Srećko Đukić u "Insajder Intervjuu": Očekivao sam sukob "Vagnera" i vojnog vrha, ali ne i marš na Moskvu (VIDEO)

"Vagner nije došao u Moskvu, kao što nisu ni Napoleon i Hitler ali to ne znači da je priča završena", kazao je Đukić.

Đukić se osvrnuo na stavove predsednika Rusije Vladimira Putina po dolasku na vlast pre više od dve decenije, kada je smatrao da Rusija može da postane članica NATO-a i imao dobre odnose sa Zapadom.

"Onda su počeli veliki nesporazumi, ruska politika nije mogla da prati promene u svetu koje su se dešavale. Suština je u tome. Putin nije mogao da anticipira kuda će se taj svet kretati i bio je pod snažnim uticajem unutrašnjih patriotskih i bezbednosnih struktura. Tako je došlo do prestrojavanja određenih struktura, došlo je do jačanja vojnog i bezbednosnog bloka", kazao je Đukić.

Đukić je rekao da je Putin, kako bi mogao da ostvari svoje ambicije u Africi, po ugledu na Zapad, formirao privatnu vojsku a jedna od prvih je "Vagner".

Dodao je da su veze Rusije i Afrike bazirane na privatnim vezama tamošnjih političara školovanih u Sovjetskom Savezu, na izvozu oružja i žita, a kako bi te veze dodatno učvrstile - angažovan je "Vagner".

"Vlasnik 'Vagnera' je čovek sa mnogo sposobnosti, koji se jako dobro tamo primio i koji uzima strahovito mnogo profita iz rudnika zlata, dijamanata i tako dalje", istakao je Đukić.

Đukić je naveo da je "Vagner" u jednom trenutku imao 62.000 boraca, od kojih je 32.000 ljudi koji su mu se pridružili iz zatvora a kojima je obećana sloboda posle službe.

Prema nekim podacima, rekao je Đukić, u Rusiji ima više od 40 privatnih vojski. Na pitanje u kolikoj meri je moguće kontrolisati takve formacije, Đukić je rekao da na frontu paravojske komande dobijaju od vojnih struktura i da je tu bilo problema između Vagnera i vojnog vrha Rusije.

"Glavne optužbe Prigožina su bile da je Vagner zapostavljen od strane Ministarstva odbrane i načelnika Generalštaba (Valerija Gerasimova). Tu je počeo prvi sukob između privatnih vojski i vojnog vrha", naglasio je on.

Posle oružane pobune "Vangera", Jevgenij Prigožin je dobio mogućnost da se preseli u Belorusiju, što je i učinio. Na pitanje da li će ikada moći da se vrati u Rusiju, Đukić je odgovorio da je Prigožinova budućnost neizvesna jer je temeljno uzdrmao vlast ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Ja mislim da se on u Rusiju može vratiti jedino kao zarobljenik, kao neko ko treba da odgovara pred zakonom ali ja mislim da ga (predsednik Belorusije Aleksandar) Lukašenko, kako se čini, neće lako dati", dodao je Đukić.

Đukić je ocenio da je Prigožin očekivao da će mu se u pobuni priključiti i druge jedinice i narod u Moskvi, ali se to nije dogodilo.

Učesnici pobune i Prigožin amnestirani su odgovornosti, objavile su ruske vlasti. Na pitanje da li je takav ishod neka vrsta poraza Vladimira Putina, Đukić je odgovorio da je Putinova vlast uzdrmana.

"Nemate nijednu drugu instituciju osim Vladimira Putina. Nemate nijednu drugu instituciju koja može nezavisno od tog monolita da deluje i da stabilizuje tu državu sem njega a on ne može da se snađe još uvek", rekao je Đukić.

Đukić je naglasio da za razliku od drugih društava, u kojima druge institucije ostaju stabilne kada se zaljulja jedna, u Rusiji postoji samo jedna institucija - predsednik Federacije, a ona je zaljuljana.

Govoreći o ratu u Ukrajini i dešavanjima koja su mu prethodila, Đukić je ocenio da se politički nije došlo do kraja u razgovorima o bezbednosti Rusije, Ukrajine i Zapadne Evrope.

"I Zapad je tu kriv jer nije izdržao na političkom kursu, ali je i Rusija vrlo rano digla ruke i pošla u vojnu pripremu i nije iskoristila sva politička sredstva", dodao je on.

Na pitanje o poziciji Srbije kada je reč o dešavanjima na istoku Evrope i da li je trenutna politika održiva, Đukić je odgovorio da je međunarodna pozicija Srbije prilično dezorijentisana. 

"Ja ne vidim da ova Vlada može da povede neku racionalniju spoljnu politiku. Treba da bude jasno da ova Vlada neće uvesti sankcije Rusiji. To je pitanje politike, biologije i genetike radikala i Rusa. Za mene je to pitanje završeno a Srbija će zbog toga snositi odgovarajuće posledice", naglasio je Đukić.

Đukić je rekao da je Srbija jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez evropske perspektive.

"To što se kod nas ponavlja kao mantra da smo na evropskom putu, to znači da mi nikada nećemo u Evropsku uniju. To se samo ponavlja zbog para koje dobijamo od EU, mi nemamo evropsku perspektivu a voleo bih da znam koju drugu perspektivu možemo da imamo", dodao je on.

Na pitanje kakav je interes Rusije na Kosovu, Đukić je odgovorio da je Rusiji interes da pitanje Kosova ne bude rešeno dok ona ne reši svoje probleme.

"Nemam tu ništa da prebacim ruskoj politici jer je to u interesu svake politike - da bi njena politika bila uspešna, da bi završila svoje poslove, njoj je u interesu da ima negde još neko žarište da se one snage s kojima se ona bori koncentrišu - u ovom slučaju - na Kosovo. Ne verujem da je Rusiji interes da Srbi ginu, da ratuju, već da žarište postoji", naglasio je Đukić.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić izjavio je da vlasti Nemačke štite ubicu srpskog političara sa Kosova Olivera Ivanovića, što je Ambasada Nemačke u ime Vlade Nemačke demantovala. Na pitanje kako to vidi, Đukić je izjavio da je "ministar u tom trenutku trebalo da podnese ostavku".

"Ne može naše društvo da guta toliko neistina, toliko problema. Tog trenutka kad je Vlada Nemačke demantovala tu činjenicu, ministar je trebalo da kovertira ostavku. Moramo da se naučimo nekom redu i nekom pravilu, ali izgleda da to u ovom društvu ne funkcioniše", rekao je Đukić.

Na pitanje da li misli da taj događaj može ozbiljnije da utiče na odnose Srbije i Nemačke, Đukić je odgovorio da takvi slučajevi "kod ozbiljnih država ne mogu da prođu tek tako".

"To će se zapamtiti. Tokom prvog susreta kada ga bude, to će se naći na podsetniku nemačkog kancelara Olafa Šolca ili ministarske spoljnih poslova (Analene Berbok). Mislim da su odnosi Srbije, srpske vlasti i Nemačke i dalje vezane za (bivšu kancelarku) Angelu Merkel", naglasio je Đukić.

Izvor: Insajder