<article><p>"Što se Hrvatske tiče, Krško daje 17 odsto električne energije, a što se Slovenije tiče to je čak 35 odsto. Da se uspela realizovati i druga nuklearka u tandemu Hrvatska-Slovenija, to bi de fakto značilo da Hrvatska ima 35 odsto električne energije iz nuklearnih izvora i kad se tome doda 53 odsto iz obnovljivih izvora - praktično bi značilo da se moramo nekako snaći za preostalih 15 odsto energije. Slovenija bi sa još jednom nuklearkom - ovaj put na teritoriji Hrvatske, ali isto u zajedničkom vlasništvu - došla praktično na nivo Francuske sa 70 odsto električne energije iz nuklearnih izvora i cela priča sa nedostatkom gasa i energetska tranzicija bi bili potpuno drugačiji. Žao mi je što se to nije realizovalo. Čvrsto verujem da treba pristupiti gradnji drugog bloka nuklearke u Krškom, jer je to dobro za obe zemlje", naveo je on.</p><h2><b>Održavanje elektrane Krško 50 miliona evra</b></h2><p>Prema njegovim rečima, godišnji troškovi održavanja nuklearke Krško je oko 50 miliona evra. Dve zemlje su, kaže, zadovoljne onim što dobijaju.</p><p>"Vrlo je jednostavna logika - kad dve zemlje ne bi bile zadovoljne dobicima iz Krškog, onda ne bi išle na produžavanje životnog veka, a pogotovo ne bi razmišljale o Krško 2. Želim posebno napomenuti da studija, koju je uradila Međunarodna energetska agencija krajem 2020. godine, jasno pokazuje da su dugoživuće nuklearke - one koje su amortizovane kao što je to Krško - zapravo najisplativiji oblik generatora električne energije. Kilovat-sat iz amortizovane nuklearke je najjeftiniji. S njim je uporediv eventualno kilovat-sat iz vetroelektrane na kopnu. Negde je tri puta jeftiniji od solara, dakle velike solarne elektrane, a pet puta od solara na krovu porodične kuće. Prema tome, tu rasprave nema. Što se pak cene gradnje tiče, tu treba uzeti gomilu faktora – koji je udeo domaće industrije i na koji način se ta gradnja reflektuje na razvoj domaće privrede, odnosno na angažovanje domaćih firmi, što se onda vraća kroz porez", dodaje Tadić.</p><p>Beograd i Zagreb su, inače, zainteresovani za male modularne reaktore, koji su tek na početku razvoja. Tadić kaže da je razvijanje malih modularnih reaktora dobar plan.</p><p>"Ono što je ključno kod njih jeste da će biti jeftiniji, da će biti inherentno sigurni, sa pasivnim sistemima sigurnosti, i da se nastoji da oni budu iz generacije četiri, koja bi imala reaktore hlađene sa tekućim metalima, dakle rastavljenim olovom. Znam da Koreja jako radi na tome, ali i Italija", kazao je on.</p><p>Ističe i da su nuklearne tehnologije danas daleko bezbednije nego pre nekoliko decenija.</p><p>"To je kao da upoređujete sigurnost vozila na putu šezdesetih i osamdesetih u odnosu na vozila danas. Kada se govori danas o Černobilju, to je jedna tipična zabluda, to je kao da ste uzeli stari moskvič, precvikali mu kočnice, zafurali se sto na sat da vidite hoćete li se moći nekako zaustaviti ručnom i onda se razbili o zid, izašli napolje sa teškim povredama i iz toga izvukli dalekosežni zaključak da su svi automobili kao sredstvo prevoza potpuno besmisleni i opasni", smatra Tadić.</p><p>On smatra da zbog neinformisanosti postoji kod ljudi strah od gradnji nuklearnih elektrana.</p><p>"To ima veze i sa zaglupljivanjem nacije strahom od zračenja, na čemu se jako radilo u doba Černobilja. Činjenica je da Francuska normalno funkcioniše sa nuklearkama i činjenica je da se nećemo izvući iz problema emisije CO2 bez gradnje nuklearnih izvora. To ne možemo napraviti samo sa obnovljivim izvorima. Hrvatska ima tu konkretan problem, a to je da će se nama za 10-20 godina na Jadran spustiti pola miliona turista sa električnim vozilima. Iz koje solarne elektrane će se oni napuniti tokom noći?", kazao je on.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FW3PqHUyK808&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2><b>Nismo bliži nuklearnoj pretnji nego što smo bili pre pola veka</b></h2><p>Govoreći o pretnjama nuklearnim oružjem u svetu danas, te o tome koliko smo blizu nuklearnoj pretnji na globalnom nivou, on je kazao da tome nismo ništa bliže nego što smo bili pre 50 ili 60 godina u doba najgorih dana Hladnog rata.</p><p>"Za Iran znamo jako dobro da je, u trenutku kada je Tramp istupio iz nuklearnog sporazuma, imao dovoljno slabo obogaćenog urana da je do sada mogao, da je hteo, napraviti bar tri bombe. Ali, da li stvarno imaju bombu ili ne - to ćemo otkriti ako ih neko napadne. Jer, uranske nuklearne bombe ne treba testirati, za njih se zna da sigurno rade", zaključio je Tonči Tadić.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>"Što se Hrvatske tiče, Krško daje 17 odsto električne energije, a što se Slovenije tiče to je čak 35 odsto. Da se uspela realizovati i druga nuklearka u tandemu Hrvatska-Slovenija, to bi de fakto značilo da Hrvatska ima 35 odsto električne energije iz nuklearnih izvora i kad se tome doda 53 odsto iz obnovljivih izvora - praktično bi značilo da se moramo nekako snaći za preostalih 15 odsto energije. Slovenija bi sa još jednom nuklearkom - ovaj put na teritoriji Hrvatske, ali isto u zajedničkom vlasništvu - došla praktično na nivo Francuske sa 70 odsto električne energije iz nuklearnih izvora i cela priča sa nedostatkom gasa i energetska tranzicija bi bili potpuno drugačiji. Žao mi je što se to nije realizovalo. Čvrsto verujem da treba pristupiti gradnji drugog bloka nuklearke u Krškom, jer je to dobro za obe zemlje", naveo je on.</p>
<h2><b>Održavanje elektrane Krško 50 miliona evra</b></h2>
<p>Prema njegovim rečima, godišnji troškovi održavanja nuklearke Krško je oko 50 miliona evra. Dve zemlje su, kaže, zadovoljne onim što dobijaju.</p>
<p>"Vrlo je jednostavna logika - kad dve zemlje ne bi bile zadovoljne dobicima iz Krškog, onda ne bi išle na produžavanje životnog veka, a pogotovo ne bi razmišljale o Krško 2. Želim posebno napomenuti da studija, koju je uradila Međunarodna energetska agencija krajem 2020. godine, jasno pokazuje da su dugoživuće nuklearke - one koje su amortizovane kao što je to Krško - zapravo najisplativiji oblik generatora električne energije. Kilovat-sat iz amortizovane nuklearke je najjeftiniji. S njim je uporediv eventualno kilovat-sat iz vetroelektrane na kopnu. Negde je tri puta jeftiniji od solara, dakle velike solarne elektrane, a pet puta od solara na krovu porodične kuće. Prema tome, tu rasprave nema. Što se pak cene gradnje tiče, tu treba uzeti gomilu faktora – koji je udeo domaće industrije i na koji način se ta gradnja reflektuje na razvoj domaće privrede, odnosno na angažovanje domaćih firmi, što se onda vraća kroz porez", dodaje Tadić.</p>
<p>Beograd i Zagreb su, inače, zainteresovani za male modularne reaktore, koji su tek na početku razvoja. Tadić kaže da je razvijanje malih modularnih reaktora dobar plan.</p>
<p>"Ono što je ključno kod njih jeste da će biti jeftiniji, da će biti inherentno sigurni, sa pasivnim sistemima sigurnosti, i da se nastoji da oni budu iz generacije četiri, koja bi imala reaktore hlađene sa tekućim metalima, dakle rastavljenim olovom. Znam da Koreja jako radi na tome, ali i Italija", kazao je on.</p>
<p>Ističe i da su nuklearne tehnologije danas daleko bezbednije nego pre nekoliko decenija.</p>
<p>"To je kao da upoređujete sigurnost vozila na putu šezdesetih i osamdesetih u odnosu na vozila danas. Kada se govori danas o Černobilju, to je jedna tipična zabluda, to je kao da ste uzeli stari moskvič, precvikali mu kočnice, zafurali se sto na sat da vidite hoćete li se moći nekako zaustaviti ručnom i onda se razbili o zid, izašli napolje sa teškim povredama i iz toga izvukli dalekosežni zaključak da su svi automobili kao sredstvo prevoza potpuno besmisleni i opasni", smatra Tadić.</p>
<p>On smatra da zbog neinformisanosti postoji kod ljudi strah od gradnji nuklearnih elektrana.</p>
<p>"To ima veze i sa zaglupljivanjem nacije strahom od zračenja, na čemu se jako radilo u doba Černobilja. Činjenica je da Francuska normalno funkcioniše sa nuklearkama i činjenica je da se nećemo izvući iz problema emisije CO2 bez gradnje nuklearnih izvora. To ne možemo napraviti samo sa obnovljivim izvorima. Hrvatska ima tu konkretan problem, a to je da će se nama za 10-20 godina na Jadran spustiti pola miliona turista sa električnim vozilima. Iz koje solarne elektrane će se oni napuniti tokom noći?", kazao je on.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FW3PqHUyK808&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<h2><b>Nismo bliži nuklearnoj pretnji nego što smo bili pre pola veka</b></h2>
<p>Govoreći o pretnjama nuklearnim oružjem u svetu danas, te o tome koliko smo blizu nuklearnoj pretnji na globalnom nivou, on je kazao da tome nismo ništa bliže nego što smo bili pre 50 ili 60 godina u doba najgorih dana Hladnog rata.</p>
<p>"Za Iran znamo jako dobro da je, u trenutku kada je Tramp istupio iz nuklearnog sporazuma, imao dovoljno slabo obogaćenog urana da je do sada mogao, da je hteo, napraviti bar tri bombe. Ali, da li stvarno imaju bombu ili ne - to ćemo otkriti ako ih neko napadne. Jer, uranske nuklearne bombe ne treba testirati, za njih se zna da sigurno rade", zaključio je Tonči Tadić.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Tonči Tadić iz zagrebačkog Instituta "Ruđer Bošković" Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Tonči Tadić: Nuklearne tehnologije danas mnogo bezbednije nego ranije (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Tonči Tadić: Nuklearne tehnologije danas mnogo bezbednije nego ranije (VIDEO)

Tagovi: