Srećko Đukić u Marker razgovoru: Izlazak Srbije iz Saveta Evrope bio bi strahovita greška i korak unazad (VIDEO)

Što se tiče rusko-ukrajinskog rata, kaže da je realno očekivati eskalaciju pre svega u vidu bombardovanja i raketiranja, više nego u smislu nekih kopnenih  ofanziva. 

“Mislim da u sadašnjem rasporedu snaga ostaje status quo, imajući u vidu ljudske potencijale i na jednoj i na drugoj strani i da tu neće biti nekih bitnijih pomaka, ali da će biti raketiranja, da će biti žrtava i ogromnih  materijalnih šteta, u to mislim da ne treba sumnjati”, navodi on.  

Đukić ističe da je video optužbe upućene SAD i Velikoj Britaniji koje su došle iz vrha FSB-a i od sekretara za nacionalnu bezbednost Rusije, ali smatra da su to samo verbalne optužbe koje potkrepljuju tezu koju je Putin, odmah posle terorističkog napada, lansirao  - da iza svega praktično stoji Ukrajina, imajući u vidu da je tada rekao da su teroristi krenuli ka Ukrajini. 

“Međutim, fakti govore da teroristi nisu krenuli ka Ukrajini, već ka Belorusiji, ali beloruska granica je bila zatvorena što je Lukašenko sam potvrdio. Optužbe na račun SAD i Velike Britanije da zajedno sa Ukrajinom stoje iza terorističkog napada u Moskvi treba potkrepiti činjenicama”, kaže on.  

Đukić napominje  i da je teroristički akt najavila CIA, odnosno da su SAD  najavile da će se desiti određeni teroristički napad i da su Stejt department i Američka ambasada u Rusiji pozvali svoje građane da se klone masovnih skupova. 

Kometarišući optužbe upućene na račun Zapada, Đukić ističe da očekuje dalju eskalaciju i pogoršanje odnosa između Rusije sa jedne, i SAD i Velike Britanije sa druge strane, uprkos tome što je Vašington pokazao dobru volju i uputio saučešće povodom tragičnog događaja, te očekuje će se oni pogoršavati sve do predsedničkih izbora u SAD u novembru, a da će tada verovatno nastati zatišje i na frontu i u odnosima između Rusije i zapadnih zemalja. 

Ističe da se kod nas jako malo poznaje Rusija, da se jako malo zna šta se radi u tom delu sveta i da sve što se događa tamo primamo jednostrano, emotivno i sa malo kritike, te da se sve to ne propušta kroz potreban filter. 

“Moram reći da je teritorija bivšeg SSSR još uvek u stanju vrenja, u vulkanskom stanju . Za vreme Sovjetskog saveza Kavkaz i Centralna Azija su bili meki trbuh. Danas je ta geopolitička teritorija meki trbuh Rusije, zato što u tom delu sveta, dakle u zemljama Centralne Azije, živi neruski narod. U tim republikama je nekad bilo dosta Rusa. Sada su svuda Rusi u manjini, pa čak i u Kazahstanu, da ne govorim da su Rusi u ogromnoj manjini u tri kavkaske republike Ingušetiji, Čečeniji i Dagestanu. Na primer, u Ingušetiji ima samo 0,64% Rusa, u Čečeniji negde oko 10%, a u Dagestanu čak do 30%. Ispod te, prividno mirne situacije, u tim republikama i u tom delu sveta kuvaju se separatistički i teroristički pokreti. Taj narod traži svoje države, osamostaljenje i izlazak iz Ruske države, odnosno iz Ruske imperije, kako oni kažu”, naglašava Đukić i dodaje da je teroristički napad  veliki propust ruskih obaveštajnih službi. 

Kaže da je, posle svega što se dešavalo u prošlom veku, uveren da se Srbija i danas ne orijentiše dobro u međunarodnim odnosima.

“Srbija računa da Rusija može nekim čarobnim štapićem spasiti Kosovo i vratiti ga u ustavno-pravni poredak Srbije. Dakle, nešto što zaista deluje kao neka imaginacija, neka bajka itd. Međutim, međunarodni odnosi su sasvim nekog drugog tipa i drugog karaktera. Znate, velike sile imaju svoje interese, pa tako i Rusija. Rusija je velika sila. Bili mi sa njom u najboljim odnosima, bili mi sa njom u ne tako dobrim i odličnim odnosima, ona ima svoje interese i ona će ih uvek pretpostavljati našim interesima. U istoriji ima dovoljno takvih primera”, naglašava Đukić.  

Na pitanje da li očekuje da će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope, kaže da je preporuka da ono bude primljeno, uz tri ili četiri uslova, te da misli da tu nema nekih posebnih prepreka i da će postati član, sa ogradom da izvrši obaveze koje je preuzelo i pod monitoringom Saveta Evrope na određeni broj godina.

“Mislim da bi strahovita greška Srbije bila da izađe iz Saveta Evrope, a da u Savet Evrope uđe Kosovo pod navodnicima ili bez navodnika kako god ko hoće da ga tretira. To bi bio jedan strahoviti korak nazad, Srbija bi ostala bez mogućnosti daljeg, bar formalnog, pregovaranja o ulasku u Evropsku uniju, a to bi onda značilo i zamrzavanje investicija, povlačenje investicija, naš evropski put bi bio totalno zatvoren, to bi značilo mogućnosti uvođenja viza, odnosno povratka viznog režima, i mislim da bi to bila jedna sasvim druga situacija u odnosima između Srbije i Evropske unije”, ističe Đukić.

“Mi sa Kosovom i predstavnicima Kosova na raznim nivoima sedimo u mnogim međunarodnim organizacijama, od Svetske banke, preko  Međunarodnog monetarnog fonda i svih regionalnih sastanaka, do samita Evropske unije, Zapadnog Balkana. Mislim da, ako bi se Srbija sa Kosovom našla u Savetu Evrope, onda bi se tamo moglo raspravljati o svim pitanjima koje Kosovo ne ispunjava prema srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Ja ne vidim drugu mogućnost, inače bismo se našli u jednoj strahovito defanzivno podređenoj poziciji koju ne bismo mogli ničim da nadomestimo i ušli bismo u jedan proces izolacije”, kaže on. 

Na konstataciu da mnogi najavljuju da će 2024. godina biti godina velikih odluka koje se tiču Kosova i pitanje da li ove godine očekuje rešavanje nekih krupnih pitanja, odgovara da je, što se tiče formalno-pravnih pregovora o normalizovanju odnosa između Beograda i Prištine, taj proces završen zaključivanjem Briselskog sporazuma 2 i Ohridskom agendom. 

“Tamo je obezbeđen nivo normalizacije odnosa između Beograda i Prištine koji traži Evropska unija. Ima pojedinih elemenata iz tog sporazuma koji nisu dovedeni do kraja, ali sa tog formalno-pravnog stanovišta mislim da je taj proces završen. Što se tiče niza konkretnih stvari taj proces još nije završen i mislim da u ovoj godini neće ni biti, ali je završen taj globalni dogovor između Beograda i Prištine. To su dva međunarodno pravno važna dokumenta. Potpisali ga ili ne, on je zaključen pred međunarodnim subjektom, pred predstavnikom Evropske unije. Naprabvljena je beleška da su obe strane saglasile i to su važeći međunarodni dokumenti, koje svaka vlada mora ispunjavati”, zaključuje u Marker razgovoru bivši diplomata Srećko Đukić. 

Izvor: Insajder