<article><p>Od dve milijarde i 300 miliona evra, koliko je u poslednja tri meseca prošle godine uloženo u kupovinu nekretnina, više od polovine dato je za kupovinu stanova. Od milijardu i 200 miliona evra, koliko su građani dali za stanove, petina je obezbeđena iz kredita. Stručnjaci vide više razloga za to.</p><p>„To je trend koji traje strašno dugo, sada je posebno izražen zbog rasta Euribora, rasta kamatnih stopa, a krediti su manje povoljni, tako da kreditni kupci, to su realno manje platežno sposobni građani, koji bi najčešće i živeli u tim nekretninama se teže i odlučuju za kupovinu nekretnina, oni se povlače, a čisto finansijski investitori koji imaju spreman kapital, keš, oni ulaze u nekretnine, da bi sačuvali svoj kapital zbog visoke inflacije“, kaže za Insajder Nebojša Nešovanović, direktor za procene u kompaniji za promet nekretnina CBRE.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsesJRBbgx8A&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Više od 37 hiljada nekretnina kupljeno je u Srbiji od oktobra do decembra, odnosno za samo pola procenta manje u odnosu na isti period 2021. godine. Promet koji se na godišnjem nivou meri milijardama evra uloženim u te poslove predstavlja znatan udeo u bruto domaćem proizvodu.</p><p>„Kako je moguće da svake godine gotovo četiri milijarde evra se okreće u građevinskom sektoru, u prometu u građevinskom sektoru, u jednoj zemlji koja ima 6, do 7 hiljada evra BDP po glavi stanovnika i koja je jedna od najsiromašnijih u Evropi? Procentualno posmatrano, to je oko 8% BDP svake godine, u nekim periodima i više se okrene kroz taj građevinski sektor, kroz promet nekretnina i to konstantno raste iz godine u godinu“, navodi podatke Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju „FEFA“.</p><p>„Ono što je kod nas specifično je da nije bilo usporavanja tržišta i da smo jedni od retkih tržišta u Evropi koje ne usporava. Razlog za to je kod nas možda i najdominantnije tržište nekretnina i tržište kapitala. Kada su berze svuda usporavale, kod nas nisu, kasnile su, sada su berze stabilne širom sveta i čini se da se to poverenje investitora i kod nas vraća i da može da se nastavi pritisak i dalje na kupovinu stanova i na cene nekretnina“, kaže za Insajder Nešovanović.</p><p>U Srbiji je sklopljeno manje kupoprodajnih ugovora, u poređenju sa pretprošlom godinom. Ipak, situacija je drugačija u Beogradu, gde je u oktobru, novembru i decembru 2022. kupljeno sedam odsto više nekretnina, nego godinu dana ranije.</p><p>„Pre godinu dana smo očekivali smirivanje tržišta i smanjivanje broja transakcija. U međuvremenu je došlo do „ukrajinske krize“, došlo je do značajnijeg rasta zakupnina stambenog prostora u Beogradu, što znači da su, osim dobrog čuvara vrednosti, stanovi postali odlični generatori prihoda, tako da se sve više investitora odlučuje da kupuje; i da bi sačuvali vrednost, ali i da bi generisali prihode, ali to čuvanje vrednosti je važno zbog inflacije koja traje nešto duže, nego što smo očekivali“, objašnjava Nebojša Nešovanović, direktor za procene u kompaniji za promet nekretnina CBRE.</p><p>Najskuplji stan u Beogradu plaćen je dva i po miliona evra, a kvadrat više od deset hiljada evra. Dok smo petinu stanova kupili novcem iz kredita, samo devet odsto svih nekretnina kupljeno je iz istog izvora. Odnosno, više od 90 % nekretnina kupovali smo tzv. novcem iz sopstvenih sredstava, investicionim kapitalom, ušteđevinom, nasledstvom, ili novcem koji nam je neko poklonio.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Od dve milijarde i 300 miliona evra, koliko je u poslednja tri meseca prošle godine uloženo u kupovinu nekretnina, više od polovine dato je za kupovinu stanova. Od milijardu i 200 miliona evra, koliko su građani dali za stanove, petina je obezbeđena iz kredita. Stručnjaci vide više razloga za to.</p>
