<article>“San o Evropi nije samo među 27 zemalja članica, on se proteže i na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i dalje. (...) Mi ćemo podržati sve ove zemlje, prilikom svakog njihovog koraka u ovom procesu zasnovanom na zaslugama, sve dok ne budu spremni da se pridruže našoj Uniji. (...) Marta Kos sa njenim ogromnim iskustvom je prava osoba za ovaj posao. ” - tako je 27. novembra, predstavljajući svoju Komisiju govorila njena nova - stara predsednica Ursula fon der Lajen. Nova komesarka za proširenje postala je političarka iz bivše jugoslovenske republike. Slovenka Marta Kos, žena zanimljive biografije, koja je bila i šampionka u plivanju, novinarka uglednih medija, ambasadorka u nekoliko zemalja…dolazi na čelo resora koji će se, između ostalog, usko baviti našim regionom.„Imamo promenjenu geopolitičku situaciju, ali i zbog toga dinamika ovog proširenja je danas sasvim drugačija. Tako da imamo realne šanse da sledećih godina dovedemo nekoliko država do kraja ugovora za ulazak u Evropsku uniju. Ne znam koja će to država biti, biće ona koja ispuni sve uslove i nadam se da će biti Srbija među njima”, rekla je Kos briselskim dopisnicima govoreći na, kako je tada šaljivo rekla, jugoesperantu.U razgovoru za Insajder Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je, imajući u vidu da je Evropska unija započela novi institucionalni ciklus, 2025. godina novih i još većih očekivanja. Dodaje da će institucije krenuti da rade punom parom odmah nakon praznika, kao i da će politika proširenja opet biti na čelu agende. Upravo sa pomenutom komesarkom Martom Kos, mogao bi da se iskoristi zamajac i ubrza politika proširenja.“Sa Martom Kos treba posebno sarađivati. Ona dolazi iz Slovenije, ambiciozna je, poznaje region jako dobro i govori srpski. Mislim da će biti pokušaja i sa njene strane da se Srbija ohrabri i da implementira dodatne reforme, kako bi se zajedno sa Crnom Gorom, koja je sad počela da zatvara poglavlja, kao i sa Albanijom koja je počela rapidno da otvara klastere,  pogurala i kako ne bi bila izostavljena dok traje ovaj evropski momentum. Sa Ursulom fon der Lajen i Martom Kos treba raditi i mislim da će se, ukoliko je vlast promućurna, zapravo iskoristiti taj dvojac kako bi se dokazala."<h2>Reformska agenda</h2>Prostora za dokazivanje, smatra Subotić, itekako ima. Najbolji način za to je implementacijom reformske agende. Da podsetimo, reformska agenda je dokument, u sklopu novog Plana rasta vrednog 1,58 milijardi evra, koji sadrži set reformskih mera na koje se Srbija obavezala da bi novac dobila.“Srbija je ta koja je dala svoj predlog reformske agende, dakle sami smo se obavezali koje ćemo reformske indikatore ispunjavati semestralno i u zavisnosti od nivoa njihove ispunjenosti, otključavaće se dodatni fondovi. To je jedan metod faznog pristupanja, koji moja organizacija, Centar za evropske politike, zastupa već neko vreme. U 2025. dodatni fondovi će se uslovljavati ispunjenjem reformi, i u skladu sa onim što smo mi tražili, te reforme moraju da budu sveobuhvatne. Dakle, zavisiće od ispunjenja reformi u svim klasterima, a prvenstveno u klasteru osnove, odnosno u onim poljima koja se odnose na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija. Videli smo da Srbija već kasni nažalost sa ispunjenjem samonametnutih datuma. Rok je bio kraj decembra 2024, a vidimo da su maltene svi ti rokovi probijeni. Ono što nije probijeno, jeste usaglašavanje sa viznom politikom Evropske unije. Uveli smo vize za ukupno četiri države što je pohvalno. Međutim, to neće biti dovoljno da bi se otključavali ti fondovi. Naredni kvartal će biti jako bitan, jer nakon prvog kvartala Komisija će odlučivati da li i u kojoj meri da nam otključa te fondove. Pričam toliko o fondovima jer oni su naravno uvezani sa našim evropskim putem. To se ne odnosi samo na mogućnost da se naš budžet pojača, da imamo infrastrukturne projekte; već da se ojačaju i druge oblasti koje imaju veze sa vladavinom prava”, navodi Subotić.<h2>Klaster 3</h2>Podsetimo, Klaster 3 obuhvata osam poglavlja, koja se odnose na informaciono društvo i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu i carinsku uniiju.Otvaranje klastera 3, u kome je sadržano pomenutih osam poglavlja - pet otvorenih i tri neotvorena, obeležilo je u velikoj meri decembar prošle godine. Ta tema se u nekoliko navrata našla na stolu, među ambasadorima zemalja članica, koji nisu uspeli da postignu saglasnost o davanju zelenog svetla za njegovo otvaranje. Za takvu odluku bila je potrebna jednoglasnost, ali ona je zbog protivljenja nekoliko zemalja članica tada izostajala. U samom finišu godine savet ministara zemalja članica odlučio je da Beogradu uputi pismo o otvaranju klastera u kome se traži da Srbija dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja treba da budu otvorena. U zaključcima koji su usvojeni u Briselu nema preciziranih rokova, a neke najave kažu da bi to moglo da se desi već u januaru ili februaru, preneo je tada RTS.