<article>Da bi se u Srbiji disao čistiji vazduh, neophodno je da do 2030. godine više od polovine domaćinstava stare peći zameni ekološki prihvatljivim alternativama, a da zagađujuće automobile vozači zamene novim. To su dve ključne mere koje je država predvidela nedavno usvojenim Programom zaštite vazduha. Sve planirane aktivnosti koje vode ka smanjenju zagađenja vazduha, kako se procenjuje, koštaće oko 2,6 milijardi evra. Troškove će deliti građani, preduzeća i, kroz subvencije - država. “Visina subvencije ne zavisi od materijalnog stanja domaćinstva, već od zagađenja u mestu gde domaćinstvo živi”, rekao je Nikola Zdravković, urednik Portala „Klima 101”. Kako je dalje objasnio, ispostavlja se da će najzagađeniji gradovi, poput Beograda, Niša ili Kragujevca, dobiti najveće subvencije, dok će manje sredine i ruralna područja, koja su uglavnom siromašnija, dobiti manje.“Upitno mi je da li je to dobra odluka, da se ta visina subvencije vezuje za opštinu, odnosno grad stanovanja, a ne recimo za materijalne okolnosti i domaćinstva”, naveo je Zdravković.Program koji je pisan nekoliko godina, a na čije se usvajanje čekalo godinu dana, stručnjaci ocenjuju važnim dokumentom jer država u njemu prvi put i zvanično konstatuje da je zagađenje vazduha i veliko i štetno.“Piše sve ono što smo godinama govorili, što je bilo negirano od strane najviših državnih funkcionera, naravno nestručnih po pitanju životne sredine, ali su makar mogli da konsultuju nekoga”, kaže Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije. Kako je dodao, u programu stoji i da ljudi umiru prevremeno i prekomerno od visokog nivoa zagađenja vazduha.“Tu piše ono što je možda najbitnije, da su troškovi lečenja i posledica visokog zagađenja u Srbiji viši od novca koji je potreban da se sve to dovede nazad na odgovarajući nivo do 2030. godine”, rekao je.“Tu piše da su priznali da su obmanjivali građane. Vazduh u Srbiji je opasan po zdravlje. Generalno, i gde se ne meri”, dodao je on.Država je zakazala i kada je reč o merenju kvaliteta vazduha – u pojedinim gradovima nema mernih stanica. Tamo gde ih ima, ili se ne mere sve zagađujuće materije, ili merenje nije adekvatno jer merne stanice nisu pravilno postavljene. Sve to konstatovao je i državni revizor tokom kontrole sistema upravljanja kvalitetom vazduha. Za prikupljanje i objedinjavanje podataka zadužena je Agencija za zaštitu životne sredine, SEPA.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FcGwDNcgD-b8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Nikola Zdravković, urednik portala “Klima 101”, objasnio je da se u izveštajima Agencije razne stvari previđaju, pa se tako, na primer, na mnogim teritorijama mnogi zagađivači i ne mere, več se vazduh samo označava kao čist.“I onda na osnovu tih izveštaja koji već godinama imaju te strukturalne probleme, na osnovu njih se pišu i usvajaju odluke Vlade o kvalitetu vazduha. Na osnovu tih odluka se onda razvijaju dalje stvari kao što su strategije”, rekao je on.“Tako da tu se javlja jedna potpuno ekonomska nepravda na osnovu nedostataka mreže koje ima SEPA”, dodao je Zdravković.Izvor: Insajder</article>

Da bi se u Srbiji disao čistiji vazduh, neophodno je da do 2030. godine više od polovine domaćinstava stare peći zameni ekološki prihvatljivim alternativama, a da zagađujuće automobile vozači zamene novim. To su dve ključne mere koje je država predvidela nedavno usvojenim Programom zaštite vazduha. Sve planirane aktivnosti koje vode ka smanjenju zagađenja vazduha, kako se procenjuje, koštaće oko 2,6 milijardi evra. Troškove će deliti građani, preduzeća i, kroz subvencije - država.&nbsp;
“Visina subvencije ne zavisi od materijalnog stanja domaćinstva, već od zagađenja u mestu gde domaćinstvo živi”, rekao je Nikola Zdravković, urednik Portala „Klima 101”.
&nbsp;Kako je dalje objasnio, ispostavlja se da će najzagađeniji gradovi, poput Beograda, Niša ili Kragujevca, dobiti najveće subvencije, dok će manje sredine i ruralna područja, koja su uglavnom siromašnija, dobiti manje.
“Upitno mi je da li je to dobra odluka, da se ta visina subvencije vezuje za opštinu, odnosno grad stanovanja, a ne recimo za materijalne okolnosti i domaćinstva”, naveo je Zdravković.
Program koji je pisan nekoliko godina, a na čije se usvajanje čekalo godinu dana, stručnjaci ocenjuju važnim dokumentom jer država u njemu prvi put i zvanično konstatuje da je zagađenje vazduha i veliko i štetno.
“Piše sve ono što smo godinama govorili, što je bilo negirano od strane najviših državnih funkcionera, naravno nestručnih po pitanju životne sredine, ali su makar mogli da konsultuju nekoga”, kaže Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.&nbsp;
Kako je dodao, u programu stoji i da ljudi umiru prevremeno i prekomerno od visokog nivoa zagađenja vazduha.
“Tu piše ono što je možda najbitnije, da su troškovi lečenja i posledica visokog zagađenja u Srbiji viši od novca koji je potreban da se sve to dovede nazad na odgovarajući nivo do 2030. godine”, rekao je.
“Tu piše da su priznali da su obmanjivali građane. Vazduh u Srbiji je opasan po zdravlje. Generalno, i gde se ne meri”, dodao je on.
Država je zakazala i kada je reč o merenju kvaliteta vazduha – u pojedinim gradovima nema mernih stanica. Tamo gde ih ima, ili se ne mere sve zagađujuće materije, ili merenje nije adekvatno jer merne stanice nisu pravilno postavljene. Sve to konstatovao je i državni revizor tokom kontrole sistema upravljanja kvalitetom vazduha. Za prikupljanje i objedinjavanje podataka zadužena je Agencija za zaštitu životne sredine, SEPA.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FcGwDNcgD-b8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Nikola Zdravković, urednik portala “Klima 101”, objasnio je da se u izveštajima Agencije razne stvari previđaju, pa se tako, na primer, na mnogim teritorijama mnogi zagađivači i ne mere, več se vazduh samo označava kao čist.
“I onda na osnovu tih izveštaja koji već godinama imaju te strukturalne probleme, na osnovu njih se pišu i usvajaju odluke Vlade o kvalitetu vazduha. Na osnovu tih odluka se onda razvijaju dalje stvari kao što su strategije”, rekao je on.
“Tako da tu se javlja jedna potpuno ekonomska nepravda na osnovu nedostataka mreže koje ima SEPA”, dodao je Zdravković.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Stručnjaci o novom Programu zaštite vazduha u Srbiji do 2030. godine - država zvanično konstatovala da je zagađenje vazduha i veliko i štetno (VIDEO)