Stanje u EPS-u: Nova forma, novo rukovodstvo - izazovi stari (VIDEO)

Novo ili staro rukovodstvo, strani ili domaći stručnjaci - niko ne dovodi u pitanje da su Srbiji neophodni novi kapaciteti za proizvodnju struje. 

Oko 70 odsto struje zemlja dobija iz uglja. Zbog obaveze prema Evropskoj uniji, a pre svega zbog čistog vazduha, to će morati da se promeni, ali to ne ide preko noći - potrebne su decenije. 

Do izgradnje zamenskih kapaciteta struja bi i dalje  trebalo da se proizvodi iz uglja, ali Polje E u Kolubari - koje ima najveće zalihe - još nije ni blizu pune eksploatacije. O tome je nedavno gostujući u Insajder Intervjuu govorio i nedavno smenjeni vd direktora EPS-a.

"Kolubara treba da otkopa nekih 27 do 28 miliona tona. Sada kopa 24,5 do 25 zbog toga što Polje 'E' nije otvoreno na vreme. I sve vreme, izveštaji su slati i u Ministarstvo is vim relavantnim organima u Vladi. Nisam ja smanjio proizvodnju, ona se smanjivala godinama", rekao je Tomašević.

Iako je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović smanjenu proizvodnju uglja zamerila rukovodstvu koje je predvodio Tomašević, da se kasni sa punom eksploatacijom polja "E" saznalo se krajem  2021. godine kada je došlo do kolapsa najveće termoelektrane u čijim je pećima umesto uglja praktično završila glina. 

Umesto Milorada Grčića, koji je kao politički kadar bio postavljen  za direktora, dolazi Miroslav Tomašević inženjer koji je iskustvo sticao u EPS-u. 

Raspisuju se neki od neophodnih tendera za polje "E", ali iskopavanje na ovom polju još ne dostižu pun kapacitet. Reverzibilna hidroelektrana Bistrica više se i ne pominje, a još manje Đerdap 3. 

Na pitanje šta se dešava sa ovim projektima iz EPS-a dostavljaju detaljan odgovor.

Navode da je na Polju "E"  prošle godine iskopano 6,8 miliona tona uglja i 30 miliona kubika otkrivke.

"U poslednje dve godine nabavljene su licence koje će omogućiti da EPS i RB 'Kolubara' samostalno naprave dva rotorna bagera kapaciteta 4.800 metara kubnih na sat za Polje 'E', a značajno je što će i domaće firme iz elektro i mašino gradnje dobiti mogućnost da učestvuju u ovom poslu. Ugovorene su i nabavke dva odlagača kapaciteta 8.500 metara kubnih na sat i sistema tračnih transportera širine 2.000 milimetara. Cilj je da se podigne kapacitet otkopavanja otkrivke i otvore dovoljne količine uglja", navodi se u odgovoru. 

Dodaju da se sistemi sa nekadašnjeg kopa “D” fazno transportuju na Polje "D" i "E", urađena je sanacija problematičnog odlagališta kako bi se stvorio prostor za odlaganje otkopane otkrivke. 

"Urađen je Glavni rudarski projekat u kome su izvedeno stanje i oprema prilagođeni prelasku opreme sa Polja 'D' u Polje 'E', kao i detaljno istraživanje ležišta. U toku je izrada bunara predodvodnjavanja, što su osnovni uslovi za neometan rad bagera", navodi se u odgovoru EPS-a.

Kada je reč o projektu reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" navode da procenjena  vrednost investicije iznosi 630 miliona evra, a vreme realizacije projekta šest godina.

"Trenutno je u izradi Idejni projekat sa studijom opravdanosti i prostorno planska dokumentacija (Prostorni plan područja posebne namene) sa očekivanim rokom završetka do kraja 2023. godine. Projektnu dokumentaciju, po ugovoru sa EPS, koji je potpisan u maju 2022. godine, rade Energoprojekt Hidroinženjering, Elektroenergetski koordinacioni centar i Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije. Pored tih dokumenata, počinju i aktivnosti na izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Vlada Republike Srbije je 2022. godine donela Odluku o proglašenju objekta RHE Bistrica  projektom od posebnog ili nacionalnog značaja", navode u EPS-u.

Kako sada stavri stoje, najduže će se čekati na "Đerdap 3". 

"Za projekat RHE 'Đerdap 3' investiciono-tehnička dokumentacija rađena je u periodu od 1970. do 2011. godine. Zaključkom Vlade od 30. septembra 2021. godine projekat izgradnje RHE 'Đerdap 3' proglašen je projektom od javnog i opšteg interesa, odnosno posebnog značaja za Republiku Srbiju. EPS trenutno nema aktivnosti na razvoju projekta", stoji u odgovoru EPS-a Insajderu.

Sudbina mađarsko-srpske saradnje u oblasti obnovljivih izvora

U međuvremenu je javnost saznala za nove ideje, pa i za ponudu mađarske kompanije MVM da se 11 hidroelektrana izdvoji iz EPS-a I pripoji novoj kompaniji u kojoj bi EPS i MVM imali po 50 odsto vlasništva. Nadzorni odbor koji je u međuvremenu takođe promenjen odbacio je taj predlog.

Na pitanje kakav je stav Vlade o tom predlogu resorna ministarka rudarstva izjavila je u Insajder intervjuu da se na Vladi o tome nije razgovaralo

"To je bio jedan od predloga mađarske strane. Oni ljudi došli izneli neki predlog i otišli kući", rekkla je ministarka Đedović.  

Na konstataciju da je taj predlog bio na izjašnjavanju na Nadzornom odboru EPS, ona je rekla da je to rukovodstvo stavilo na Nadzorni odbor i usvojen je predlog rukovodstva da se razmotre akternativni načini saradnje sa mađarskom kompanijom. 

"Predloženo je nešto Nazornom odboru, nije ni došlo do Vlade Srbije, niti je bila tema niti je razmatrana", rekla je ministarka. 

Na konstataciju da to ne znači da predlog neće biti na Vladi ona je rekla: 

"Pa dobro, moramo prvo da krenemo nekim redosledom". 

Na konkretno pitanje da li je ta opcija isključena ili ne, s obzirom da na Vladi još nije bila ali da to ne isključuje da će Vlada predlog razmatrati ministarka Đedović kaže: 

"Mi sa Mađarskom imamo potpisan sporazum o saradnji u energetskom sektoru i možemo da razmatramo, pričamo, razgovaramo, pregovaramo o raznim modelima saradnje." 

Ugovor između dve Vlade, srpske i mađarske, daje široki okvir saradnje, tačnije predviđa međusobnu povezanost radi postizanja energetske sigurnosti i konkurentnosti, kao i integraciju energetskih sistema i tržišta. 

Prvi rezultat integracije jeste i nedavno formiranje preduzeća SerbHunGas, u kojem Srbijagas ima 49 odsto vlasništva a mađarski MVM 51 odsto; formirano je u cilju trgovine gasom preko gasovodne mreže u Srbiji, za taj posao je, inače, inače registrovano i Javno preduzeće Srbijagas.

 Izvor: Insajder