<article>Prvi zabeleženi slučaj prava na zaborav u Srbiji desio se 2019. godine, kada je, iz privatnih razloga, državljanka Srbije želela da obriše svoj kanal sa Jutjub platforme. Međutim, umesto olakšane komunikacije sa zaposlenima u toj kompaniji, naišla je na automatski generisane odgovore. Sve dok se u proces nije uključila Share fondacija.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB6gGYSH1pcU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Kako Bojan Perkov iz Share fondacija objašnjava za Marker to nije bio jednostavan proces ali je na kraju taj kanal obrisan. "Bilo je potrebno skoro godinu dana da se to izvede i mnogo komunikacije, mnogo razmene informacija, a sve to može mnogo lakše da ide automatizovanim putem, da prosto odaberete Srbiju, da imate formular na srpskom, da popunite sve neophodne informacije i podatke koje Gugl traži i da dobijete neku povratnu informaciju u dogledno vreme u skladu sa zakonskim odredbama“, objašnjava Perkov.Posle tog slučaja, Gugl je imenovao predstavnika za pitanja podataka o ličnosti u Srbiji. Međutim, automatizacija procesa nije urađena."Recimo Guglov formular gde vi možete da podnesete zahtev, on u tom meniju kada birate zemlju, pruža samo države članice EU, iako je i Srbija ta koja je prihvatila evropski okvir, koja ima zakon, ima dakle pravni osnov, ali sam formular dakle ne ostavlja tu tehničku mogućnost automatizovanog procesa. Naravno i da bude na srpskom jeziku, da ljudima bude razumljivo i jednostavno da to mogu da urade“, kaže Perkov.Borbu za veću informisanost građana o pravu na brisanje podataka vodi i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, od usvajanja zakona krajem 2018, povereniku nije podneto mnogo pritužbi za zaštitu tog prava, osim onih koji se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova.Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da je od pritužbi u užem smislu bilo svega tri, od kojih su dve odbacili."Treću bismo prihvatili pritužbu, ali u međuvremenu je onaj medij koji je objavio sam obrisao, tako da nije bilo potrebe. Ali ako govorimo o pravu na brisanje podataka u širem smislu, a i to je pravo na zaborav, toga imamo dosta. Imamo puno slučajeva, jer građani često traže, a 70 odsto tih zahteva je u odnosu na MUP, da budu brisani iz zbirke iz evidencije krivičnih prijava“, ističe Marinović.Međutim, pravo na zaborav nije neograničeno. S druge strane je pravo na obaveštenost i informisanje. Poverenik napominje– u njihovom sukobu neophodno je balansirati šta je važnije."Oba prava štiti konvencija o ljudskim pravima i naš Ustav. I u takvim situacijama kada imamo na neki način prividni sukob između ta dva prava, treba izvršiti balansiranje. Treba proceniti, treba uzeti više kriterijuma u obzir i proceniti šta preteže. Da li preteže pravo na zaštitu privatnosti, odnosno ličnih podataka ili pravo građana da budu informisani od strane medija bilo koje vrste da kažem, i štampanih i elektronskih i internet medija. U principu Evropski sud je stao na stanovište da zaštita privatnosti po pravilu ima prevagu“, kaže za Marker Milan Marinović.Pravo na zaborav građani imaju i kada su u pitanju informacije objavljene o njima u medijima. Poverenik ističe i da u slučajevima dva masovna ubistva, u maju, roditelji maloletne dece mogu da podnesu zahtev za brisanje podataka.Izvor: Insajder</article>

Prvi zabeleženi slučaj prava na zaborav u Srbiji desio se 2019. godine, kada je, iz privatnih razloga, državljanka Srbije želela da obriše svoj kanal sa Jutjub platforme. Međutim, umesto olakšane komunikacije sa zaposlenima u toj kompaniji, naišla je na automatski generisane odgovore. Sve dok se u proces nije uključila Share fondacija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FB6gGYSH1pcU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kako Bojan Perkov iz Share fondacija objašnjava za Marker to nije bio jednostavan proces ali je na kraju taj kanal obrisan.&nbsp;
"Bilo je potrebno skoro godinu dana da se to izvede i mnogo komunikacije, mnogo razmene informacija, a sve to može mnogo lakše da ide automatizovanim putem, da prosto odaberete Srbiju, da imate formular na srpskom, da popunite sve neophodne informacije i podatke koje Gugl traži i da dobijete neku povratnu informaciju u dogledno vreme u skladu sa zakonskim odredbama“, objašnjava Perkov.
Posle tog slučaja, Gugl je imenovao predstavnika za pitanja podataka o ličnosti u Srbiji. Međutim, automatizacija procesa nije urađena.
"Recimo Guglov formular gde vi možete da podnesete zahtev, on u tom meniju kada birate zemlju, pruža samo države članice EU, iako je i Srbija ta koja je prihvatila evropski okvir, koja ima zakon, ima dakle pravni osnov, ali sam formular dakle ne ostavlja tu tehničku mogućnost automatizovanog procesa. Naravno i da bude na srpskom jeziku, da ljudima bude razumljivo i jednostavno da to mogu da urade“, kaže Perkov.
Borbu za veću informisanost građana o pravu na brisanje podataka vodi i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, od usvajanja zakona krajem 2018, povereniku nije podneto mnogo pritužbi za zaštitu tog prava, osim onih koji se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da je od pritužbi u užem smislu bilo svega tri, od kojih su dve odbacili.
"Treću bismo prihvatili pritužbu, ali u međuvremenu je onaj medij koji je objavio sam obrisao, tako da nije bilo potrebe. Ali ako govorimo o pravu na brisanje podataka u širem smislu, a i to je pravo na zaborav, toga imamo dosta. Imamo puno slučajeva, jer građani često traže, a 70 odsto tih zahteva je u odnosu na MUP, da budu brisani iz zbirke iz evidencije krivičnih prijava“, ističe Marinović.
Međutim, pravo na zaborav nije neograničeno. S druge strane je pravo na obaveštenost i informisanje. Poverenik napominje– u njihovom sukobu neophodno je balansirati šta je važnije.
"Oba prava štiti konvencija o ljudskim pravima i naš Ustav. I u takvim situacijama kada imamo na neki način prividni sukob između ta dva prava, treba izvršiti balansiranje. Treba proceniti, treba uzeti više kriterijuma u obzir i proceniti šta preteže. Da li preteže pravo na zaštitu privatnosti, odnosno ličnih podataka ili pravo građana da budu informisani od strane medija bilo koje vrste da kažem, i štampanih i elektronskih i internet medija. U principu Evropski sud je stao na stanovište da zaštita privatnosti po pravilu ima prevagu“, kaže za Marker Milan Marinović.
Pravo na zaborav građani imaju i kada su u pitanju informacije objavljene o njima u medijima. Poverenik ističe i da u slučajevima dva masovna ubistva, u maju, roditelji maloletne dece mogu da podnesu zahtev za brisanje podataka.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Šta je pravo na zaborav u digitalnom prostoru? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

Arhiva

mainNavigation

Šta je pravo na zaborav u digitalnom prostoru? (VIDEO)

Tagovi: