Tokom 2022. izdat rekordan broj sertifikata za pristup poverljivim podacima (VIDEO)

Rodoljub Šabić, advokat i bivši poverenik za pristup informacijama od javnog značaja navodi za Marker da je takvu pojavu teško razumeti bez dodatnog obrazloženja nadležnih. 

„ Ako je broj recimo lica sa sertifikatima za pristup dokumentima najvišeg stepena poverljivosti 15 puta veći nego pre 10 godina ili pet puta veći nego pre pet godina, to stvarno traži objašnjenje. A problem je što zapravo objašnjenja nekog pouzdanog nema. Sva ta dešavanja, u senci ili pod okriljem tog famoznog Zakona o tajnosti podataka, su kod nas prilično opskurna“, ocenjuje Šabić.Iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost novinari Markera nisu dobili odgovor na pitanje zbog čega je povećan broj sertifikata za pristup poverljivim podacima. Za one kojima je pristup tim podacima omogućen, a koji ih otkriju neovlašćenim licima, zakon propisuje kazne od tri meseca do 15 godina zatvora, u zavisnosti od stepena tajnosti informacija. Prema istraživanju organizacije Partneri Srbija, od 2015. do 2020-te, zbog odavanja poverljivih podataka nije vođen nijedan prekršajni postupak, a pokrenuta su samo dva krivična postupka od kojih je okončan jedan - protiv policajca koji je odao informacije iz saobraćajne baze MUP-a. To znači ili da je to jedna od retkih oblasti u kojoj nema zloupotreba ili da su i informacije o odavanju tajni uspele da ostanu tajna.

To je moguće i zbog nedostatka kontrole za koju je zaduženo Ministarstvo pravde koje, kako navode u organizaciji Partneri Srbije, ne sprovodi kontrolu, uz obrazloženje da Zakon o tajnosti podataka i Zakon o inspekcijskim poslovima nisu u saglasnosti. Ministarstvo pravde nije odgovorilo na pitanja Markera o inspekcijskim nadzorima i pokrenutim postupcima za kršenje zakona.

„To ministarstvo nema ni elementarne resurse da vrši nadzor. Kada su ga zakonom zadužili da radi posao koji objektivno nije mogao da radi ni u tom trenutku ni sada, tada nije bilo krivo a sada bi već mogli da govorimo o odgovornosti jer ako deset godina održavate fikciju da vi sprovodite neki nadzor a zapravo nadzora nema onda ste definitivno, bar delimično odgovorni za nefunkcionisanje sistema“, navodi Šabić.

U Srbiji niko ne zna tačan broj dokumenata koji nose oznaku tajnosti, a koji su neretko pokriće za sumnjive poslove i potencijalne zloupotrebe u trošenju budžetskog novca. Kao poverljivi, između ostalog, označeni su: izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca o stanu Aleksandra Vulina, podaci iz istrage o sumnji u nelegalno finansiranje kampanje SNS-a, SPS-a i URS-a tokom izbora 2014-te, zatim nabavka aviona za Vladu Srbije od kompanije koja je povezana sa privatizacijom Galenike.Bivši poverenik za pristup informacijama od javnog značaja smatra da je više nego očigledno da se takvim klasifikovanjem podataka uskraćuje pravo građana na pristup informacijama.

„To su informacije koje su nesporno predmet interesovanja javnosti i koje bi štetile jedino nekom ko je štetu zaslužio. Dakle, nekom ko se ogrešio o zakon, nekom ko je zloupotrebio svoju funkciju. Sa druge strane koriste se da bi se eventualno ljudi koje nekonvencionalno nazivamo uzbunjivačima doveli u situaciju da mogu biti izloženi krivičnom progonu“ tvrdi Rodoljub Šabić za Marker. 

Oznaka poverljivo stavljena je i na aktuelni sporazum Vlade Srbije sa norveškom konsultantskom firmom o reformi EPS-a, a do danas nije poznato da li je ta oznaka skinuta sa dokumentacije o izgradnji spomenika Stefanu Nemanji. Iako je najavljeno da od 2023. podaci o ceni tog spomenika više neće biti tajni, Grad Beograd ponovo je odbio da ih dostavi novinarima Markera. Da se, koristeći mogućnost označavanja pojedinih podataka poverljivim, novac građana često troši bez njihovog prava da znaju kako, koliko i zbog čega, pokazuju i stavke iz republičkog budžeta. Tako je, prema istraživanju Insajdera, za poslednjih pet godina, samo iz tekuće budžetske rezerve Vlada Srbije - pod oznakom strogo poverljivo – potrošila gotovo pola milijarde evra.

Izvor: Insajder