<article><p>Najčešći uzrok ćutanja i neprijavljivanja je strah, jer je počinilac često u poziciji moći u odnosu na žrtvu. </p><p>“Studentkinje treba da znaju jako važnu stvar: fakulteti su u obavezi da imaju osobu kojoj se prijavljuje seksualno uznemiravanje”, kaže Biljana Srbljanović: “Onog trenutka kada student ili studentkinja to prijave, osoba koju navode kao počinioca ne može da ih obori na ispitu, ne može da ih ucenjuje, da im smanji broj bodova, i slično.” Ona dodaje da su kazne za lažno prijavljivanje vrlo stroge: “Ako se dokaže da je prijava lažna, 30 nedelja ne možete da slušate predavanja i vežbe, a to znači da gubite celu školsku godinu.” Kosana Beker postavila je pitanje da li postoji još neko delo kog je moguće setiti se, a da se oko njega toliko često poteže pitanje lažnog prijavljivanja, kao kada je reč o seksualnom uznemiravanju ili nasilju: “Seksualno uznemiravanje je u našem zakonu krivično delo već pet godina, ko bi rekao da je već toliko prošlo? A i dalje se poteže pitanje verodostojnosti prijave, pitanje kako će se sada muškarci udvarati ženama, iako za takva pitanja uopšte ne bi trebalo da postoji prostor.”</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQZUbejuDK9Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Govoreći o sve većem broju anonimnih prijava kao i sve češćem metodu: anonimnom izlasku u javnost preko društvenih mreža, Brankica Janković postavlja pitanje poverenja u institucije: „Treba svi da se preispitamo zašto je to tako, svi mi koji vodimo institucije. Uključujem tu i sebe jer i mi smo tokom ovih godina imali prijave, iako je tek od prošle godine izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije eksplicitno uveden ovaj oblik diskriminacije, tačnije polno uznemiravanje kao jedan od oblika diskriminacije i nekako mogu da analiziram na osnovu posmatranja, čitanja, slušanja ovih priča u javnosti i da su dva dominantna razloga: prvi je da društvene mreže omogućavaju anonimnost, ne morate se predstavljati. A druga je da se preispitamo zašto i koliko nas deli od toga da se veruje u institucije koje, mi se čini, da su i dalje u priličnoj meri slabe, ne sve naravno. Ali ovako veliki broj priča koji prvo završavaju na mrežama jesu jedna nova vrsta fenomena.“</p><p>Gošće Tabua saglasne su u tome da je ovo tema koja već godinu i po dana povremeno izlazi u javnost, ali sa svakom novom ispovešću, ponovo se vraćamo u isti krug ispitivanja zašto su ćutale, zašto sada progovaraju. “Nema svaki čin seksualnog uznemiravanja dovoljnu ‘težinu’ da može da se podnese krivična prijava, zato i postoje interni dokumenti i procedure koje fakulteti moraju da primenjuju”, kaže Biljana Srbljanović i dodaje da je “argument” koji često čujemo, da su žrtve dužne da prijave kako bi zaštitile druge potencijalne žrtve - “jeziv”, jer na osobu koja je oštećena prebacuje odgovornost za ono što joj se, mimo njene volje desilo. </p></article>

<p>Najčešći uzrok ćutanja i neprijavljivanja je strah, jer je počinilac često u poziciji moći u odnosu na žrtvu.&nbsp;</p>
<p>“Studentkinje treba da znaju jako važnu stvar: fakulteti su u obavezi da imaju osobu kojoj se prijavljuje seksualno uznemiravanje”, kaže Biljana Srbljanović: “Onog trenutka kada student ili studentkinja to prijave, osoba koju navode kao počinioca ne može da ih obori na ispitu, ne može da ih ucenjuje, da im smanji broj bodova, i slično.” Ona dodaje da su kazne za lažno prijavljivanje vrlo stroge: “Ako se dokaže da je prijava lažna, 30 nedelja ne možete da slušate predavanja i vežbe, a to znači da gubite celu školsku godinu.” Kosana Beker postavila je pitanje da li postoji još neko delo kog je moguće setiti se, a da se oko njega toliko često poteže pitanje lažnog prijavljivanja, kao kada je reč o seksualnom uznemiravanju ili nasilju: “Seksualno uznemiravanje je u našem zakonu krivično delo već pet godina, ko bi rekao da je već toliko prošlo? A i dalje se poteže pitanje verodostojnosti prijave, pitanje kako će se sada muškarci udvarati ženama, iako za takva pitanja uopšte ne bi trebalo da postoji prostor.”</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQZUbejuDK9Q&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Govoreći o sve većem broju anonimnih prijava kao i sve češćem metodu: anonimnom izlasku u javnost preko društvenih mreža, Brankica Janković postavlja pitanje poverenja u institucije: „Treba svi da se preispitamo zašto je to tako, svi mi koji vodimo institucije. Uključujem tu i sebe jer i mi smo tokom ovih godina imali prijave, iako je tek od prošle godine izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije eksplicitno uveden ovaj oblik diskriminacije, tačnije polno uznemiravanje kao jedan od oblika diskriminacije i nekako mogu da analiziram na osnovu posmatranja, čitanja, slušanja ovih priča u javnosti i da su dva dominantna razloga: prvi je da društvene mreže omogućavaju anonimnost, ne morate se predstavljati. A druga je da se preispitamo zašto i koliko nas deli od toga da se veruje u institucije koje, mi se čini, da su i dalje u priličnoj meri slabe, ne sve naravno. Ali ovako veliki broj priča koji prvo završavaju na mrežama jesu jedna nova vrsta fenomena.“</p>
<p>Gošće Tabua saglasne su u tome da je ovo tema koja već godinu i po dana povremeno izlazi u javnost, ali sa svakom novom ispovešću, ponovo se vraćamo u isti krug ispitivanja zašto su ćutale, zašto sada progovaraju. “Nema svaki čin seksualnog uznemiravanja dovoljnu ‘težinu’ da može da se podnese krivična prijava, zato i postoje interni dokumenti i procedure koje fakulteti moraju da primenjuju”, kaže Biljana Srbljanović i dodaje da je “argument” koji često čujemo, da su žrtve dužne da prijave kako bi zaštitile druge potencijalne žrtve - “jeziv”, jer na osobu koja je oštećena prebacuje odgovornost za ono što joj se, mimo njene volje desilo.&nbsp;</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Tabu: Najčešći uzrok ćutanja o seksualnom uznemiravanju je strah

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation