Stojanović u "Marker razgovoru": Vlast je svesna da svako popuštanje ruši njenu lažnu piramidu moći (VIDEO)

Ona je rekla da je u pitanju neka vrsta "pihtijaste vlasti koju nemate s koje strane da uhvatite“.

"Vi nemate institucije, prema tome kroz njih ne možete ništa. Opozicija je tražila da Skupština raspravlja i evo raspravlja, ali vama je jasno pokazano da institucionalnog puta u rešenje krize nema. Na ovaj tip vlasti, autoritaran ili totalitaran, ne utiču apeli građana“, ocenila je Stojanović. 

Ona je navela da je nasilje u Srbiji vidljivo svuda.

"To zna svako ko vozi u Beogradu, mi znamo koliko je opasno u beogradskom saobraćaju i koliko tu nasilja između vozača ima. To su te male svakodnevne situacije iz kojih vi to vrlo jasno vidite. I onda je sasvim jasno da je vlast ta koja emituje taj govor, ona sama počiva na tom nasilju, to je način na koji oni vladaju. Skupština je to mesto nasilja, institucije koje moraju da budu upravo brana tom nasilju“, navela je Stojanović i ocenila da "vlast neprekidno šalje poruku da je svima sve dozvoljeno“.

Nasilje se, dodaje, širi i kroz obrazovanje, jezik učenika je vrlo nasilan.

Govoreći o protestima koji se već skoro dva meseca održavaju u Srbiji, kaže da je masovnost vrlo značajna, jer to više plaši vlasti.

"Ono što kao učesnica protesta mogu da kažem jeste da je drugačije i za same učesnike. Taj osećaj moći koji imate kad vidite beskonačnu reku ljudi je nešto što jako oslobađa i daje snagu svakom pojedincu“, rekla je istoričarka Stojanović.

Ona je istakla da je uvek problem ako imate mnogo zahteva s protesta. 

"Mi svi znamo da sve na kraju zavisi od Aleksandra Vučića, pa ovi građani imaju jedan zahtev - Vučiću odlazi, ali svi znaju opet da on neće otići i svi znaju da zahtev ne mogu biti izbori. Potrebno je mnogo zahteva koji postoje da se ispune da bi ti izbori uopšte bili koliko toliko ravnopravni“, rekla je Stojanović.

"Vlast se kontinuirano ne trudi da rešava probleme iz prošlosti, već samo otvara nove“

Istoričarka Dubravka Stojanović je i koautorka izložbe "Lavirint 90-tih“, koja je prvi korak dugoročne inicijative osnivanja regionalnog centra za pomirenje, obrazovanje i buduću saradnju "Muzej 90ih“ i ima za cilj pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas.

"Vlasti se nažalost kontinuirano ne trude da rešavaju probleme, već samo otvaraju nove i stare zatrpavaju ovim novootvorenim. Probleme je naravno teško rešavati i vlasti su svesne da je rešavanje problema sporo i teško, da mnogi posle toga ispadnu gubitnici, i da se vrlo lako izgubi vlast“, rekla je Stojanović.

Kako kaže, lako je odgovoriti zašto vlast ne želi da izađe iz lavirinta, mnogo je teže pitanje zašto mi biramo takve vlasti.

"Zašto se to ponavlja i zašto je vlast koja nas je dovela u tu situaciju, koja je bila vlast 90-ih zapamćena po najgorim mogućim zakonima, kako smo uspeli da ponovo tu vlast dovedemo i da je držimo na vlasti 11 godina“, objašnjava.

Izložba je regionalna, dodaje, jer svi imaju slični problem, a dodatni je to što svi drže svakoga kao taoca i svako je svakome opravdanje.

"To je zamka koja odgovara svim vlastima, jer su vlasti svuda iste kao što su bile 90-ih“, navela je Stojanović.

Ističe da neke stvari zaista zavise samo od vlasti, a naročito suočavanje s prošlošću.

"NVO, civilno društvo se borilo za suočavanje sa 90-im, ali su sve vlasti, pa i one posle 2000-tih to odbijale. Dok to pitanje ne dođe na državni nivo, dok to nije državni program, mi ne možemo da očekujemo da će društvo samo od sebe postići taj nivo zrelosti“, ocenila je Stojanović.

Ona je rekla da veruje da društvo oseća i veliki deo svoje odgovornosti, jer je većina glasala za Slobodana Miloševića, ali da danas razni delovi društva i intelektualnih grupa pokazuju spremnost na suočavanje i pomirenje. 

"Meni je lično najdraža soba koja se zove 'sreća', svaka soba ima svoje donekle apstraktno ime. Ona pokazuje koliko su ljudi bili srećni devedesetih, morali i pokušavali da budu srećni jer život zaista traži negde uvek svoj put, ali je ta sreća toliko tužna istovremeno“, navela je istoričarka.

Govoreći o grafitima iz devedesetih, ali i o onima koje vidimo danas, a govore o odnosu prema prošlosti, kao što je mural Ratku Mladiću, ona kaže da ima "više strašnih nivoa u toj priči“.

"Strašan je nivo pre svega da se on slavi u čitavom Beogradu. Strašno je što je taj mural bio čuvan na taj način da se njemu nije moglo ni prići više od godinu dana, da su tu stajale straže koje niko nije mogao da skloni. Straže su dokazale da su one ili jače od države ili da rade direktno sa državom“, objašnjava istoričarka i kaže da sada imamo neobjašnjivu pojavu - da je mural prekrečen posle masovnog ubistva u školi "Vladislav Ribnikar“.

Kako ističe, priznanje zločina je neka vrsta skidanja kolektivne krivice, a dokle god vi negirate te zločine, vi potvrđujete kolektivnu krivicu.

"Opozicija tu ima neku svoju računicu, ja je ne razumem, jer mislim da srpsko društvo ne može da izađe ispod dubokih problema koje ima dok se ne suočimo s prošlošću“, ocenila je Stojanović. 

Izvor: Insajder