<article>"Problem je to što se podrazumeva da će ti poslovi postojati i da će zdravstveni radnici raditi jer su poneseni svojom etikom i voljom da doprinesu - a onda im se čak ti poslovi i ne plate. Da imamo nedostatka bankara, da li bismo o tome toliko pričali? Zašto je došlo do nedostatka lekara i medicinskih sestara a ne dolazi do nedostatka bankara koji su mnogo više plaćeni? Lekari obavljaju posao koji nam je svima važan i svi cenimo, a jako su malo plaćeni", naveo je Tošić.Tošić je naglasio da zdravstveni radnici nigde u svetu nisu dobro plaćeni, osim u zemljama gde je razvijen privatni zdravstveni sektor.On je kazao da je u Srbiji problem i u staromodnom i neefikasnom sistemu gde mladi lekari idu na specijalističke studije a potom se zapošljavaju u matičnoj kući i tu ostaju do penzije, što dovodi do lošeg raspoređivanja zdravstvenog kadra."To ne dovodi do efikasnog snabdevanja humanim resursima jer svi lekari hoće da se zaposle u Kliničkom centru Srbije ili u kliničkim centrima u Nišu i Novom Sadu", ocenio je on. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FWURSQd7dASA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Tošić je naglasio da je potrebno dinamičnije planirati raspoređivanje "humanih resursa", više ulagati u zdravstvenu profesiju a na taj način i privući mlade u taj sektor."Ne možemo da nastavimo da radimo još više istoga, moramo da imamo upravljački kadar u zdravstvu koji bi efikasnije iskoristio sadašnje resurse", ocenio je on.Iz Sindikata lekara i farmaceuta navode da ne postoji centralna evidencija o tome koliko ko ima pacijenata, kakav je kvalitet njegovog rada, koliko je bilo komplikacija kod njegovih pacijenata. Na pitanje kako onda sprovesti ideju da lekari budu plaćeni po učinku, Tošić je odgovorio da postoji ozbiljan problem ako su tačni ti navodi sindikata jer onda nama podataka na osnovu kojih se može doneti ispravna odluka."Ako nemate podatke o nečemu - bilo da je zdravstvo ili izlet na Košutnjak - onda nema ni strategije", naveo je on.Na pitanje kako motivisati mlade da se specijalizuju u oblastima u kojima nedostaju lekari, Tošić je odgovorio da treba obezbediti veću platu, bolje uslove rade i kvalitetnije upravljanje u zdravstvenim ustanovama."Zdravstvena zaštita doživljava transformaciju u svetu i mantra u zdravstvenoj zaštiti sada glasi: prvo se digitalno obraćati pacijentima i prvo lečiti kod kuće", naveo je on.Tošić je kazao da je Vlada Srbije radila na razvoju digitalnog sistema u zdravstvu, koji je osnovni alat za kvalitetnije odlučivanje, ali da ne zna dokle se s tim stiglo."Morate da imate informacije koje mogu brzo da se dele i analiziraju. Može da se uradi dosta i sa ovim postojećim resursima, a sami lekari će uvek biti privučeni dinamičnom atmosferom", naglasio je on.Jedan od problema Srbije je i odliv lekara u inostranstvo. Govoreći o tom izazovu, Tošić je rekao da je to boljka svih siromašnijih zemalja."Mi trošimo između 600 i 700 dolara po glavi stanovnika za zdravstvo. Pređite granicu i već je četiri puta više, a u Sloveniji šest puta više. To je zakon tržišta", naglasio je on.Tošić je naveo da zdravstvena zaštita utiče "samo 10 odsto" na očekivanu dužinu života kojom se meri zdravlje populacije, a 90 odsto je stil života - ishrana, fizička aktivnost i društvena angažovanost."Koncept zdravlja je širok pojam, a kada govorimo o zdravstvenoj zaštiti uglavnom govorimo o zdravstvenim uslugama. Zdravstvena zaštita predstavlja sve društvene aktivnosti koje utiču na nas - okolina, čist vazduh", naglasio je Tošić.Izvor: Insajder</article>

"Problem je to što se podrazumeva da će ti poslovi postojati i da će zdravstveni radnici raditi jer su poneseni svojom etikom i voljom da doprinesu - a onda im se čak ti poslovi i ne plate. Da imamo nedostatka bankara, da li bismo o tome toliko pričali? Zašto je došlo do nedostatka lekara i medicinskih sestara a ne dolazi do nedostatka bankara koji su mnogo više plaćeni? Lekari obavljaju posao koji nam je svima važan i svi cenimo, a jako su malo plaćeni", naveo je Tošić.
Tošić je naglasio da zdravstveni radnici nigde u svetu nisu dobro plaćeni, osim u zemljama gde je razvijen privatni zdravstveni sektor.
On je kazao da je u Srbiji problem i u staromodnom i neefikasnom sistemu gde mladi lekari idu na specijalističke studije a potom se zapošljavaju u matičnoj kući i tu ostaju do penzije, što dovodi do lošeg raspoređivanja zdravstvenog kadra.
"To ne dovodi do efikasnog snabdevanja humanim resursima jer svi lekari hoće da se zaposle u Kliničkom centru Srbije ili u kliničkim centrima u Nišu i Novom Sadu", ocenio je on.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FWURSQd7dASA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Tošić je naglasio da je potrebno dinamičnije planirati raspoređivanje "humanih resursa", više ulagati u zdravstvenu profesiju a na taj način i privući mlade u taj sektor.
"Ne možemo da nastavimo da radimo još više istoga, moramo da imamo upravljački kadar u zdravstvu koji bi efikasnije iskoristio sadašnje resurse", ocenio je on.
Iz Sindikata lekara i farmaceuta navode da ne postoji centralna evidencija o tome koliko ko ima pacijenata, kakav je kvalitet njegovog rada, koliko je bilo komplikacija kod njegovih pacijenata. Na pitanje kako onda sprovesti ideju da lekari budu plaćeni po učinku, Tošić je odgovorio da postoji ozbiljan problem ako su tačni ti navodi sindikata jer onda nama podataka na osnovu kojih se može doneti ispravna odluka.
"Ako nemate podatke o nečemu - bilo da je zdravstvo ili izlet na Košutnjak - onda nema ni strategije", naveo je on.
Na pitanje kako motivisati mlade da se specijalizuju u oblastima u kojima nedostaju lekari, Tošić je odgovorio da treba obezbediti veću platu, bolje uslove rade i kvalitetnije upravljanje u zdravstvenim ustanovama.
"Zdravstvena zaštita doživljava transformaciju u svetu i mantra u zdravstvenoj zaštiti sada glasi: prvo se digitalno obraćati pacijentima i prvo lečiti kod kuće", naveo je on.
Tošić je kazao da je Vlada Srbije radila na razvoju digitalnog sistema u zdravstvu, koji je osnovni alat za kvalitetnije odlučivanje, ali da ne zna dokle se s tim stiglo.
"Morate da imate informacije koje mogu brzo da se dele i analiziraju. Može da se uradi dosta i sa ovim postojećim resursima, a sami lekari će uvek biti privučeni dinamičnom atmosferom", naglasio je on.
Jedan od problema Srbije je i odliv lekara u inostranstvo. Govoreći o tom izazovu, Tošić je rekao da je to boljka svih siromašnijih zemalja.
"Mi trošimo između 600 i 700 dolara po glavi stanovnika za zdravstvo. Pređite granicu i već je četiri puta više, a u Sloveniji šest puta više. To je zakon tržišta", naglasio je on.
Tošić je naveo da zdravstvena zaštita utiče "samo 10 odsto" na očekivanu dužinu života kojom se meri zdravlje populacije, a 90 odsto je stil života - ishrana, fizička aktivnost i društvena angažovanost.
"Koncept zdravlja je širok pojam, a kada govorimo o zdravstvenoj zaštiti uglavnom govorimo o zdravstvenim uslugama. Zdravstvena zaštita predstavlja sve društvene aktivnosti koje utiču na nas - okolina, čist vazduh", naglasio je Tošić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Strateški savetnik u zdravstvenoj industriji za Marker: Kriza svuda postoji, potrebno bolje planiranje u zdravstvu (VIDEO)