“Videli smo da je definitivno Beograd očekivao da se otvori klaster tokom mađarskog predsedavanja. Međutim, do toga nije došlo. Deluje da su građani sada malo zbunjeni da li jeste ili nije došlo do otvaranja tog klastera, ali zapravo nije došlo. Mađarska definitivno jeste pokušavala da uradi sve što je u njenoj moći da dođe do nekog iskoraka. Međutim, činjenica da nas je barem sedam država članica blokiralo, a jednoglasnost je potrebna kako bi se otvorio klaster, čak i za takav tehnički korak, do tog otvaranja klastera nije došlo. Ipak, mora se reći da je napravljen neki tehnički iskorak kada je u pitanju pozivanje Srbiji na neke pregovaračke pozicije. Međutim, naglašavam, to je tehnički korak i ne predstavlja suštinu celog procesa.”, smatra Strahinja Subotić.Od 1. januara ove godine šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije od Mađarske je preuzela Poljska. “Sada kada Poljska predsedava verujem da će Srbija uraditi sve što je u njenoj moći da ojača kontakte, veze i odnose sa Poljskom, pogotovo jer ta zemlja ima daleko više kredibiliteta od Mađarske, daleko je veća i snažnija država članica, zemlja između zapada i istoka. Ona je nova super sila centralne Evrope, koja bi trebalo da nam bude most ka različitim pravcima Evrope. Posebno tu mislim na Baltik, koji definitivno jeste kamen spoticanja za nas, jer pored vladavine prava oni itekako, pod brojem jedan, insistiraju na spoljnopolitičkom usaglašavanju.”, ističe naš sagovornik.Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom bilo je i ostaje jedan od ključnih uslova za Srbiju. Na tome insistiraju zvaničnici svih nivoa, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.“Od Srbije će se očekivati da barem postepeno krene spoljnopolitički da se usaglašava što jeste njena obaveza. To je nešto što smo preuzeli postepeno, to spoljnopolitičko usaglašavanje do trenutka članstva. Na to smo se obavezali pregovaračkim okvirom 2014. godine, evo preko deset godina koliko pregovaramo. U tom pogledu spoljna politika će biti jedan od tri blokirajuća stuba, čak i da se rat u Ukrajini ove godine okonča. Ne znam da li će do toga doći. Trampova administracija teži ka tome. Sve i da dođe do okončanja rata, pozitivnog mira sa Rusijom neće biti. Baltik nije spreman na to, nije ni Poljska i zato će sankcije odnosno restriktivne mere biti jako značajne, uz spoljnopolitičko usaglašavanje. Dakle da zaključim, spoljna politika i vladavina prava definitivno će biti suština u narednom periodu.”, kaže Subotić.<h2>Dijalog sa Prištinom</h2>Jedan od najkompleksnijih zadataka za novu šeficu evropske diplomatije Kaju Kalas, biće dijalog Beograda i Prištine. Neretko opisivan kao “korak napred, nazad dva”, put ka normalizaciji odnosa je sve samo ne pravolinijski i bez prepreka. Zvaničnici prethodne administracije neretko su se žalili kako se umesto napretkom, bave rešavanjem kriza, kojih nije manjkalo u periodu iza nas. Pitanjem dijaloga do sada se bavio i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak. On bi uskoro trebalo da napusti briselsku kancelariju, jer mu mandat ističe 31. januara. Kako nezvanično saznaje Insajder iz diplomatskih izvora, počeo je formalni proces izbora novog specijalnog izaslanika, time što je zemljama članicama zatraženo da dostave imena svojih kandidata. “Lopta je trenutno na terenu Prištine. Vidimo da Kurti pokušava da zabrani Srpsku listu. Žalili su se na žalbu i pokušavaju da opet proguraju to svoje političko pitanje. Mislim da je Zapad itekako svestan da je Srbija, sa svim svojim manama, ipak dovoljno konstruktivna u ovom pogledu. Očekivaće se, kada je Srbija u pitanju, da ostane suzdržana, da ne bude vojno-politički u pogledu retorike agresivna i naravno da poradi na pitanju Banjske, odnosno procesuiranja onih koji su za to odgovorni, a zna se ko je za to odgovoran.”<h2>“Srbija nije propustila priliku da propusti priliku”</h2>Prema rečima Subotića, postoji prostor za napredak, ali to ne znači da će prilika biti iskorišćena. “Možda zvuči kao kliše, ali zaista Srbija nije propustila - da propusti priliku do sada. Stoga bih, ako mogu da prognoziram, pre ulagao veće nade u Crnu Goru, koja je zaista krenula sada rapidno da zatvara poglavlja i to će se nastaviti, jedino pod uslovom da Hrvatska ne odluči da se posluži bugraskim metodama, odnosno da unilateralno zbog nacionalnih interesa vetira njihov proces. Međutim, mislim da će se Unija truditi da im to ne dozvoli, da ne ponovi takvu grešku.“, kaže sagovornik Insajdera.Prema rečima Strahinje Subotića, Crnu Goru ističe, jer je Evropskoj uniji cilj da probudi Srbiju, tako što će na najbližem primeru pokazati da proces, kada postoje reforme, zaista može da se ubrza.Pojedini analitičari kažu da je ovo Komisija proširenja, drugi da ne treba zaboraviti da je proces zasnovan na zaslugama. Brzinu kretanja niko ne može da predvidi, o njoj će odlučivati oni koji voze tim evropskim putem, ali i oni koji im tempo diktiraju.Novinarka Teodora Vasiljević</article>

“San o Evropi nije samo među 27 zemalja članica, on se proteže i na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i dalje. (...) Mi ćemo podržati sve ove zemlje, prilikom svakog njihovog koraka u ovom procesu zasnovanom na zaslugama, sve dok ne budu spremni da se pridruže našoj Uniji. (...) Marta Kos sa njenim ogromnim iskustvom je prava osoba za ovaj posao. ” - tako je 27. novembra, predstavljajući svoju Komisiju govorila njena nova - stara predsednica Ursula fon der Lajen.&nbsp;
Nova komesarka za proširenje postala je političarka iz bivše jugoslovenske republike. Slovenka Marta Kos, žena zanimljive biografije, koja je bila i šampionka u plivanju, novinarka uglednih medija, ambasadorka u nekoliko zemalja…dolazi na čelo resora koji će se, između ostalog, usko baviti našim regionom.
„Imamo promenjenu geopolitičku situaciju, ali i zbog toga dinamika ovog proširenja je danas sasvim drugačija. Tako da imamo realne šanse da sledećih godina dovedemo nekoliko država do kraja ugovora za ulazak u Evropsku uniju. Ne znam koja će to država biti, biće ona koja ispuni sve uslove i nadam se da će biti Srbija među njima”, rekla je Kos briselskim dopisnicima govoreći na, kako je tada šaljivo rekla, jugoesperantu.
U razgovoru za Insajder Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da je, imajući u vidu da je Evropska unija započela novi institucionalni ciklus, 2025. godina novih i još većih očekivanja. Dodaje da će institucije krenuti da rade punom parom odmah nakon praznika, kao i da će politika proširenja opet biti na čelu agende. Upravo sa pomenutom komesarkom Martom Kos, mogao bi da se iskoristi zamajac i ubrza politika proširenja.
“Sa Martom Kos treba posebno sarađivati. Ona dolazi iz Slovenije, ambiciozna je, poznaje region jako dobro i govori srpski. Mislim da će biti pokušaja i sa njene strane da se Srbija ohrabri i da implementira dodatne reforme, kako bi se zajedno sa Crnom Gorom, koja je sad počela da zatvara poglavlja, kao i sa Albanijom koja je počela rapidno da otvara klastere, &nbsp;pogurala i kako ne bi bila izostavljena dok traje ovaj evropski momentum. Sa Ursulom fon der Lajen i Martom Kos treba raditi i mislim da će se, ukoliko je vlast promućurna, zapravo iskoristiti taj dvojac kako bi se dokazala."
<h2>Reformska agenda</h2>
Prostora za dokazivanje, smatra Subotić, itekako ima. Najbolji način za to je implementacijom reformske agende. Da podsetimo, reformska agenda je dokument, u sklopu novog Plana rasta vrednog 1,58 milijardi evra, koji sadrži set reformskih mera na koje se Srbija obavezala da bi novac dobila.
“Srbija je ta koja je dala svoj predlog reformske agende, dakle sami smo se obavezali koje ćemo reformske indikatore ispunjavati semestralno i u zavisnosti od nivoa njihove ispunjenosti, otključavaće se dodatni fondovi. To je jedan metod faznog pristupanja, koji moja organizacija, Centar za evropske politike, zastupa već neko vreme. U 2025. dodatni fondovi će se uslovljavati ispunjenjem reformi, i u skladu sa onim što smo mi tražili, te reforme moraju da budu sveobuhvatne. Dakle, zavisiće od ispunjenja reformi u svim klasterima, a prvenstveno u klasteru osnove, odnosno u onim poljima koja se odnose na vladavinu prava i funkcionisanje demokratskih institucija. Videli smo da Srbija već kasni nažalost sa ispunjenjem samonametnutih datuma. Rok je bio kraj decembra 2024, a vidimo da su maltene svi ti rokovi probijeni. Ono što nije probijeno, jeste usaglašavanje sa viznom politikom Evropske unije. Uveli smo vize za ukupno četiri države što je pohvalno. Međutim, to neće biti dovoljno da bi se otključavali ti fondovi. Naredni kvartal će biti jako bitan, jer nakon prvog kvartala Komisija će odlučivati da li i u kojoj meri da nam otključa te fondove. Pričam toliko o fondovima jer oni su naravno uvezani sa našim evropskim putem. To se ne odnosi samo na mogućnost da se naš budžet pojača, da imamo infrastrukturne projekte; već da se ojačaju i druge oblasti koje imaju veze sa vladavinom prava”, navodi Subotić.
<h2>Klaster 3</h2>
Podsetimo, Klaster 3 obuhvata osam poglavlja, koja se odnose na informaciono društvo i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu i carinsku uniiju.
Otvaranje klastera 3, u kome je sadržano pomenutih osam poglavlja - pet otvorenih i tri neotvorena, obeležilo je u velikoj meri decembar prošle godine. Ta tema se u nekoliko navrata našla na stolu, među ambasadorima zemalja članica, koji nisu uspeli da postignu saglasnost o davanju zelenog svetla za njegovo otvaranje. Za takvu odluku bila je potrebna jednoglasnost, ali ona je zbog protivljenja nekoliko zemalja članica tada izostajala. U samom finišu godine savet ministara zemalja članica odlučio je da Beogradu uputi pismo o otvaranju klastera u kome se traži da Srbija dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja treba da budu otvorena. U zaključcima koji su usvojeni u Briselu nema preciziranih rokova, a neke najave kažu da bi to moglo da se desi već u januaru ili februaru, preneo je tada RTS.
“Videli smo da je definitivno Beograd očekivao da se otvori klaster tokom mađarskog predsedavanja. Međutim, do toga nije došlo. Deluje da su građani sada malo zbunjeni da li jeste ili nije došlo do otvaranja tog klastera, ali zapravo nije došlo. Mađarska definitivno jeste pokušavala da uradi sve što je u njenoj moći da dođe do nekog iskoraka. Međutim, činjenica da nas je barem sedam država članica blokiralo, a jednoglasnost je potrebna kako bi se otvorio klaster, čak i za takav tehnički korak, do tog otvaranja klastera nije došlo. Ipak, mora se reći da je napravljen neki tehnički iskorak kada je u pitanju pozivanje Srbiji na neke pregovaračke pozicije. Međutim, naglašavam, to je tehnički korak i ne predstavlja suštinu celog procesa.”, smatra Strahinja Subotić.
Od 1. januara ove godine šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije od Mađarske je preuzela Poljska.&nbsp;
“Sada kada Poljska predsedava verujem da će Srbija uraditi sve što je u njenoj moći da ojača kontakte, veze i odnose sa Poljskom, pogotovo jer ta zemlja ima daleko više kredibiliteta od Mađarske, daleko je veća i snažnija država članica, zemlja između zapada i istoka. Ona je nova super sila centralne Evrope, koja bi trebalo da nam bude most ka različitim pravcima Evrope. Posebno tu mislim na Baltik, koji definitivno jeste kamen spoticanja za nas, jer pored vladavine prava oni itekako, pod brojem jedan, insistiraju na spoljnopolitičkom usaglašavanju.”, ističe naš sagovornik.
Usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom bilo je i ostaje jedan od ključnih uslova za Srbiju. Na tome insistiraju zvaničnici svih nivoa, posebno u kontekstu rata u Ukrajini.
“Od Srbije će se očekivati da barem postepeno krene spoljnopolitički da se usaglašava što jeste njena obaveza. To je nešto što smo preuzeli postepeno, to spoljnopolitičko usaglašavanje do trenutka članstva. Na to smo se obavezali pregovaračkim okvirom 2014. godine, evo preko deset godina koliko pregovaramo. U tom pogledu spoljna politika će biti jedan od tri blokirajuća stuba, čak i da se rat u Ukrajini ove godine okonča. Ne znam da li će do toga doći. Trampova administracija teži ka tome. Sve i da dođe do okončanja rata, pozitivnog mira sa Rusijom neće biti. Baltik nije spreman na to, nije ni Poljska i zato će sankcije odnosno restriktivne mere biti jako značajne, uz spoljnopolitičko usaglašavanje. Dakle da zaključim, spoljna politika i vladavina prava definitivno će biti suština u narednom periodu.”, kaže Subotić.
<h2>Dijalog sa Prištinom</h2>
Jedan od najkompleksnijih zadataka za novu šeficu evropske diplomatije Kaju Kalas, biće dijalog Beograda i Prištine. Neretko opisivan kao “korak napred, nazad dva”, put ka normalizaciji odnosa je sve samo ne pravolinijski i bez prepreka. Zvaničnici prethodne administracije neretko su se žalili kako se umesto napretkom, bave rešavanjem kriza, kojih nije manjkalo u periodu iza nas. Pitanjem dijaloga do sada se bavio i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak. On bi uskoro trebalo da napusti briselsku kancelariju, jer mu mandat ističe 31. januara. Kako nezvanično saznaje Insajder iz diplomatskih izvora, počeo je formalni proces izbora novog specijalnog izaslanika, time što je zemljama članicama zatraženo da dostave imena svojih kandidata.&nbsp;
“Lopta je trenutno na terenu Prištine. Vidimo da Kurti pokušava da zabrani Srpsku listu. Žalili su se na žalbu i pokušavaju da opet proguraju to svoje političko pitanje. Mislim da je Zapad itekako svestan da je Srbija, sa svim svojim manama, ipak dovoljno konstruktivna u ovom pogledu. Očekivaće se, kada je Srbija u pitanju, da ostane suzdržana, da ne bude vojno-politički u pogledu retorike agresivna i naravno da poradi na pitanju Banjske, odnosno procesuiranja onih koji su za to odgovorni, a zna se ko je za to odgovoran.”
<h2>“Srbija nije propustila priliku da propusti priliku”</h2>
Prema rečima Subotića, postoji prostor za napredak, ali to ne znači da će prilika biti iskorišćena.&nbsp;
“Možda zvuči kao kliše, ali zaista Srbija nije propustila - da propusti priliku do sada. Stoga bih, ako mogu da prognoziram, pre ulagao veće nade u Crnu Goru, koja je zaista krenula sada rapidno da zatvara poglavlja i to će se nastaviti, jedino pod uslovom da Hrvatska ne odluči da se posluži bugraskim metodama, odnosno da unilateralno zbog nacionalnih interesa vetira njihov proces. Međutim, mislim da će se Unija truditi da im to ne dozvoli, da ne ponovi takvu grešku.“, kaže sagovornik Insajdera.
Prema rečima Strahinje Subotića, Crnu Goru ističe, jer je Evropskoj uniji cilj da probudi Srbiju, tako što će na najbližem primeru pokazati da proces, kada postoje reforme, zaista može da se ubrza.
Pojedini analitičari kažu da je ovo Komisija proširenja, drugi da ne treba zaboraviti da je proces zasnovan na zaslugama. Brzinu kretanja niko ne može da predvidi, o njoj će odlučivati oni koji voze tim evropskim putem, ali i oni koji im tempo diktiraju.
Novinarka Teodora Vasiljević

Teme

Strahinja Subotić, foto: Ustupljeno Insajderu/Lena Ganssmann

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija

Evropska unija

Strahinja Subotić

Više od vesti

Subotić o evropskom putu: Srbija ne propušta priliku - da propusti priliku

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Subotić o evropskom putu: Srbija ne propušta priliku - da propusti priliku

Tagovi: