Stabilna ekonomija ili državne subvencije - šta privlači strane investitore? (VIDEO)

U kriznim vremenima, investitorima je neophodno stabilno ekonomsko okruženje i očuvan kreditni rejting. Upravo to su vlasti i Centralna banka ocenili kao glavni razlog zašto Srbija beleži porast stranih direktnih investicija

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić ističe da je investitore privuklo i to što Srbija vodi neutralnu politiku, ali ima i izuzetno povoljan geografski položaj.

"Mi jesmo jedna destinacija sa jeftinijom radnom snagom nego u EU, a velika nam je prednost što smo geografski bliski, što smanjuje troškove transporta. Sada imamo situaciju da se te investicije iz dalekih destinacija vraćaju što bliže evropskom tržištu, znači evropske kompanije sada više svoje investicije usmeravaju ka tržištima kao što je jugoistočna Evropa, Mediteran, Turska, nego kao što je to pre bilo u Kini i tim nekim dalekim zemljama. I tu je jedna od naših šansi", objasnio je Bjelić.

Porastu investicija doprinosi i dolazak velikog broja Rusa koji su u Srbiji otvorili preduzeća, posebno u IT sektoru. Prema podacima Agencije za privredne registre za prošlu godinu, Rusi su u Srbiji osnovali 789 privrednih društava i više od 2 100 preduzetničkih radnji. Najveći deo investicija i dalje dolazi iz Evrope, najpre iz zemalja Evropske unije, više od 60%. 

Pojedinačno gledano, prema podacima Narodne banke Srbije za prvo tromesečje 2022, najviše investicija stiglo je iz Kine. Na drugom mestu je Švajcarska, a prate je Nemačka i Velika Britanija. U poslednjih 13 godina, kineske investicije beleže drastičan rast. Kina je sada na drugom mestu i sve je bliža Evropskoj uniji, a pre samo 5 godina bila je tek na 6. mestu po vrednosti investicija u Srbiji. 

Od samo 2 miliona evra, koliko su iznosile 2010te, dostigle su 490 miliona evra u prva tri meseca prošle godine. Nasuprot tome, ruske investicije beleže znatan pad. Njihova vrednost 2010. godina bila je oko 216 miliona evra, ali podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su one u prvom tromesečju prošle godine pale na 30 miliona evra.

Struktura investicija promenila se ne samo kada je reč o poreklu investicija, već i sektorima u koje se ulaže.

"U prošlosti su to bile telekomunikacije i bankarski sektor, to je sad dosta izmenjeno. Recimo dosta se ulagalo u poljorpivredu i neke nekonvecionalne sektore, zatim građevinarstvo, neke uslužne sektore, IT sektor, dosta kompanija je ovde došlo i osnovalo filijale za pružanje IT usluga, za kol centre i slično, tako da je struktura promenjena. Nisu ti više oni tradicionalni sektori kao što je bankasrstvo. Sada ima i investicija u rudarstvo, pre svega kineske kompanije", rekao je profesor Predrag Bjelić.

Ekonomisti ističu da privlačenju investicija doprinose i sporazumi o slobodnoj trgovini koje je Srbija do sada potpisala sa Evropskom unijom, zemljama CEFTE, kao i sa Evroazijskom unijom. Tom spisku bi, prema najavama iz Vlade, uskoro mogao da se pridruži i sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.  

Izvor: Insajder