<article><p>U susednoj Hrvatskoj pak izmene Krivičnog zakona preciziraju da, ako informacije iz istrage stignu u medije, neće biti kažnjeni novinari, već njihovi izvori koji im dostavljaju informacije iz istraga. I Savet Evrope je kritikovao izmene Krivičnog zakona u Hrvatskoj - smatra da Vlada u Zagrebu pokušava da ograniči pravo medija da zaštite svoje izvore i kritikuju sudove i tužioce. Toskić ocenjuje da ovo može da ima efekte pre svega na istraživačke medije i one koji izveštavaju o suđenjima ili istragama, i to najviše onim koji su visokog profila i ukazuju na korupciju i neka ozbiljna krivična dela.</p><p>„Ono što izmene jesu predvidele - ali možemo da razgovaramo o tome koliko zapravo ta odredba može u praksi da daje efekte - jeste da zapravo neće postojati krivično delo ukoliko se odavanje informacija vrši kako bi se zaštitili određeni interesi javnosti. Dakle, ukoliko postoji interes javnosti da zna neke informacije neće postojati krivično delo. Ali pitanje je na koji način bi se to zapravo ocenilo u praksi. Zapravo, pokretanje postupka za ovakve situacije može već da dovede do nekog efekta zahlađivanja i odvraćanja svih onih koji možda daju informacije medijima o najčešće visokoprofilnim slučajevima“, rekla je ona.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVaWjxDzV6Kg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p> Upitana da li će sada tamošnja javnost u nekim slučajevima ostati uskraćena za informacije koje vlast u istragama želi da prikrije, te da li se ovako zapravo obeshrabruju hrabri pojedinci koji bi istupili protiv nepravilnosti u sistemu, Toskić je navela da je jako bitno posmatrati kontekst.</p><p>„Možemo da imamo dva aspekta i tu je dobro napraviti paralelu sa Srbijom. Sa jedne strane, imamo situacije da zaista informacije za koje postoji interes javnosti da ih znaju, a tiču se određenih istraga, treba da dođu do javnosti i dolaze do novinara koji ih dalje prenose kroz medije. Međutim, imamo i druge situacije, kada zapravo informacije cure ka tabloidima, i to je ono što se najčešće dešava u Srbiji. Zato je jako značajno razmatrati - kada posmatramo i ovo krivično delo u Hrvatskoj i različite aspekte curenja informacija u Srbiji - koji je kontekst. Da li se radi o slučaju za koji postoji povećani interes javnosti i da li pisanje određenog medija doprinosi javnoj debati o tom slučaju ili o nekom društvenom fenomenu kakav korupcija jeste. Posebno kada se radi o slučajevima koji uključuju nosioce javnih funkcija, javne funkcionere, lica koja jesu nekako dala povoda javnosti da postoji povećano interesovanje“, kaže ona.</p><h2>Slapp postupci ugrožavaju opstanak medija</h2><p>Krivični zakonik Srbije (čl 369) predviđa zatvorsku kaznu do osam godina za odavanje službene tajne. Zatvorska kazna je predviđena i za odavanje podataka iz postupaka iz kojih je isključena javnost. Međutim, svedoci smo kontrolisanog curenja informacija iz istraga – zarad različitih političkih interesa ili interesa pojedinaca – a te informacije se, po pravilu, dostavljaju provladinim medijima, pre svega tabloidima. Na pitanje da li se to ne sankcioniše zato što nema volje ili zato što je to teško dokazivo, Ana Toskić je navela da sve ovo u Srbiji nisu više incidenti i pojedinačni slučajevi.</p><p>„Mi govorimo o jednom sistemskom problemu, gde se informacije namenski dostavljaju tabloidima kako bi se na različite načine uticalo ili na javno mnjenje, a nekada i na sam tok postupaka. To je problem koji se kod nas godinama ne rešava. Mi ukazujemo na njega već 10 godina. I tu dolazimo do problema da se posledično dešavaju povrede različitih prava lica u odnosu na koje se ti podaci objavljuju. A sa druge strane, vrši se pritisak, recimo, na istraživačke medije kada objavljuju informacije o određenim suđenjima i istragama. Recimo, istraživački mediji poput Krika i Birna su predmet tužbi onih koji smatraju da su povređeni njihovim izveštavanjima i pisanjima o postupcima koji se vode. I to je zapravo jedan veliki, veliki paradoks - mi zapravo za one slučajeve koji ne doprinose javnoj debati i interesu javnosti nemamo ishode, a za one koji doprinose i pomažu da građani dobiju više informacija o nekim bitnim slučajevima dolazimo do toga da su ti novinari i mediji procesuirani na sudu. To su tzv. slapp postupci, koji imaju za cilj da zastraše medije, da uguše slobodu izražavanja, da iscrpe novinare i medije i da posledično možda dovedu i do njihovog gašenja“, navela je.