, a da su u ostalih 26 potrebna veća ili manja dodatna ulaganja.
Ministarstvo dalje ocenjuje &nbsp;da bi model javno - privatnog partnerstva bio najpovoljniji za izgradnju tih postrojenja, „ jеr obеzbеđujе visoko pouzdano ispunjеnjе zadatih kritеrijuma“, a da je model u kojem je lokalna samouprava odgovorna za te poslove - u realizaciji pokazao znatne slabosti.
„Posеbni problеmi sе odnosе na zloupotrеbu povеrеnih ovlašćеnja, nеdovoljnu transparеntnost, kao i izostanak stvarnе kontrolе i odgovornosti za nеgativnе rеzultatе poslovanja“, piše na pomenutoj stranici Ministarstva građevinarstva i dodaje da će to ministarstvo u narednom periodu predložiti izmene Zakona, kako bi se uredila ta oblast.
Da li će svi ti koraci ubrzati izgradnju preko potrebnih postrojenja za preradu otpadnih voda ili će u velike i skupe poslove izgradnje uvesti model javno - privatnog partnerstva? Šteta koju građani već trpe dodatno bi bila povećana dodatnim višegodišnjim čekanjem na postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda.
Izvor: Insajder

Teme

Izlivanje otadnih voda u reku kod Beograda na vodi. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekologija

Srbija

Kanalizacija

Više od vesti

Srbiji nedostaje 300 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Srbiji nedostaje 300 postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda

Tagovi: