<article>Osim što je služba menjala ime, prava reforma nije sprovedena ni posle demokratskih promena. Da je to baš tako poručuje i BIA u promotivnom spotu koji se emituje na RTS-u. Menjaju se vremena, menjaju države, ali se služba ne menja- ključni problem ovakve poruke koju je BIA poslala u svom spotu jeste to što misli da se time treba hvaliti. Kontinuitet je opisan tako što se smenjuju zastave država koje je služba nadživela.“Kako je moguće zapravo da služba opstane a da država koju oni treba da štite je propala. Imam  primer SFRJ, imamo primer i SRJ i sada imamo primer i da Srbija praktično nema suverenitet nad Kosovom. Ono što oni šalju kao poruku je da je služba izvan i države i društva i da oni rade za svoje interese”, zaključuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fs0T9nRaLBaU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Od 1945, kada tajna policija dobija veliku moć i kada se paranoidno obračunavala sa kontrarevolucijom ili emigracijom, služba je imala ovlašćenja da eliminiše sve potencijalne neprijatelje vlasti. Ulogom tajne policije tokom decenija Insajder se bavio u serijalu “Službena tajna” 2008. O, do tada strogo čuvanim tajnama, govorili su načelnici civilne i vojne službe bezbednosti. Izjava Dušana Stupara, načelnika beogradskog centra Udbe (1984 - 1987), ilustrativno opisuje ulogu službe u svim državama:“Kada je stvarana Ozna, kada je stvarana Udba, posle toga i Državna bezbednost, glavni moto je bio da je služba "mač u rukama partije".Svaki pokušaj reforme bio je samo kozmetika. Ozna, Udba, SDB, RDB i na kraju BIA– menjale su se i vlasti i države i nazivi, ali je Služba ostajala nedodirljiva. Raspad države i ratovi 90- ih ogolili su političku zloupotrebu službe.  Međutim, čak ni to što su posle pada Slobodana Miloševića i demokratskih promena 2000. otkriveni zločini koje su počinili pripadnici službe nije bilo dovoljno da se ona reformiše. Uvek su se u službi isti ljudi samo rotirali pa i napredovali.Razloge otpora da se služba reformiše u serijalu Insajdera “Službena tajna” slikovito je objasnio Zoran Stijović, dugogodišnji operativac Resora državne bezbednosti (RDB):“Delo, i uloga i mesto u službi bezbednosti, ne samo posle 5. oktobra 2000. nego i do 5. oktobra, predstavlja, nećete mi zameriti ako kažem, jednu septičku jamu, o kojoj priča znači bacanje bombe u tu septičku jamu. To iz septičke jame će isprljati sve, i mene i mnoge koji su i iz politike i službi bezbednosti i sveg ostalog, ali to je nešto što moramo da uradimo. Ta jama mora da se očisti i ta priča mora da se ispriča do kraja.”Ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva lidera SPO-a Vuka Draškovića u Budvi, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - samo su neki zločini s kraja 90-ih, za koje su posle demokratskih promena osuđeni pripadnici službe, ili im se i dalje sudi. Suđenje za ubistvo Ćuruvije koje još nije pravosnažno okončano možda je najbolji pokazatelj otpora kada su na optuženičkoj klupi  ljudi službe. “Nismo imali ozbiljnu lustraciju i sva ona uporišta moći koje je državna bezbednost imala i koja BIA trenutno ima i dalje postoje. Mi znamo da se u BIA nalazi monitoring centar za nadziranje komuniakcija. BIA ima monopol nad prisluškivanjem ali i nad policijskim ovlašćenjima tako da to je sve ono što njoj daje ogromnu moć i to je sve ostalo nereformisano”, kaže Predrag Petrović.   Do danas nije razjašnjena uloga ni civilne ni vojne službe bezbednosti u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.Nije objavljena ni dokumentacija na osnovu koje je nastao izveštaj Komisije, na čijem je čelu bio Žarko Korać, a koja je istraživala propuste službe koji su doveli do ubistva Zorana Đinđića. Za ovo ubistvo osuđeni su neposredni izvršioci - pripadnici kriminalnog "Zemunskog klana" i Jedinice za specijalne operacije formirane 90-ih u okviru tadašnjeg DB-a. Politička pozadina nikada nije otkrivena. Insajder je tužio dve Vlade sa zahtevom da se skine oznaka tajnosti sa dokumenata Koraćeve komisije - Vladu Mirka Cvetkovića i Vladu Aleksandra Vučića. Oznaka tajnosti do danas nije skinuta. Taj primer možda najbolje pokazuje šta, zapravo, znači slogan promotivnog spota BIA - da se sve menja, ali služba ostaje.    Izvor: Insajder</article>

Osim što je služba menjala ime, prava reforma nije sprovedena ni posle demokratskih promena. Da je to baš tako poručuje i BIA u promotivnom spotu koji se emituje na RTS-u.&nbsp;
Menjaju se vremena, menjaju države, ali se služba ne menja- ključni problem ovakve poruke koju je BIA poslala u svom spotu jeste to što misli da se time treba hvaliti. Kontinuitet je opisan tako što se smenjuju zastave država koje je služba nadživela.
“Kako je moguće zapravo da služba opstane a da država koju oni treba da štite je propala. Imam &nbsp;primer SFRJ, imamo primer i SRJ i sada imamo primer i da Srbija praktično nema suverenitet nad Kosovom. Ono što oni šalju kao poruku je da je služba izvan i države i društva i da oni rade za svoje interese”, zaključuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fs0T9nRaLBaU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
 
Od 1945, kada tajna policija dobija veliku moć i kada se paranoidno obračunavala sa kontrarevolucijom ili emigracijom, služba je imala ovlašćenja da eliminiše sve potencijalne neprijatelje vlasti.&nbsp;
Ulogom tajne policije tokom decenija Insajder se bavio u serijalu “Službena tajna” 2008.&nbsp;
O, do tada strogo čuvanim tajnama, govorili su načelnici civilne i vojne službe bezbednosti.&nbsp;
Izjava Dušana Stupara, načelnika beogradskog centra Udbe (1984 - 1987), ilustrativno opisuje ulogu službe u svim državama:
“Kada je stvarana Ozna, kada je stvarana Udba, posle toga i Državna bezbednost, glavni moto je bio da je služba "mač u rukama partije".
Svaki pokušaj reforme bio je samo kozmetika.&nbsp;
Ozna, Udba, SDB, RDB i na kraju BIA– menjale su se i vlasti i države i nazivi, ali je Služba ostajala nedodirljiva.&nbsp;
Raspad države i ratovi 90- ih ogolili su političku zloupotrebu službe. &nbsp;
Međutim, čak ni to što su posle pada Slobodana Miloševića i demokratskih promena 2000. otkriveni zločini koje su počinili pripadnici službe nije bilo dovoljno da se ona reformiše. Uvek su se u službi isti ljudi samo rotirali pa i napredovali.
Razloge otpora da se služba reformiše u serijalu Insajdera “Službena tajna” slikovito je objasnio Zoran Stijović, dugogodišnji operativac Resora državne bezbednosti (RDB):
“Delo, i uloga i mesto u službi bezbednosti, ne samo posle 5. oktobra 2000. nego i do 5. oktobra, predstavlja, nećete mi zameriti ako kažem, jednu septičku jamu, o kojoj priča znači bacanje bombe u tu septičku jamu. To iz septičke jame će isprljati sve, i mene i mnoge koji su i iz politike i službi bezbednosti i sveg ostalog, ali to je nešto što moramo da uradimo. Ta jama mora da se očisti i ta priča mora da se ispriča do kraja.”
Ubistvo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva lidera SPO-a Vuka Draškovića u Budvi, ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - samo su neki zločini s kraja 90-ih, za koje su posle demokratskih promena osuđeni pripadnici službe, ili im se i dalje sudi.&nbsp;
Suđenje za ubistvo Ćuruvije koje još nije pravosnažno okončano možda je najbolji pokazatelj otpora kada su na optuženičkoj klupi &nbsp;ljudi službe.&nbsp;
“Nismo imali ozbiljnu lustraciju i sva ona uporišta moći koje je državna bezbednost imala i koja BIA trenutno ima i dalje postoje. Mi znamo da se u BIA nalazi monitoring centar za nadziranje komuniakcija. BIA ima monopol nad prisluškivanjem ali i nad policijskim ovlašćenjima tako da to je sve ono što njoj daje ogromnu moć i to je sve ostalo nereformisano”, kaže Predrag Petrović. &nbsp;
&nbsp;Do danas nije razjašnjena uloga ni civilne ni vojne službe bezbednosti u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.
Nije objavljena ni dokumentacija na osnovu koje je nastao izveštaj Komisije, na čijem je čelu bio Žarko Korać, a koja je istraživala propuste službe koji su doveli do ubistva Zorana Đinđića.&nbsp;
Za ovo ubistvo osuđeni su neposredni izvršioci - pripadnici kriminalnog "Zemunskog klana" i Jedinice za specijalne operacije formirane 90-ih u okviru tadašnjeg DB-a. Politička pozadina nikada nije otkrivena.&nbsp;
Insajder je tužio dve Vlade sa zahtevom da se skine oznaka tajnosti sa dokumenata Koraćeve komisije - Vladu Mirka Cvetkovića i Vladu Aleksandra Vučića. Oznaka tajnosti do danas nije skinuta.&nbsp;
Taj primer možda najbolje pokazuje šta, zapravo, znači slogan promotivnog spota BIA - da se sve menja, ali služba ostaje. &nbsp;&nbsp;
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

Centralna zgrada BIA u Beogradu. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

“Sve se menja služba ostaje”- šta je sporno u promotivnom spotu BIA (VIDEO)