</p><h2>Veliko nepoverenje građana u medije i pravosuđe</h2><p>Kada je reč o izostanku sankcionisanja izmišljenih podataka iz istraga, Toskić kaže da je toga bilo dosta, čak i u nekim predmetima koji nisu politički zanimljivi i nemaju politički kontekst.</p><p>„Imali smo slučajeve ubistava gde je dolazilo do informacija o nekim lažnim iskazima koje su, navodno, osumnjičeni davali, a koje su zapravo služile da se poveća interesovanje javnosti. Radi se zapravo o jednom poslovnom modelu, pre svega, tabloida koji im omogućava da kroz veći broj klikova i prodaju generišu veći profit. To je jedan deo problema. Drugi deo jeste ovaj koji je sistemski, gde se to izvrtanje informacija i istine zapravo koristi kako bi se uticalo na javno mnjenje, kako bi se možda uticalo i na tok postupka, kako bi se nekako skrenula pažnja javnosti u određenom smeru i tako dalje“, kazala je ona.</p><p>Jedino što se može uraditi, dodaje, jeste primenjivanje zakona.</p><p>„Da konačno ti flagrantni primeri povreda prava zapravo dođu pred sudove i da dobiju svoj sudski ishod. To se kod nas ne dešava. I onda dolazimo u situaciju da zapravo imamo već ogroman problem sa manjkom poverenja ne samo u pravosuđe, već i u medije, i da građani ne veruju ničemu što pročitaju i, sa druge strane, imaju velike sumnje u tokove postupaka, posebno onih koji imaju tu političku konotaciju. Imamo situaciju sa hapšenjima koja su se desila danas i već su tu sada različite teorije, da li se radi o autentičnim hapšenjima, da li se neko sam predao, da li ga je policija privela, da li će i ovi postupci, odnosno ova hapšenja, imati svoje ishode itd. Ja mislim da će tek dani pred nama pokazati u kojoj meri ta informaciona kakofonija zapravo može da utiče i na javno mnjenje i dodatno da, čini mi se, podstakne i pojača tenziju u našem društvu, koje je već dovoljno tenzično i podeljeno“, zaključila je Ana Toskić.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>U susednoj Hrvatskoj pak izmene Krivičnog zakona preciziraju da, ako informacije iz istrage stignu u medije, neće biti kažnjeni novinari, već njihovi izvori koji im dostavljaju informacije iz istraga. I Savet Evrope je kritikovao izmene Krivičnog zakona u Hrvatskoj - smatra da Vlada u Zagrebu pokušava da ograniči pravo medija da zaštite svoje izvore i kritikuju sudove i tužioce. Toskić ocenjuje da ovo može da ima efekte pre svega na istraživačke medije i one koji izveštavaju o suđenjima ili istragama, i to najviše onim koji su visokog profila i ukazuju na korupciju i neka ozbiljna krivična dela.</p>
<p>„Ono što izmene jesu predvidele - ali možemo da razgovaramo o tome koliko zapravo ta odredba može u praksi da daje efekte - jeste da zapravo neće postojati krivično delo ukoliko se odavanje informacija vrši kako bi se zaštitili određeni interesi javnosti. Dakle, ukoliko postoji interes javnosti da zna neke informacije neće postojati krivično delo. Ali pitanje je na koji način bi se to zapravo ocenilo u praksi. Zapravo, pokretanje postupka za ovakve situacije može već da dovede do nekog efekta zahlađivanja i odvraćanja svih onih koji možda daju informacije medijima o najčešće visokoprofilnim slučajevima“, rekla je ona.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FVaWjxDzV6Kg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>
Upitana da li će sada tamošnja javnost u nekim slučajevima ostati uskraćena za informacije koje vlast u istragama želi da prikrije, te da li se ovako zapravo obeshrabruju hrabri pojedinci koji bi istupili protiv nepravilnosti u sistemu, Toskić je navela da je jako bitno posmatrati kontekst.</p>
<p>„Možemo da imamo dva aspekta i tu je dobro napraviti paralelu sa Srbijom. Sa jedne strane, imamo situacije da zaista informacije za koje postoji interes javnosti da ih znaju, a tiču se određenih istraga, treba da dođu do javnosti i dolaze do novinara koji ih dalje prenose kroz medije. Međutim, imamo i druge situacije, kada zapravo informacije cure ka tabloidima, i to je ono što se najčešće dešava u Srbiji. Zato je jako značajno razmatrati - kada posmatramo i ovo krivično delo u Hrvatskoj i različite aspekte curenja informacija u Srbiji - koji je kontekst. Da li se radi o slučaju za koji postoji povećani interes javnosti i da li pisanje određenog medija doprinosi javnoj debati o tom slučaju ili o nekom društvenom fenomenu kakav korupcija jeste. Posebno kada se radi o slučajevima koji uključuju nosioce javnih funkcija, javne funkcionere, lica koja jesu nekako dala povoda javnosti da postoji povećano interesovanje“, kaže ona.</p>
<h2>Slapp postupci ugrožavaju opstanak medija</h2>
<p>Krivični zakonik Srbije (čl 369) predviđa zatvorsku kaznu do osam godina za odavanje službene tajne. Zatvorska kazna je predviđena i za odavanje podataka iz postupaka iz kojih je isključena javnost. Međutim, svedoci smo kontrolisanog curenja informacija iz istraga – zarad različitih političkih interesa ili interesa pojedinaca – a te informacije se, po pravilu, dostavljaju provladinim medijima, pre svega tabloidima. Na pitanje da li se to ne sankcioniše zato što nema volje ili zato što je to teško dokazivo, Ana Toskić je navela da sve ovo u Srbiji nisu više incidenti i pojedinačni slučajevi.</p>
<p>„Mi govorimo o jednom sistemskom problemu, gde se informacije namenski dostavljaju tabloidima kako bi se na različite načine uticalo ili na javno mnjenje, a nekada i na sam tok postupaka. To je problem koji se kod nas godinama ne rešava. Mi ukazujemo na njega već 10 godina. I tu dolazimo do problema da se posledično dešavaju povrede različitih prava lica u odnosu na koje se ti podaci objavljuju. A sa druge strane, vrši se pritisak, recimo, na istraživačke medije kada objavljuju informacije o određenim suđenjima i istragama. Recimo, istraživački mediji poput Krika i Birna su predmet tužbi onih koji smatraju da su povređeni njihovim izveštavanjima i pisanjima o postupcima koji se vode. I to je zapravo jedan veliki, veliki paradoks - mi zapravo za one slučajeve koji ne doprinose javnoj debati i interesu javnosti nemamo ishode, a za one koji doprinose i pomažu da građani dobiju više informacija o nekim bitnim slučajevima dolazimo do toga da su ti novinari i mediji procesuirani na sudu. To su tzv. slapp postupci, koji imaju za cilj da zastraše medije, da uguše slobodu izražavanja, da iscrpe novinare i medije i da posledično možda dovedu i do njihovog gašenja“, navela je.</p>
<h2>Veliko nepoverenje građana u medije i pravosuđe</h2>
<p>Kada je reč o izostanku sankcionisanja izmišljenih podataka iz istraga, Toskić kaže da je toga bilo dosta, čak i u nekim predmetima koji nisu politički zanimljivi i nemaju politički kontekst.</p>
<p>„Imali smo slučajeve ubistava gde je dolazilo do informacija o nekim lažnim iskazima koje su, navodno, osumnjičeni davali, a koje su zapravo služile da se poveća interesovanje javnosti. Radi se zapravo o jednom poslovnom modelu, pre svega, tabloida koji im omogućava da kroz veći broj klikova i prodaju generišu veći profit. To je jedan deo problema. Drugi deo jeste ovaj koji je sistemski, gde se to izvrtanje informacija i istine zapravo koristi kako bi se uticalo na javno mnjenje, kako bi se možda uticalo i na tok postupka, kako bi se nekako skrenula pažnja javnosti u određenom smeru i tako dalje“, kazala je ona.</p>
<p>Jedino što se može uraditi, dodaje, jeste primenjivanje zakona.</p>
<p>„Da konačno ti flagrantni primeri povreda prava zapravo dođu pred sudove i da dobiju svoj sudski ishod. To se kod nas ne dešava. I onda dolazimo u situaciju da zapravo imamo već ogroman problem sa manjkom poverenja ne samo u pravosuđe, već i u medije, i da građani ne veruju ničemu što pročitaju i, sa druge strane, imaju velike sumnje u tokove postupaka, posebno onih koji imaju tu političku konotaciju. Imamo situaciju sa hapšenjima koja su se desila danas i već su tu sada različite teorije, da li se radi o autentičnim hapšenjima, da li se neko sam predao, da li ga je policija privela, da li će i ovi postupci, odnosno ova hapšenja, imati svoje ishode itd. Ja mislim da će tek dani pred nama pokazati u kojoj meri ta informaciona kakofonija zapravo može da utiče i na javno mnjenje i dodatno da, čini mi se, podstakne i pojača tenziju u našem društvu, koje je već dovoljno tenzično i podeljeno“, zaključila je Ana Toskić.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Toskić za „Svet i mi“: Informacije iz istraga se dostavljaju tablodima kako bi se uticalo na javno mnjenje i tok postupka (VIDEO)

Toskić za „Svet i mi“: Informacije iz istraga se dostavljaju tablodima kako bi se uticalo na javno mnjenje i tok postupka (VIDEO)

Tagovi: