Sudija Nebojša Đuričić za Insajder o sve manje sudija u srpskom pravosuđu: Mala plata i dug put do zvanja odbijaju mlade

Prema podacima Visokog saveta sudstva, srpskom pravosuđu je u 2023. nedostajalo 466 sudija. Sistematizacijom sudstva određena su 3.102 mesta, ali je zaposleno 2.636 sudija. Sudija Nebojša Đuričić kao jedan od glavnih razloga za taj višegodišnji negativni trend navodi loše materijalno stanje sudija; plate sudija osnovnih i prekršajnih sudova u Srbiji iznose oko 120.000 dinara, dok sudije viših sudova dobijaju oko 180.000 dinara.

"Treba da završite Pravni fakultet, položite pravosudni ispit za oko dve godine, a onda da radite još najmanje tri godine u pravosuđu kako biste stekli uslov da budete sudija. To je minimum vremena, a onda dolazite da radite za takvu platu. Zato se ljudi koji završe Pravni fakultet opredeljuju za neke druge profesije - izvršitelje, notare, advokaturu. Situacija je zbog toga postala dramatična jer mladi pravnici koji završe Pravni fakultet ne vide posao sudije kao nešto u čemu će da grade karijeru“, naglašava Đuričić. 

Bolji materijalni položaj sudija, dodaje, privukao bi najbolje mlade pravnike u sudstvo, ali bi imao i druge pozitivne efekte.

"Ukoliko neki sudija platom koju dobija ne može da priušti pristojan život za sebe i svoju porodicu, onda postaje podložniji pritiscima. Plata treba da bude na tom nivou da obezbedi određeno dostojanstvo i ugled samog sudije ali, što je još važnije, da bude jedna prevencija korupcije i nekih drugih nedozvoljenih radnji“, ističe sudija Đuričić. 

Problem koji proizilazi iz nezavidnog materijalnog položaja sudija u Srbiji ne primećuju samo srpske sudije, već i međunarodne organizacije. 

Prema podacima Saveta Evrope, srpske sudije imaju najnižu platu među zemljama članicama, posle svojih kolega iz Kazahstana i Moldavije. Sagovornik Insajdera kaže da su zbog toga predlagali da se visina plate sudija veže za neki objektivni kriterijum, poput prosečne republičke plate, kako bi primanja bila adekvatna odgovornosti posla, ali i kako sudije ne bi zavisile od volje izvršne vlasti koja određuje budžet.

"Naša ideja je bila da se u Zakonu o sudijama jasno predvidi da plata sudije, najniža plata, ne može da bude niža od dve prosečne plate u Republici Srbiji. To je nešto što je standard Saveta Evrope. Dakle, nismo sami došli do toga. Postoje različiti standardi koje primenjujemo u različitim oblastima i smatramo da plata sudije mora da bude na tom minimalnom nivou. Na taj način bi se obezbedilo da plata sudije ne zavisi od toga kolika će biti propisana osnovica u Zakonu o budžetu, već bi takva jedna odredba bila garant da će plate kontinuirano biti na određenom nivou“, navodi sudija Đuričić. 

Prema podacima Vrhovnog suda Srbije, prosečna starost sudija u Srbiji je 52 godine; među 2.636 sudija je 1.906 žena i 730 muškaraca. Međutim, da će problem nedostatka sudija samo biti izraženiji ako se na vreme ne reaguje, ukazuje činjenica da je od 2.636 sudija čak 566 starije od 60 godina!

"To što ima toliko sudija iznad 60 godina znači da dolazi velika smena generacija koja već traje nekoliko godina i da nam predstoje veliki izbori sudija“, napominje. 

Smena generacija o kojoj govori sagovornik Insajdera sprovodi se uključivanjem mladih pravnika u sistem preko pozicija pripravnika i saradnika. Međutim, sudija Đuričić navodi je poslednjih godina konkursa bilo toliko malo da ne zna da li u srpskom pravosuđu trenutno uopšte ima pripravnika.

"Postoji ta famozna zabrana zapošljavanja koja je veoma negativno uticala na pravosuđe, jer je poremetila ustaljeni režim izbora pripravnika. Ranije, početkom dvehiljaditih godina, kad sam ušao u pravosuđe, vi ste u sudovima svake tri godine imali konkurs za pripravnike, primali su se ljudi na određeno vreme, i to je tada bila neka trećina od ukupnog broja sudija jednog suda. To je neka budućnost pravosuđa jer od te grupe ljudi koji završe pripravnički staž, jedan deo ostane kao saradnici. Nama je budućnost sada ugrožena jer nemamo taj kontinuitet i sistem uvođenja novih ljudi na početku karijere, a to je prosto pripravništvo“, kaže sudija Đuričić. 

Kada se mladi pravnik odluči za sudstvo, postane pripravnik, onda saradnik, a sledeći cilj je pozicija sudije. Međutim, i postupak izbora sudija pred Visokim savetom sudstva je kompleksan i dugo traje, što profesiju sudije čini dodatno manje atraktivnom.

"Jedan od problema na koji smo ukazivali i u reformi pravosuđa i izlazili s predlozima jeste problem što raspisujete konkurs za sudiju u kada nekome prestane radni odnos, a to je najčešće penzija. Tada tek počinje sam postupak izbora novih sudija koji traje - vrednovanje rada, razgovori, veliki broj kandidata, veliki broj konkursa i jednostavno se dešava da sudovi duže vreme ostaju sa nepopunjenim kadrovima“, dodaje sudija. 

Sudija Nebojša Đuričić navodi da se posledice stanja u sudstvu već vide u manjim mestima po Srbiji, gde se konkursi za izbor sudija ponavljaju jer nema odgovarajućih kandidata. Dok to ne počne da se dešava i po većim gradovima, sagovornik Insajdera ističe da je potrebno promeniti percepciju države i građana o tom pitanju.

"Ako želite kvalitetnu uslugu od lekara, profesora, sudije, onda to morate adekvatno i da platite. Ne možete očekivati da ćete dobiti neki kvalitet u bilo kojoj od tih profesija, ukoliko to ne negujete i ne ulažete u to. Vrlo je prosto i jednostavno, ako imate mladog i dobrog studenta prava koji sada bira svoju profesiju, pa moramo da uspostavimo sistem da ga privučemo“, naglašava Nebojša Đuričić, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije.

Izvor: Insajder