<article><p>"Oni sad u ovom momentu za svoj rad odgovaraju svom starešini, a ne javnom tužiocu koji rukovodi njihovim radom. Tako da imamo jedan potpuno kontradiktoran odnos tužilaštva i policije. Izmena zakona o unutrašnjim poslovima trebalo bi da ide zajedno u paketu sa izmenom zakonika o krivičnom postupku. Prosto te dve stvari ne mogu da idu odvojeno i mi smo istakli, molim vas, ukoliko ste dali samostalnost tužiocima, otklonili uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na rad tužilaca, dajte da imamo i mehanizme za isto to u radu policije", rekla je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQsifaKf9huU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Tužilačka istraga u Srbiji je uvedena 2012, što znači da je tužilaštvo to koje rukovodi predistražnim postupkom i istragom, a u tome mu pomaže policija koja bi trebalo da predstavlja oči i uši tužioca na terenu. Međutim, problem je što policajac zadužen za određeni predmet ne odgovara tužiocu, već svom neposrednom starešini. Takav slučaj nije u Italiji - policija odgovara isključivo postupajućem tužiocu.</p><p>"To je važna tema. U Italiji, u našem pravosudnom sistemu, ustavna odredba predviđa da pravosudne vlasti imaju direktnu kontrolu nad policijom. To znači da policijski službenici i sve agencije koje imamo, kao što su Gardia di Financa i Karabinieri, kada sprovode istragu, moraju striktno da sarađuju sa tužiocima. To je garant nezavisne tužilačke istrage. Prema našem uređenju, u tužilačkoj kancelariji imamo i posebne jedinice policijskih službenika koji ne mogu biti razrešeni bez saglasnosti tužioca. Oni zaista sarađuju sa tužiocima u Italiji", navela je Mariarozaria Giljelmi, predsednica Udruženja MEDEL.</p><p>U Srbiji tužioci od Ministarstva unutrašnjih poslova traže ako ne isto, onda makar slično uređenje. Podaci Udruženja tužilaca Srbije pokazuju da je u 13 odsto analiziranih predmeta tužilac je morao da šalje dve urgencije da bi policija postupila po zahtevu tužioca. U pet odsto predmeta slato je više od tri urgencije. </p><p>"Mi smo rekli, dobro, ako vam je baš toliko teško, dajte nam makar jedan deo uprave kriminalističke policije, pristajemo na svaku vrstu kompromisa, ali mi moramo da imamo policajce koji će da prate prikupljanje dokaza od početka, od momenta određenih informacija, pa bukvalno do kraja, do pravosnažne presude", objasnila je Komlen Nikolić. </p><p>Sve molbe i unapređenja su međutim na čekanju. Zakon o policiji krajem prošle godine je povučen nakon brojnih kritika stručne javnosti zbog niza problematičnih odredbi, pre svega onih koje se tiču masovnog biometrijskog nadzora građana, ali i jačanja nadležnosti resornog ministra u odnosu na direktora policije. Ipak, od kada se bivši direktor policije Vladimir Rebić penzionisao pre skoro dve godine – mesto direktora policije je prazno. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Oni sad u ovom momentu za svoj rad odgovaraju svom starešini, a ne javnom tužiocu koji rukovodi njihovim radom. Tako da imamo jedan potpuno kontradiktoran odnos tužilaštva i policije. Izmena zakona o unutrašnjim poslovima trebalo bi da ide zajedno u paketu sa izmenom zakonika o krivičnom postupku. Prosto te dve stvari ne mogu da idu odvojeno i mi smo istakli, molim vas, ukoliko ste dali samostalnost tužiocima, otklonili uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na rad tužilaca, dajte da imamo i mehanizme za isto to u radu policije", rekla je Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQsifaKf9huU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Tužilačka istraga u Srbiji je uvedena 2012, što znači da je tužilaštvo to koje rukovodi predistražnim postupkom i istragom, a u tome mu pomaže policija koja bi trebalo da predstavlja oči i uši tužioca na terenu. Međutim, problem je što policajac zadužen za određeni predmet ne odgovara tužiocu, već svom neposrednom starešini. Takav slučaj nije u Italiji - policija odgovara isključivo postupajućem tužiocu.</p>
<p>"To je važna tema. U Italiji, u našem pravosudnom sistemu, ustavna odredba predviđa da pravosudne vlasti imaju direktnu kontrolu nad policijom. To znači da policijski službenici i sve agencije koje imamo, kao što su Gardia di Financa i Karabinieri, kada sprovode istragu, moraju striktno da sarađuju sa tužiocima. To je garant nezavisne tužilačke istrage. Prema našem uređenju, u tužilačkoj kancelariji imamo i posebne jedinice policijskih službenika koji ne mogu biti razrešeni bez saglasnosti tužioca. Oni zaista sarađuju sa tužiocima u Italiji", navela je Mariarozaria Giljelmi, predsednica Udruženja MEDEL.</p>
<p>U Srbiji tužioci od Ministarstva unutrašnjih poslova traže ako ne isto, onda makar slično uređenje. Podaci Udruženja tužilaca Srbije pokazuju da je u 13 odsto analiziranih predmeta tužilac je morao da šalje dve urgencije da bi policija postupila po zahtevu tužioca. U pet odsto predmeta slato je više od tri urgencije.&nbsp;</p>
<p>"Mi smo rekli, dobro, ako vam je baš toliko teško, dajte nam makar jedan deo uprave kriminalističke policije, pristajemo na svaku vrstu kompromisa, ali mi moramo da imamo policajce koji će da prate prikupljanje dokaza od početka, od momenta određenih informacija, pa bukvalno do kraja, do pravosnažne presude", objasnila je Komlen Nikolić.&nbsp;</p>
<p>Sve molbe i unapređenja su međutim na čekanju. Zakon o policiji krajem prošle godine je povučen nakon brojnih kritika stručne javnosti zbog niza problematičnih odredbi, pre svega onih koje se tiču masovnog biometrijskog nadzora građana, ali i jačanja nadležnosti resornog ministra u odnosu na direktora policije. Ipak, od kada se bivši direktor policije Vladimir Rebić penzionisao pre skoro dve godine – mesto direktora policije je prazno.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Šta koči saradnju tužilaca i policije: Novi zakon – prilika za novi početak (VIDEO)

Šta koči saradnju tužilaca i policije: Novi zakon – prilika za novi početak (VIDEO)

Tagovi: