<article><p>Od dolaska Fijata u Srbiju, svaka vlast je hvalila zajedničku investiciju, a opozicija najavljivala da će, kada dođe na vlast, preispitati koliko nam se ta investicija isplatila. Međutim, kada je i dolazila na vlast, nastavljala bi saradnju sa Fijatom. Delovi prvog desetogodišnjeg ugovora o zajedničkim ulaganjima, sklopljenog 2008. još uvek se skrivaju od javnosti.</p><p>Prvobitna zajednička ulaganja Fijata i države iznosila su 300 miliona evra, a država se, kao trećinski vlasnik, obavezala da će uložiti 100 miliona evra. Na osnovu “uvida u sakrivene delove prvog ugovora o zajedničkim ulaganjima”, novinari N1 su krajem prošle godine objavili da su ta ulaganja države iznosila – više od 277 miliona evra. To je samo početak ulaganja države u Fijat. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FcmiYF5DvENg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>U aprilu 2022. godine obustavljena proizvodnja automobila – država 2022. odobrila Fijatu 11 miliona evra subvencija</h2><p>Prema istraživanju Insajdera, samo na ime subvencija, država je za prethodnih <a href="https://insajder.net/teme/petnaest-godina-fijata-u-srbiji-stotine-miliona-evra-subvencija-proizvodnja-privremeno-obustavljena">15 godina Fijatu</a> dala 418 miliona i 730 hiljada evra. </p><p>Do kraja 2016, za stimulaciju zapošljavanja 24 miliona i 330 hiljada evra, na ime bespovratne gotovinske pomoći 50 miliona evra. Za izgradnju i održavanje "supplier“ parka, planove restruktuiranja, obuku radnika i trening akademije 237 miliona evra. Proizvodnja i prodaja padaju 2016, ali država nastavlja da subvencioniše Fijat. Od kraja 2017, do kraja prošle godine, Srbija je Fijatu dala 107 miliona i 400 hiljada evra subvencija. </p><p>"Fijat je najgori mogući primer politike subvencionisanja. Dat je enorman novac, pri tom mi moramo imati u vidu da se radi o cenama iz 2008, 2009. i 2010. godine. Jedan evro tada nije isto što i evro danas. Nas je to zadovoljstvo koštalo sigurno oko pola milijarde evra i šta imamo od toga na kraju?“, pita u izjavi za Insajder savetnik za strana ulaganja Bogdan Petrović.</p><p>Ulaganja od oko pola milijarde evra koja možemo da izračunamo nisu jedina ulaganja države u Fijat. U vreme sklapanja posla, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će država, samo u izgradnju i opremanje pristupnih saobraćajnica, uložiti 300 miliona evra. </p><h2>Desetogodišnje poreske olakšice Fijatu</h2><p>Na period od deset godina Fijat je bio oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene, a punu deceniju nije plaćao poreze na dobit i nekretnine, kao ni porez za sprovođenje urbanističkog plana. Fijat je bio oslobođen i lokalne takse za isticanje firme, a plaćao je i niže cene energije, u odnosu na tržišne. </p><p>"Činjenica je da nikad nismo dobili ni od nekadašnjih glavnih promotera ovog subvencionisanja, poput nekadašnjih ministara Dinkića i Sertića, pa su govorili da svaki uloženi dinar u ovaj vid subvencionisanja vraća 4 dinara u budžet, ili 2,3 dinara u budžet. Kako taj mehanizam funkcioniše to nikada nije objašnjeno“, podseća za Insajder Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.</p><h2>Nova ulaganja države u Fijat</h2><p>Rezultat tih ulaganja jeste da je Fijat, prošlog maja, odlučio da privremeno obustavi proizvodnju, nameravajući da je nastavi tek sredinom 2024. godine. Novim ugovorom, potpisanim pre godinu dana, država se obavezala da Fijatu da dodatnih 48 miliona evra podsticajnih sredstava.</p><p>"Proizvodnja se gasi, da bi država opet davala nekih 48 miliona evra za pokretanje proizvodnje električnih automobila, za dve godine. Jednostavno, previše novca je u to dato i to pokazuje da, ako se već subvencije ugovaraju, da se moraju ugovarati mnogo promišljenije“, kaže Bogdan Petrović. </p><p>"Odavno ja koristim tu rečenicu - to je trebalo da bude posao veka a završio se kao fijasko veka, jer kad bi sada mi podvukli crtu ispod Fijata potpuno sam ubeđen da bi to bilo na štetu Srbije“, ocenjuje dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.</p><h2>Dva predstavnika države u Nadzornom odboru Fijata – da li su mogli da utiču na odluke kompanije?</h2><p>Srbija je imala način da utiče na odluke u Fijatu. Od osnivanja Fabrike u Kragujevcu, država, kao trećinski vlasnik, u Nadzornom odboru Fijata ima dva predstavnika.</p><p>"U nadzornom odboru Fijata bila su uvek dva, da kažem predstavnika iz Vlade Srbije koji ama baš nisu radili svoj posao, znači da su imalo čačnuli bilo koji ugovor videli bi velike nepravilnosti. Ja stičem utisak da je naša Vlada zaljubljena u Fijat i da praktično kao majka da pokriva svoju ćerku - sve što ćerka loše radi majka to pokriva da ne izađe u javnost“, ocenjuje za Insajder predsednik Granskog sindikata metalaca u Sindikatu Nezavisnost, Zoran Stanić</p><p>Nikada nismo saznali koliko je država dobila kroz dividende. Ipak, država je imala korist od Fijata na više načina. U poslednjih šest godina, za koje postoji javni uvid u podatke na sajtu Agencije za privredne registre, Fijat je državi platio porez u iznosu od 8 miliona i 300 hiljada evra. U vreme rekordne proizvodnje, izvoz automobila je pozitivno uticao na ukupan izvozni bilans zemlje, a u fabrici je radilo više od tri hiljade ljudi.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Od dolaska Fijata u Srbiju, svaka vlast je hvalila zajedničku investiciju, a opozicija najavljivala da će, kada dođe na vlast, preispitati koliko nam se ta investicija isplatila. Međutim, kada je i dolazila na vlast, nastavljala bi saradnju sa Fijatom. Delovi prvog desetogodišnjeg ugovora o zajedničkim ulaganjima, sklopljenog 2008. još uvek se skrivaju od javnosti.</p>
<p>Prvobitna zajednička ulaganja Fijata i države iznosila su 300 miliona evra, a država se, kao trećinski vlasnik, obavezala da će uložiti 100 miliona evra. Na osnovu “uvida u sakrivene delove prvog ugovora o zajedničkim ulaganjima”, novinari N1 su krajem prošle godine objavili da su ta ulaganja države iznosila – više od 277 miliona evra. To je samo početak ulaganja države u Fijat.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FcmiYF5DvENg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2>U aprilu 2022. godine obustavljena proizvodnja automobila – država 2022. odobrila Fijatu 11 miliona evra subvencija</h2>
<p>Prema istraživanju Insajdera, samo na ime subvencija, država je za prethodnih <a href="https://insajder.net/teme/petnaest-godina-fijata-u-srbiji-stotine-miliona-evra-subvencija-proizvodnja-privremeno-obustavljena"><u>15 godina Fijatu</u></a> dala 418 miliona i 730 hiljada evra.&nbsp;</p>
<p>Do kraja 2016, za stimulaciju zapošljavanja 24 miliona i 330 hiljada evra, na ime bespovratne gotovinske pomoći 50 miliona evra. Za izgradnju i održavanje "supplier“ parka, planove restruktuiranja, obuku radnika i trening akademije 237 miliona evra. Proizvodnja i prodaja padaju 2016, ali država nastavlja da subvencioniše Fijat. Od kraja 2017, do kraja prošle godine, Srbija je Fijatu dala 107 miliona i 400 hiljada evra subvencija.&nbsp;</p>
<p>"Fijat je najgori mogući primer politike subvencionisanja. Dat je enorman novac, pri tom mi moramo imati u vidu da se radi o cenama iz 2008, 2009. i 2010. godine. Jedan evro tada nije isto što i evro danas. Nas je to zadovoljstvo koštalo sigurno oko pola milijarde evra i šta imamo od toga na kraju?“, pita u izjavi za Insajder savetnik za strana ulaganja Bogdan Petrović.</p>
<p>Ulaganja od oko pola milijarde evra koja možemo da izračunamo nisu jedina ulaganja države u Fijat. U vreme sklapanja posla, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će država, samo u izgradnju i opremanje pristupnih saobraćajnica, uložiti 300 miliona evra.&nbsp;</p>
<h2>Desetogodišnje poreske olakšice Fijatu</h2>
<p>Na period od deset godina Fijat je bio oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene, a punu deceniju nije plaćao poreze na dobit i nekretnine, kao ni porez za sprovođenje urbanističkog plana. Fijat je bio oslobođen i lokalne takse za isticanje firme, a plaćao je i niže cene energije, u odnosu na tržišne.&nbsp;</p>
<p>"Činjenica je da nikad nismo dobili ni od nekadašnjih glavnih promotera ovog subvencionisanja, poput nekadašnjih ministara Dinkića i Sertića, pa su govorili da svaki uloženi dinar u ovaj vid subvencionisanja vraća 4 dinara u budžet, ili 2,3 dinara u budžet. Kako taj mehanizam funkcioniše to nikada nije objašnjeno“, podseća za Insajder Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije.</p>
<h2>Nova ulaganja države u Fijat</h2>
<p>Rezultat tih ulaganja jeste da je Fijat, prošlog maja, odlučio da privremeno obustavi proizvodnju, nameravajući da je nastavi tek sredinom 2024. godine. Novim ugovorom, potpisanim pre godinu dana, država se obavezala da Fijatu da dodatnih 48 miliona evra podsticajnih sredstava.</p>
<p>"Proizvodnja se gasi, da bi država opet davala nekih 48 miliona evra za pokretanje proizvodnje električnih automobila, za dve godine. Jednostavno, previše novca je u to dato i to pokazuje da, ako se već subvencije ugovaraju, da se moraju ugovarati mnogo promišljenije“, kaže Bogdan Petrović.&nbsp;</p>
<p>"Odavno ja koristim tu rečenicu - to je trebalo da bude posao veka a završio se kao fijasko veka, jer kad bi sada mi podvukli crtu ispod Fijata potpuno sam ubeđen da bi to bilo na štetu Srbije“, ocenjuje dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.</p>
<h2>Dva predstavnika države u Nadzornom odboru Fijata – da li su mogli da utiču na odluke kompanije?</h2>
<p>Srbija je imala način da utiče na odluke u Fijatu. Od osnivanja Fabrike u Kragujevcu, država, kao trećinski vlasnik, u Nadzornom odboru Fijata ima dva predstavnika.</p>
<p>"U nadzornom odboru Fijata bila su uvek dva, da kažem predstavnika iz Vlade Srbije koji ama baš nisu radili svoj posao, znači da su imalo čačnuli bilo koji ugovor videli bi velike nepravilnosti. Ja stičem utisak da je naša Vlada zaljubljena u Fijat i da praktično kao majka da pokriva svoju ćerku - sve što ćerka loše radi majka to pokriva da ne izađe u javnost“, ocenjuje za Insajder predsednik Granskog sindikata metalaca u Sindikatu Nezavisnost, Zoran Stanić</p>
<p>Nikada nismo saznali koliko je država dobila kroz dividende. Ipak, država je imala korist od Fijata na više načina. U poslednjih šest godina, za koje postoji javni uvid u podatke na sajtu Agencije za privredne registre, Fijat je državi platio porez u iznosu od 8 miliona i 300 hiljada evra. U vreme rekordne proizvodnje, izvoz automobila je pozitivno uticao na ukupan izvozni bilans zemlje, a u fabrici je radilo više od tri hiljade ljudi.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Fabrika Fijat u Kragujevcu. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Stotine miliona evra – saldo državnih ulaganja u Fijat - 15 godina od dolaska te kompanije u Srbiju (VIDEO)