Tabloidi svakodnevno krše zakone i uznemiravaju javnost, objavljujući lične podatke žrtava nesreća i ličnih tragedija (VIDEO)

Samo u prethodnih nekoliko dana, uz vest da je devojčica poginula u saobraćajnoj nesreći objavljen je i snimak nesreće sa bezbednosne kamere, saznali smo da je dete pokušalo da spase majku od samoubistva, da je jedna tinejdžerka popila asepsol, a druga isekla vene. U objavljivanju takvih tekstova prednjače tabloidi, ali sve češće mogu da se pročitaju i u štampanim izdanjima i na portalima medija koji za sebe tvrde da vode računa o nepovredivosti prava drugih. Takvo izveštavanje ugrožava učesnike događaja, ali i one u njihovom najbližem okruženju.

„To pogađa daleko širu zajednicu, ne smemo zaboraviti da osobe koje su doživele sličan vid traume mogu da se prepoznaju u tom tekstu, ne smemo zaboraviti da su retraumatizacija, dupla viktimizacija samo vrh ledenog brega svih posledica tog neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja o tim tragičnim događajima. Nema nijednog jedinog opravdanja za takvo pisanje. Ukoliko nam je zaista cilj da od ljudskih tragedija pravimo svojevrsne rialitije, onda stvarno treba da se zapitamo gde smo mi kao društvo“, upozorava An Mari Alves Ćurčić, novinarka i aktivistkinja Inicijative „Za tebe – važno je“.

Savet o tome od koga potražiti strulnu pomoć tabloide ne oslobađa odgovornosti za neetičko izveštavanje

U tekstovima o samoubistvima, posebno mladih, ide se do detalja; pored imena i fotografija  piše se i o porodičnim okolnostima, nagađaju razlozi. Uz sve to, često stoji i obaveštenje o tome kojim ustanovama mogu da se javi oni koji pomišljaju na to da sebi oduzmu život. Nedopustiv pokušaj da se time skine odgovornost za neetičko izveštavanje.

„Ne možemo time oprati vlastitu savest, vi ste pogrešili u samom startu, kad objavite taj skandalozan, senzacionalistički „klik – bejt“ naslov, vi ste štetu već učinili. Nije problem izveštavati u rubrikama hronike, problem je način na koji se to radi, problem je što niko ne snosi odgovornost i što ne postoje dovoljno afikasni mehanizmi zaštite osoba koje takvim izveštavanjem direktno ugrožavate“, kaže An Mari Alves Ćurčić.

Zakoni zabranjuju objavljivanje ličnih dokumenata i podataka, ali ih tabloidi neprestano objavljuju. Tako je jedan od njih pre nekoliko godina objavio izvode iz matičnih knjiga rođenih dvojice fudbalera švajcarske reprezentacije, inače Albanaca sa Kosova i Metohije. U pogrdnom tekstu, tabloid tako zaključuje da su oni Srbi. Zbog toga je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti podneo krivičnu prijavu protiv NN lica, koja su tabloidu dostavila sporna dokumenta. Kao ni mnoge druge prijave, ni ta prijava nema sudski epilog.

„Problem je što naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ograničava Poverenika u vođenju inspekcijskog nadzora prema medijima zato što tu naravno postoji i sloboda izražavanja i informisanja, a druga stvar je što često mediji kriju svoje izvore. Sad, tu treba da tražimo uzrok i u samom Zakonu o informisanju i u Etičkom kodeksu novinara, tako da sam Poverenik nije jedini koji treba da se bavi time, to je pitanje cele države, pitanje našeg sistema“, objašnjava Emina Kovačević, šefica Odseka za nadzor nad zaštitom podataka u Kancelariji poverenika.

Prema podacima Agencije za privredne registre, u poslednjih sedam godina, sedam najčitanijih tabloida dobilo je više od milion evra iz republičkog i lokalnih budžeta. Jedan od razloga za pomoć tim medijima bilo je i ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja – a oni čine upravo suprotno od toga. Sa druge strane, prekršajna kazna za medije  kreće se od 50 hiljada do dva miliona dinara.  Nedovoljno da pojedini mediji promene način izveštavanja jer je kazna koju eventualno plate mnogo manja od profita do kojeg dolaze objavljivanjem vesti o ljudskim tragedijama.

Izvor: Insajder