<article><p>Ako Skupština usvoji Predlog, Više javno tužilaštvo dobiće Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su počinjena na teritoriji Kosova i Metohije. Šta to znači, pitali smo Slobodana Orlovića, profesora Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.</p><p>"Govoreći kao pravnik, da preskočim da je ovaj zakon jedna politička reklama, on je nepotreban, jer postojeći zakon o nadležnostima sudova i tužilaštva je dovoljan. On je mogao da se izmeni i da se beogradskom sudu i beogradskom tužilaštvu, po proširenju mesne nadležnosti, dodeli i nadležnost za suđenje za krivična dela koja su učinjena na teritoriji Kosova i Metohije“, ocenjuje profesor Orlović.</p><p>Nadležnost bi bila na Višem javnom tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu, dok bi za drugi stepen postupalo Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu. I pre skupštinske procedure, stižu reakcije. Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler Predlog vidi kao kršenje obaveza koje proističu iz dijaloga Beograda i Prištine.</p><p>"Reakcija Stejt departmenta, kao i Evropske unije je vrlo logična budući da, ako smo se obavezali da učestvujemo u postupku normalizacije,  onda smo se zaista i obavezali da učestvujemo u istom“, izjavila je za Marker Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). </p><p>"Oni se, naravno, protive tome, jer se protive svemu što je Srbija na Kosovu i Metohiji,  jer Kosovo je za njih nezavisna, posebna država.  Tako da, čini mi se, da pravni efekat, iako bude usvojen u Narodnoj skupštini, biće vrlo upitan“, ističe profesor sa Pravnog fakulteta.</p><p>Prof. Orlović napominje i da je Srbija sa Prištinom došla do zida u pregovorima, i da je faktički nestala sa Kosova i Metohije; pita kako može da se vodi krivični postupak kada znamo da je za uspeh krivičnog gonjenja i, na kraju, osude – neophodno sprovođenje kvalitetne istrage,  ali i prikupljanje dokaza upravo na teritoriji gde je to delo učinjeno, a to u ovom slučaju nije moguće. </p><p>"Sama činjenica da su nadležni sudovi u Beogradu je takođe upitna, jer zašto nisu nadležni neki sudovi koji su formalno na ovoj teritoriji,  a to nam zapravo ukazuje upravo na ono što se prećutkuje u javnosti, a to je da sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije više nema,  posebno od 2017. godine kada su sudije i tužioci integrisani u kosovski sistem“, navodi Jovana Spremo.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FAEYiltMTe00&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Dodaje i da je interesantno i to što se Predlog zakona odnosi na dela počinjena od 2008. godine, odnosno od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Međutim, Spremo napominje da je 2013. prestalo prikupljanje bilo kakvih informacija o krivičnim delima, kada je počeo da se primenjuje Briselski sporazum. </p><p><i>Novinarka Insajdera Jasmina Dobrilović </i></p></article>

<p>Ako Skupština usvoji Predlog, Više javno tužilaštvo dobiće Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su počinjena na teritoriji Kosova i Metohije. Šta to znači, pitali smo Slobodana Orlovića, profesora Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.</p>
<p>"Govoreći kao pravnik, da preskočim da je ovaj zakon jedna politička reklama, on je nepotreban, jer postojeći zakon o nadležnostima sudova i tužilaštva je dovoljan. On je mogao da se izmeni i da se beogradskom sudu i beogradskom tužilaštvu, po proširenju mesne nadležnosti, dodeli i nadležnost za suđenje za krivična dela koja su učinjena na teritoriji Kosova i Metohije“, ocenjuje profesor Orlović.</p>
<p>Nadležnost bi bila na Višem javnom tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu, dok bi za drugi stepen postupalo Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu. I pre skupštinske procedure, stižu reakcije. Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler Predlog vidi kao kršenje obaveza koje proističu iz dijaloga Beograda i Prištine.</p>
<p>"Reakcija Stejt departmenta, kao i Evropske unije je vrlo logična budući da, ako smo se obavezali da učestvujemo u postupku normalizacije, &nbsp;onda smo se zaista i obavezali da učestvujemo u istom“, izjavila je za Marker Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).&nbsp;</p>
<p>"Oni se, naravno, protive tome, jer se protive svemu što je Srbija na Kosovu i Metohiji, &nbsp;jer Kosovo je za njih nezavisna, posebna država. &nbsp;Tako da, čini mi se, da pravni efekat, iako bude usvojen u Narodnoj skupštini, biće vrlo upitan“, ističe profesor sa Pravnog fakulteta.</p>
<p>Prof. Orlović napominje i da je Srbija sa Prištinom došla do zida u pregovorima, i da je faktički nestala sa Kosova i Metohije; pita kako može da se vodi krivični postupak kada znamo da je za uspeh krivičnog gonjenja i, na kraju, osude – neophodno sprovođenje kvalitetne istrage, &nbsp;ali i prikupljanje dokaza upravo na teritoriji gde je to delo učinjeno, a to u ovom slučaju nije moguće.&nbsp;</p>
<p>"Sama činjenica da su nadležni sudovi u Beogradu je takođe upitna, jer zašto nisu nadležni neki sudovi koji su formalno na ovoj teritoriji, &nbsp;a to nam zapravo ukazuje upravo na ono što se prećutkuje u javnosti, a to je da sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije više nema, &nbsp;posebno od 2017. godine kada su sudije i tužioci integrisani u kosovski sistem“, navodi Jovana Spremo.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FAEYiltMTe00&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Dodaje i da je interesantno i to što se Predlog zakona odnosi na dela počinjena od 2008. godine, odnosno od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Međutim, Spremo napominje da je 2013. prestalo prikupljanje bilo kakvih informacija o krivičnim delima, kada je počeo da se primenjuje Briselski sporazum.&nbsp;</p>
<p><i>Novinarka Insajdera Jasmina Dobrilović&nbsp;</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Kosovo i Metohija

Više od vesti

Šta sa Predlogom zakona o krivičnim delima na KiM?(VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Šta sa Predlogom zakona o krivičnim delima na KiM?(VIDEO)

Tagovi: