<article><p>Opcioni protokol je prateći dokument uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, a njegovom ratifikacijom u Parlamentu, građani su dobili mogućnost da zatraže zaštitu svojih prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija, onda kada im to ne pođe za rukom pred domaćim sudovima.</p><p>Kada iscrpe sve nacionalne pravne lekove, građani će putem predstavki moći da se obrate za pomoć Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Slično kao što mogu da se obrate i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.</p><p>Međutim, odluke Komiteta nisu obavezujuće, već predstavljaju smernice državnim organima kako da sprovedu obaveze Republike Srbije, koja je potpisnica Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOy0uPAWcYno&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Na to pravo građani čekaju godinama jer, uprkos obećanjima predstavnika vlasti, za njegovu ratifikaciju do danas nije bilo političke volje. Početkom 2022. godine, tadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog  najavila je ratifikaciju Opcionog protokola - do kraja te godine.</p><p>"To je ideja je da se ratifikuje Opcioni protokol kojim bi praktično uložili u vladavinu prava jer bi državu učinili odgovornom. Slično kao Istanbulska konvencija ili druge vrste protokola. Ako neko kome su ugrožena ekonomska, socijalna i kulturna prava ne dobije odgovarajuće zadovoljenje pred državom onda ima mesto gde će se njegovo pravo zadovoljiti“,<b>  </b>rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog</p><p>Opcioni protokol je na snazi od 2013. godine, potpisalo ga je više od 50 država, a ratifikovalo 26. Iz regiona, potpisale su ga Slovenija i Severna Makedonija, a Bosna i Hercegovina i Crna Gora već su ga ratifikovale. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Opcioni protokol je prateći dokument uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, a njegovom ratifikacijom u Parlamentu, građani su dobili mogućnost da zatraže zaštitu svojih prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija, onda kada im to ne pođe za rukom pred domaćim sudovima.</p>
<p>Kada iscrpe sve nacionalne pravne lekove, građani će putem predstavki moći da se obrate za pomoć Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Slično kao što mogu da se obrate i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.</p>
<p>Međutim, odluke Komiteta nisu obavezujuće, već predstavljaju smernice državnim organima kako da sprovedu obaveze Republike Srbije, koja je potpisnica Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOy0uPAWcYno&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Na to pravo građani čekaju godinama jer, uprkos obećanjima predstavnika vlasti, za njegovu ratifikaciju do danas nije bilo političke volje. Početkom 2022. godine, tadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog &nbsp;najavila je ratifikaciju Opcionog protokola - do kraja te godine.</p>
<p>"To je ideja je da se ratifikuje Opcioni protokol kojim bi praktično uložili u vladavinu prava jer bi državu učinili odgovornom. Slično kao Istanbulska konvencija ili druge vrste protokola. Ako neko kome su ugrožena ekonomska, socijalna i kulturna prava ne dobije odgovarajuće zadovoljenje pred državom onda ima mesto gde će se njegovo pravo zadovoljiti“,<b> &nbsp;</b>rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog</p>
<p>Opcioni protokol je na snazi od 2013. godine, potpisalo ga je više od 50 država, a ratifikovalo 26. Iz regiona, potpisale su ga Slovenija i Severna Makedonija, a Bosna i Hercegovina i Crna Gora već su ga ratifikovale.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Šta je Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i kakvu zaštitu nudi? (VIDEO)