Tabu: Najčešći uzrok ćutanja o seksualnom uznemiravanju je strah

Seksualno uznemiravanje, a pogotovo seksualno uznemiravanje studentkinja našli su se ovih nedelja u centru pažnje javnosti, zbog optužbi na Arhitektonskom fakultetu. Uprkos tome što se u 2021. godini o ovom i drugim oblicima seksualnog nasilja mnogo govorilo, vidimo da se opet susrećemo sa istim problemima: devojke i kad progovore, to rade anonimno. Plaše se onog kog navode kao nasilnika jer je moćniji od njih.

Najčešći uzrok ćutanja i neprijavljivanja je strah, jer je počinilac često u poziciji moći u odnosu na žrtvu. 

“Studentkinje treba da znaju jako važnu stvar: fakulteti su u obavezi da imaju osobu kojoj se prijavljuje seksualno uznemiravanje”, kaže Biljana Srbljanović: “Onog trenutka kada student ili studentkinja to prijave, osoba koju navode kao počinioca ne može da ih obori na ispitu, ne može da ih ucenjuje, da im smanji broj bodova, i slično.” Ona dodaje da su kazne za lažno prijavljivanje vrlo stroge: “Ako se dokaže da je prijava lažna, 30 nedelja ne možete da slušate predavanja i vežbe, a to znači da gubite celu školsku godinu.” Kosana Beker postavila je pitanje da li postoji još neko delo kog je moguće setiti se, a da se oko njega toliko često poteže pitanje lažnog prijavljivanja, kao kada je reč o seksualnom uznemiravanju ili nasilju: “Seksualno uznemiravanje je u našem zakonu krivično delo već pet godina, ko bi rekao da je već toliko prošlo? A i dalje se poteže pitanje verodostojnosti prijave, pitanje kako će se sada muškarci udvarati ženama, iako za takva pitanja uopšte ne bi trebalo da postoji prostor.”


Govoreći o sve većem broju anonimnih prijava kao i sve češćem metodu: anonimnom izlasku u javnost preko društvenih mreža, Brankica Janković postavlja pitanje poverenja u institucije: „Treba svi da se preispitamo zašto je to tako, svi mi koji vodimo institucije. Uključujem tu i sebe jer i mi smo tokom ovih godina imali prijave, iako je tek od prošle godine izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije eksplicitno uveden ovaj oblik diskriminacije, tačnije polno uznemiravanje kao jedan od oblika diskriminacije i nekako mogu da analiziram na osnovu posmatranja, čitanja, slušanja ovih priča u javnosti i da su dva dominantna razloga: prvi je da društvene mreže omogućavaju anonimnost, ne morate se predstavljati. A druga je da se preispitamo zašto i koliko nas deli od toga da se veruje u institucije koje, mi se čini, da su i dalje u priličnoj meri slabe, ne sve naravno. Ali ovako veliki broj priča koji prvo završavaju na mrežama jesu jedna nova vrsta fenomena.“

Gošće Tabua saglasne su u tome da je ovo tema koja već godinu i po dana povremeno izlazi u javnost, ali sa svakom novom ispovešću, ponovo se vraćamo u isti krug ispitivanja zašto su ćutale, zašto sada progovaraju. “Nema svaki čin seksualnog uznemiravanja dovoljnu ‘težinu’ da može da se podnese krivična prijava, zato i postoje interni dokumenti i procedure koje fakulteti moraju da primenjuju”, kaže Biljana Srbljanović i dodaje da je “argument” koji često čujemo, da su žrtve dužne da prijave kako bi zaštitile druge potencijalne žrtve - “jeziv”, jer na osobu koja je oštećena prebacuje odgovornost za ono što joj se, mimo njene volje desilo. 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.