<article>"To možemo da vidimo po nekim informacijama koje i dođu do medija. Posebno informacije koje cure iz istrage koje su takođe označene oznakama tajnosti", kazala je Toskić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsNG3fi2dqu8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Toskić je rekla da su retki slučajevi kada se zaista utvrđuje odgovornost onih koji poverljive podatke stave na uvid."Mi se suočavamo s paradoksom - i nije slučaj samo u Srbiji jer se i u Americi desilo nešto slično - s jedne strane sve se više dokumenata označava oznakom tajnosti a sve je manje kontrola kako se zakon o tajnosti podataka sprovodi. Sve je veći broj ljudi koji imaju pristup tajnim podacima unutar sistema", navela je Toskić.Na pitanje ko ima pristup poverljivim podacima po automatizmu, odnosno po funkciji koju obavlja u državi, Toskić je odgovorila da su to samo predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Skupštine.Dodala je da svi ostali moraju da imaju sertifikat za pristup poverljivim informacijama koji se izdaje posle temeljne bezbednosne provere.Samo prošle godine, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost izdala je oko 6.800 sertifikata za pristup poverljivim informacijama."Provera za izdavanje sertifikata podrazumeva temeljan proces, odnosno trebalo bi da bude ali se postavlja pitanje ko ga na kraju dobija ako imamo ovaj podatak o tako velikom broju sertifikata", Toskić je rekla da je razlog za izdavanje većeg broja sertifikata možda taj što je sve veći broj podataka označen oznakom tajnosti i da se možda povećao broj onih koji vrše različite vrste analitičkih poslova unutar javnih organa.Na pitanje zbog čega nema efikasnije kontrole u primeni Zakona o tajnosti podataka, Toskić je odgovorila da je to zbog manjka kapaciteta nadležnog Ministarstva pravde ali i zbog nedostatka političke volje da se u tu oblast uvede red."Jedan deo je i verovatno vezan i za jedan nonšalantan odnos prema podacima koji i dalje postoji u najvećem delu našeg javnog sistema. Dakle, gde i dalje nisu jasno postavljene procedure i politike kako se čuvaju podaci koji uključuju i podatke o ličnosti ali i poverljive podatke koji se odnose na nacionalnu bezbednost i interese države", navela je ona.Na pitanje šta je pokazalo istraživanje organizacije Partneri Srbija, koliko Ministarstvo pravde, kome je poveren nadzor, radi svoj posao, Toskić je odgovorila da Ministarstvo ne radi svoj posao u dovoljnoj meri."Ministarstvo pravde tvrdi da postoji neusaglašenost između Zakona o inspekcijskom nadzoru i Zakona o tajnosti podataka. Prema našem mišljenju, ta neusaglašenost ne postoji i nadzor koji bi se vršio u ovim slučajevima je vrsta upravnog nadzora - dakle nije inspekcijski nadzor i Ministarstvo ima ovlašćenje da ga vrši", dodala je ona.Na pitanje koje uslove neki podatak mora da zadovolji da bi se izuzeo iz primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno da bi bio proglašen tajnim, Toskić je odgovorila da radi se o podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju i koji bi, ukoliko bi bili obelodanjeni, mogli da nanesu štetu državi."To svakako nisu podaci koji se odnose na trošenje budžetskih sredstava. Govorimo o različitim nivoima štete koje zakon jasno definiše - šteta koja može biti nepopravljiva i  značajna šteta", istakla je ona.Prema Zakonu, periodično bi trebalo da se rade revizije, odnosno naknadne procene da li neke informacije i dalje zahtevaju oznaku poverljivo. Toskić je rekla da se okolnosti menjaju i da nešto što je danas podatak koji bi trebalo da bude zaštićen kao državna tajna, za 10 ili 15 godina to ne mora biti."Videli smo slučaj cene spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu - možda su se okolnosti promenile a nije trebalo da bude označen oznakom tajnosti ni tada", ocenila je ona.Izvor: Insajder</article>

"To možemo da vidimo po nekim informacijama koje i dođu do medija. Posebno informacije koje cure iz istrage koje su takođe označene oznakama tajnosti", kazala je Toskić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsNG3fi2dqu8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Toskić je rekla da su retki slučajevi kada se zaista utvrđuje odgovornost onih koji poverljive podatke stave na uvid.
"Mi se suočavamo s paradoksom - i nije slučaj samo u Srbiji jer se i u Americi desilo nešto slično - s jedne strane sve se više dokumenata označava oznakom tajnosti a sve je manje kontrola kako se zakon o tajnosti podataka sprovodi. Sve je veći broj ljudi koji imaju pristup tajnim podacima unutar sistema", navela je Toskić.
Na pitanje ko ima pristup poverljivim podacima po automatizmu, odnosno po funkciji koju obavlja u državi, Toskić je odgovorila da su to samo predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Skupštine.
Dodala je da svi ostali moraju da imaju sertifikat za pristup poverljivim informacijama koji se izdaje posle temeljne bezbednosne provere.
Samo prošle godine, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost izdala je oko 6.800 sertifikata za pristup poverljivim informacijama.
"Provera za izdavanje sertifikata podrazumeva temeljan proces, odnosno trebalo bi da bude ali se postavlja pitanje ko ga na kraju dobija ako imamo ovaj podatak o tako velikom broju sertifikata",&nbsp;
Toskić je rekla da je razlog za izdavanje većeg broja sertifikata možda taj što je sve veći broj podataka označen oznakom tajnosti i da se možda povećao broj onih koji vrše različite vrste analitičkih poslova unutar javnih organa.
Na pitanje zbog čega nema efikasnije kontrole u primeni Zakona o tajnosti podataka, Toskić je odgovorila da je to zbog manjka kapaciteta nadležnog Ministarstva pravde ali i zbog nedostatka političke volje da se u tu oblast uvede red.
"Jedan deo je i verovatno vezan i za jedan nonšalantan odnos prema podacima koji i dalje postoji u najvećem delu našeg javnog sistema. Dakle, gde i dalje nisu jasno postavljene procedure i politike kako se čuvaju podaci koji uključuju i podatke o ličnosti ali i poverljive podatke koji se odnose na nacionalnu bezbednost i interese države", navela je ona.
Na pitanje šta je pokazalo istraživanje organizacije Partneri Srbija, koliko Ministarstvo pravde, kome je poveren nadzor, radi svoj posao, Toskić je odgovorila da Ministarstvo ne radi svoj posao u dovoljnoj meri.
"Ministarstvo pravde tvrdi da postoji neusaglašenost između Zakona o inspekcijskom nadzoru i Zakona o tajnosti podataka. Prema našem mišljenju, ta neusaglašenost ne postoji i nadzor koji bi se vršio u ovim slučajevima je vrsta upravnog nadzora - dakle nije inspekcijski nadzor i Ministarstvo ima ovlašćenje da ga vrši", dodala je ona.
Na pitanje koje uslove neki podatak mora da zadovolji da bi se izuzeo iz primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno da bi bio proglašen tajnim, Toskić je odgovorila da radi se o podacima koji su od interesa za Republiku Srbiju i koji bi, ukoliko bi bili obelodanjeni, mogli da nanesu štetu državi.
"To svakako nisu podaci koji se odnose na trošenje budžetskih sredstava. Govorimo o različitim nivoima štete koje zakon jasno definiše - šteta koja može biti nepopravljiva i &nbsp;značajna šteta", istakla je ona.
Prema Zakonu, periodično bi trebalo da se rade revizije, odnosno naknadne procene da li neke informacije i dalje zahtevaju oznaku poverljivo. Toskić je rekla da se okolnosti menjaju i da nešto što je danas podatak koji bi trebalo da bude zaštićen kao državna tajna, za 10 ili 15 godina to ne mora biti.
"Videli smo slučaj cene spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu - možda su se okolnosti promenile a nije trebalo da bude označen oznakom tajnosti ni tada", ocenila je ona.
Izvor: Insajder

Teme

Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Toskić (Partneri Srbija) u Markeru: Ima zloupotrebe u oblasti upravljanja poverljivim podacima u Srbiji (VIDEO)