Šta je pravo na zaborav u digitalnom prostoru? (VIDEO)
Ako ste nekada objavili nešto o sebi na internetu, ili je to uradio neko drugi, imate pravo da tražite da se to obriše. Gugl, Jutjub, Instagram, kao i drugi pretraživači i društvene mreže, ukloniće vaše podatke ukoliko procene da ispunjavate zahtev za brisanje. Veliki broj građana, međutim, ne zna šta je pravo na zaborav dok, sa druge strane, i onda kada potraže pravdu – put često nije jednostavan, a ni kratak.
Prvi zabeleženi slučaj prava na zaborav u Srbiji desio se 2019. godine, kada je, iz privatnih razloga, državljanka Srbije želela da obriše svoj kanal sa Jutjub platforme. Međutim, umesto olakšane komunikacije sa zaposlenima u toj kompaniji, naišla je na automatski generisane odgovore. Sve dok se u proces nije uključila Share fondacija.
Kako Bojan Perkov iz Share fondacija objašnjava za Marker to nije bio jednostavan proces ali je na kraju taj kanal obrisan.
"Bilo je potrebno skoro godinu dana da se to izvede i mnogo komunikacije, mnogo razmene informacija, a sve to može mnogo lakše da ide automatizovanim putem, da prosto odaberete Srbiju, da imate formular na srpskom, da popunite sve neophodne informacije i podatke koje Gugl traži i da dobijete neku povratnu informaciju u dogledno vreme u skladu sa zakonskim odredbama“, objašnjava Perkov.
Posle tog slučaja, Gugl je imenovao predstavnika za pitanja podataka o ličnosti u Srbiji. Međutim, automatizacija procesa nije urađena.
"Recimo Guglov formular gde vi možete da podnesete zahtev, on u tom meniju kada birate zemlju, pruža samo države članice EU, iako je i Srbija ta koja je prihvatila evropski okvir, koja ima zakon, ima dakle pravni osnov, ali sam formular dakle ne ostavlja tu tehničku mogućnost automatizovanog procesa. Naravno i da bude na srpskom jeziku, da ljudima bude razumljivo i jednostavno da to mogu da urade“, kaže Perkov.
Borbu za veću informisanost građana o pravu na brisanje podataka vodi i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, od usvajanja zakona krajem 2018, povereniku nije podneto mnogo pritužbi za zaštitu tog prava, osim onih koji se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da je od pritužbi u užem smislu bilo svega tri, od kojih su dve odbacili.
"Treću bismo prihvatili pritužbu, ali u međuvremenu je onaj medij koji je objavio sam obrisao, tako da nije bilo potrebe. Ali ako govorimo o pravu na brisanje podataka u širem smislu, a i to je pravo na zaborav, toga imamo dosta. Imamo puno slučajeva, jer građani često traže, a 70 odsto tih zahteva je u odnosu na MUP, da budu brisani iz zbirke iz evidencije krivičnih prijava“, ističe Marinović.
Međutim, pravo na zaborav nije neograničeno. S druge strane je pravo na obaveštenost i informisanje. Poverenik napominje– u njihovom sukobu neophodno je balansirati šta je važnije.
"Oba prava štiti konvencija o ljudskim pravima i naš Ustav. I u takvim situacijama kada imamo na neki način prividni sukob između ta dva prava, treba izvršiti balansiranje. Treba proceniti, treba uzeti više kriterijuma u obzir i proceniti šta preteže. Da li preteže pravo na zaštitu privatnosti, odnosno ličnih podataka ili pravo građana da budu informisani od strane medija bilo koje vrste da kažem, i štampanih i elektronskih i internet medija. U principu Evropski sud je stao na stanovište da zaštita privatnosti po pravilu ima prevagu“, kaže za Marker Milan Marinović.
Pravo na zaborav građani imaju i kada su u pitanju informacije objavljene o njima u medijima. Poverenik ističe i da u slučajevima dva masovna ubistva, u maju, roditelji maloletne dece mogu da podnesu zahtev za brisanje podataka.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.