<p>„To je trend koji traje strašno dugo, sada je posebno izražen zbog rasta Euribora, rasta kamatnih stopa, a krediti su manje povoljni, tako da kreditni kupci, to su realno manje platežno sposobni građani, koji bi najčešće i živeli u tim nekretninama se teže i odlučuju za kupovinu nekretnina, oni se povlače, a čisto finansijski investitori koji imaju spreman kapital, keš, oni ulaze u nekretnine, da bi sačuvali svoj kapital zbog visoke inflacije“, kaže za Insajder Nebojša Nešovanović, direktor za procene u kompaniji za promet nekretnina CBRE.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsesJRBbgx8A&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Više od 37 hiljada nekretnina kupljeno je u Srbiji od oktobra do decembra, odnosno za samo pola procenta manje u odnosu na isti period 2021. godine. Promet koji se na godišnjem nivou meri milijardama evra uloženim u te poslove predstavlja znatan udeo u bruto domaćem proizvodu.</p>
<p>„Kako je moguće da svake godine gotovo četiri milijarde evra se okreće u građevinskom sektoru, u prometu u građevinskom sektoru, u jednoj zemlji koja ima 6, do 7 hiljada evra BDP po glavi stanovnika i koja je jedna od najsiromašnijih u Evropi? Procentualno posmatrano, to je oko 8% BDP svake godine, u nekim periodima i više se okrene kroz taj građevinski sektor, kroz promet nekretnina i to konstantno raste iz godine u godinu“, navodi podatke Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju „FEFA“.</p>
<p>„Ono što je kod nas specifično je da nije bilo usporavanja tržišta i da smo jedni od retkih tržišta u Evropi koje ne usporava. Razlog za to je kod nas možda i najdominantnije tržište nekretnina i tržište kapitala. Kada su berze svuda usporavale, kod nas nisu, kasnile su, sada su berze stabilne širom sveta i čini se da se to poverenje investitora i kod nas vraća i da može da se nastavi pritisak i dalje na kupovinu stanova i na cene nekretnina“, kaže za Insajder Nešovanović.</p>
<p>U Srbiji je sklopljeno manje kupoprodajnih ugovora, u poređenju sa pretprošlom godinom. Ipak, situacija je drugačija u Beogradu, gde je u oktobru, novembru i decembru 2022. kupljeno sedam odsto više nekretnina, nego godinu dana ranije.</p>
<p>„Pre godinu dana smo očekivali smirivanje tržišta i smanjivanje broja transakcija. U međuvremenu je došlo do „ukrajinske krize“, došlo je do značajnijeg rasta zakupnina stambenog prostora u Beogradu, što znači da su, osim dobrog čuvara vrednosti, stanovi postali odlični generatori prihoda, tako da se sve više investitora odlučuje da kupuje; i da bi sačuvali vrednost, ali i da bi generisali prihode, ali to čuvanje vrednosti je važno zbog inflacije koja traje nešto duže, nego što smo očekivali“, objašnjava Nebojša Nešovanović, direktor za procene u kompaniji za promet nekretnina CBRE.</p>
<p>Najskuplji stan u Beogradu plaćen je dva i po miliona evra, a kvadrat više od deset hiljada evra. Dok smo petinu stanova kupili novcem iz kredita, samo devet odsto svih nekretnina kupljeno je iz istog izvora. Odnosno, više od 90 % nekretnina kupovali smo tzv. novcem iz sopstvenih sredstava, investicionim kapitalom, ušteđevinom, nasledstvom, ili novcem koji nam je neko poklonio.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Stanove sve ređe kupuju građani, a sve češće krupni investitori (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation