Srbima na KiM posebno na severu, protekla godina najteža posle ratne 1999. (FOTO)

"Tokom 2024. godine Srbi na Kosovu su svedočili daljem gašenju institucija Republike Srbije, pritiscima na Srpsku pravoslavnu crkvu, neuspešnom ali formalizovanom referendumu, ukidanju upotrebe dinara u platnom prometu, lažiranju legalnog slobodnog protoka robe, policijskoj represiji, napadu na infrastrukturu... svežim plodovima napora koji su zainteresovane strane uložile u nesrećne i tragične događaje u Banjskoj u septembru 2023. godine," kaže za Insajder Avramović.

On dodaje da je kosovski premijer Aljbin Kurti poručio da  "trgovi na severu više nisu mesta straha, gde su se stanovnici pratili i (bili) ucenjivani za svaki njihov pokret, već su postali prostori koji se spajaju sa celokupnim Kosovom – dinamična javna sfera zemlje u brzom razvoju",  a zvanični Beograd nakon duge ćutnje nevoljno ponavlja istrošenu mantru u koju odavno ni sam ne veruje - onu o jedinstvu i stajanju u koloni iza jedne istrošene ideje i kvazipolitičke partije na predostojećim kosovskim parlamentanim izborima zakazanim za 9. februar. 

"Nažalost, većina Srba sa Kosova, posebno mladih, odavno je u koloni - ali ne onoj za glasanje u kojoj bi jednim potezom olovke eventualno učinili nešto za svoju bolju budućnost, već u koloni za odlazak: u centralnu Srbiju, u Zapadnu Evropu, Ameriku, Australiju - tamo gde neće živeti ispod granice ljudskog dostojanstva," naglašava Goran Avramović.

Ljudsko dostojanstvo Srbima na severu KiM je dodatno ugroženo prošle godine, jer je dovela do jačanja nacionalizma, produbila međuetnički jaz, dovela do trijumfalizma kod pristalica vladajućeg Samoopredeljenja u odnosu prema Srbima sa severa, ojačala Kurtijev populizam, koji osim Srba pronalazi i nove protivnike u medijima, nevladinom sektoru, intelektualcima - kaže za Insajder Marko Jakšić:

"Za Srbe, posebno one na Severu Kosova to je bila definitivno najteža godina od završetka ratnih sukoba 1999. godine. Opšta sistemska diskriminacija. Obespravljenost. Pritisci. Hapšenja. Policijska okupacija. Napadi. Šikaniranja. Seksualna uznemiravanja. Pravi aparthejd koji sprovodi Kurtijev režim sa jedne strane, a sa druge strane pasivnost i izdaja od strane Vučićevog režima uključujući i ponižavanje prilikom skupljanja potpisa za organizaciju vanrednih lokalnih izbora u četiri opštine na Severu. Sve to je upotpunila nezainteresovana i nespremna međunarodna zajednica čija reakcija se svela na politiku saopštenja osude ili žaljenja bez konkretne akcije. Sve negativno što se desilo prošle godine ne može se ni nabrojati, ali svakako među ključnim događajima je zabrana dinara, zatvaranje banki, Pošte, privremenih organa i drugih institucija u sistemu Republike Srbije (sa čim je nastavljeno u ovoj godini), otvaranje etničkih lokala na šetalištu u Kosovskoj Mitrovici u kojima po zadatku sede Kurtijevi jurišnici, što su isto radili i na Gazivodskom jezeru letos, uz pokušaj otvaranja glavnog mosta, nekoliko skidanja srpske narodne zastave na Zvečanskoj tvrđavi, pa sve do isceniranog incidenta na kanalu Ibar-Lepenac koji je doveo do nove dodatne militarizacije ove oblasti, i preko 50-tak novih kontrolnih tačaka pored već postojećih 10-tak baza specijalne policije. I to je samo mali deo onoga što se dešavalo prošle godine," kaže Jakšić.

Gašenje institucija koje su radile u okviru srpskog sistema, dodatno je otežalo, ionako težak svakodnevni na KiM

"Nije ga zaustavilo, ali jeste paralisalo i iskomplikovalo u potpunosti i preselilo ga u najbliže gradove uz administrativnu liniju u centralnoj Srbiji. Rašku, Kuršumliju, Novi Pazar, Ribariće gde sada ljudi idu za sve što im treba od dokumenata do novca i prehrambenih proizvoda. Sve je to otežalo i iskomplikovalo život običnog čoveka, što potvrđuje da je očigledna namera režima u Prištini da ovakvim pritiscima etnički očiste ovaj prostor, odnosno da nateraju Srbe da se jedan po jedan odsele zbog necivilizacijskih, nehumanih i ponižavajućih uslova za normalan i donekle dostojan život." naglašava Jakšić.

On kaže i da je sreća u nesreći  da niko od zaposlenih u zatvorenim inistitucijama nije ostao bez svojih primanja, ali su ona sada od plate postala socijalna davanja koja služe da se ljudi zadrže na Kosovu. 

"Bez toga bi za par meseci otišli gotovo svi. Samo, to nije dugoročno rešenje, osim ako i to nije deo sprovođenja postojećih dogovora i faktička primena nikada usvojenog zakona iz 2013. godine o finansijskoj podršci Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji. Na šta mnogo liči jer do sada nije bilo nikakvog aktivnog otpora zatvaranju bilo koje od institucija, bilo to od države Srbije, Srpske liste Vučićeve produžene ruke na Kosmetu, pa čak ni od strane zaposlenih."

Avramović: Treba nekoliko decenija do normalnog života

"Put do "normalnog" života na Kosovu je dug najmanje nekoliko narednih nekoliko decenija, ukoliko iole značajan broj Srba odluči da ostane tu da živi. Koncept organizovanja njihovog života i rada zasnovan je na opštinama/lokalnim samoupravama u kojima čine većinsko stanovništvo. Godina koja je upravo počela daće odgovor na pitanje koliko će tih opština Srbi, usled tragične demografske situacije, uspeti i dalje da kontrolišu. Podaci sa poslednjeg pospisa govore da su Srbi već manjina u opštinama Gračanica, Novo Brdo i Klokot. Šta se dešava kada Albanci prezumu lokalnu upravu u svoje ruke, videli smo tokom poslednjeg perioda na severu Kosova. U međuvremenu, svi na Kosovu žive u najsiromašnijem regionu Evrope. Prema podacima Svetske banke, uposleno je svega 37 odsto radno sposobnog stanovništva, pa Kosovo i dalje ima najveći procenat nezaposlenih u regionu. Tu jedna bitna razlika odvaja Srbe od Albanaca: njima ne stižu mesečne doznake od članova porodica i sunarodnika iz inostranstva," objašnjava Avramović.


On ne veruje u skoro formiranje Zajednice srpskih opština, za koju Beograd tvrdi da bi rešila mnoge probleme Srba

"Nakon 11 godina bez praktičnih rezultata na terenu, teško je poverovati da će Zajednica srpskih opština ikada biti formirana. Ukoliko se imaju u vidu popisni podaci iz 2024. o broju stanovnika, osnovno pitanje u ovom trenutku je i koliko bi je opština, zapravo, činilo. U kombinaciji sa tvrdoglavim odbijanjem aktuelnog, (verovatno i budućeg) kosovskog premijera da o tome uopšte i razmišlja van granica koje sam nameće, dalje razmatranje ove teme se čini prilično besmislenim. Jedino suočen sa brutalnim ultimatumom američke administracije Aljbin Kurti ili njegov naslednik bi "progutao žabu" poznatu kao ZSO." zaključuje Avramović.

Nova godina, stari problemi

"Pred nama je sigurno zanimljiva godina, za par dana zvanično počinje mandat predsednika Trampa od kojeg gotovo svi očekuju neke promene u odnosu prema Zapadnom Balkanu, a odmah zatim i Kurtijeva nacionalistička i antisrpska politika će biti proverena na izborima, gde postoji, mada ne velika, šansa da ista bude kažnjena od strane umerenijih Albanaca. Činjenica je i da je dijalog u postojećem formatu već neko vreme mrtav i da je kako je zamišljen i sproveden samo napravio probleme na terenu, ali ga birokrate iz Brisela veštački održavaju u životu i da po svemu sudeći novo-stari čelnici EU neće odustati od Ohridskog sporazuma i Francusko-nemačkog plana tako lako," kaže Marko Jakšić u razgovoru za Insajder i dodaje da bi formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) bio "kraj postojanja Srba na KiM".

"Tema ZSO, nevladine organizacije koja prema predloženom statutu nema nijednu nadležnost više od postojećih deset opština sa srpskom većinom, a koja definitivno kida postojeće veze sa Srbijom ukidajući i ono malo preostalih institucija sigurno nije ono što Srbima treba, a to je u najmanju ruku realna i suštinska autonomija koja bi umanjila posledice etničke polarizacije i antisrpskog raspoloženja potpaljenog od strane Kurtijevog režima i jastrebova iz Samoopredeljenja. I tako marginalna, višegodišnjom manipulacijom političkih elita u Prištini, izazvala je, po ličnom ubeđenju, nerealne i neracionalne animozitete kod većine Albanaca da su oni protiv nje bez da znaju šta ona znači i taj stav nakon skoro 12 godina njenog neformiranja, ne može biti promenjen, te bi njihovo oponiranje čak i da bude osnovana dovelo do dodatne marginalizacije već marginalizovane ZSO. Ostankom Kurtija na vlasti šanse za formiranje takve nikakve ZSO bi i dalje ostale minimalne, što bi uz nastavak njegove politike diskriminacije i policijske države posebno na Severu Kosova valjda najzad nateralo međunarodnu zajednicu da traži neke nove i drugačije modalitete. Iskreno se nadam da ZSO neće nikada biti formirana jer pre ili kasnije u ovakvim okolnostima moraće da dođe do nekih novih rešenja koja bi uvažila legitimne potrebe i specifičnosti Srba na Kosmetu." kaže Jakšić.

Ostavljeni i zaboravljeni od svih

"Nažalost, Srbi sa Kosmeta su prepušteni sami sebi. Ostavljeni i zaboravljeni od svih. Nestaju sa ovih prostora u potpunoj tišini. Srbija se ponaša kao maćeha. Vlast koja osim što davanjem novca kupuje delimičan ostanak onih koji su još tu ne radi ništa da spreči Kurtijevo divljanje, čak se i slepo drži svojih obaveza iz svih sporazuma da kao da mu u onome što čini pomaže. U nijednom trenutku nije primenila reciprocitet ili suspendovala sporazume. Ništa nije bolje ni po pitanju opozicije, koja ne vidi ili ne želi da aktuelizuje probleme koji postoje, čekajući da režim padne i na pitanju Kosova, računajući da će njihovo ćutanje po ovom pitanju naići na podršku zapadnih partnera. Ni držanje drugih društvenih grupa, počevši od intelektualne elite nije više od Pilatovog pranja ruku u definitivno jednom od najtežem trenutaka po Srbe na prostorima Kosova i Metohije ikada u istoriji, nalik na onaj period posle Berlinskog kongresa. Čast izuzecima naravno." kaže Marko Jakšić.

Govoreći o međunarodnoj zajednici, Jakšić kaže da "suzama Srba ne veruju, jer ih zahvaljujući ambasadama u Prištini, ne vide ili ih vide iskrivljeno." On smatra da jedino malo razumevanja i podrške imaju od Srpske pravoslavne crkve, koja se trudi da što više ljudi zadrži na KiM.

"O Srbima na Kosovu, u političkom smislu, brinu jedino oni sami i to samo oni koji su, uprkos svemu, sačuvali tu vrstu svesti i potrebe. Ostavljeni između čekića i nakovnja, Srbi na Kosovu imaju Srpsku pravoslavnu crkvu kojoj mogu da se obrate za duhovno okrepljenje, ali i za razne druge vrste pomoći. Metohija bi bila potpuno izbrisana iz naših života da Visoki Dečani i Pećka patrijaršija ne predstavljaju u svakom pogledu glavne oslonce malenim srpskim enklavama. Priština, Beograd i međunarodna zajednica će, u skladu sa svojim političkim potrebama, povremeno nastupati kao "oni koji brinu". Međutim, njihova dela na terenu najčešće svedoče o praznim rečima, u najboljem slučaju, na papiru. Potpuno je nevažno da li se radi o postignutim političkim sporazumima ili lokalnim zakonima. Zato godinama imamo kolone onih koji prodaju zemlju i kuće i odlaze," jasan je Goran Avramović.

Godina pred nama će doneti odgovore na neka pitanja, ali verovatno i iznedriti neke nove probleme. Kako će se sve to odraziti na položaj Srba na Kosovu i Metohiji, nepoznanica je i za njih. Ostaje da čekaju, kao i do sada, da ih bar neko direktno pita kako bi da urede svoje živote i da uvaži stav da sami najbolje znaju šta je za njih dobro.

Novinarka Tanja Vujisić