Treća Vlada na čijem je čelu Ana Brnabić formirana pre tačno pola godine (VIDEO)

Najvažniji prioriteti ticali su se i digitalizacije, zaštite životne sredine, reformi u oblasti energetike, vladavine prava i slobode javnog govora, ali i jačanja regionalne saradnje Srbije.

U ovom, baš kao i u svim prethodnim premijerskim mandatima Ane Brnabić, među centralnim prioritetima Vlade, pa i u ekspozeu koji je predstavila pre pola godine, bio je nastavak ulaganja u oblast digitalizacije.

E Uprava nastavlja da pruža olakšice građanima, privredi i javnoj upravi. Pokrenuto je više e-Portala, a Vlada sada može da se pohvali podatkom da milion i 800 hiljada građana koristi usluge te platforme. Ulaže se u naučno-tehnološke parkove, a pre nedelju dana je otvorena i nova zgrada Biosens instituta u Novom Sadu.

I dok će taj institut biti lider u povezivanju naučno-tehnološkog razvoja i poljoprivrede, sa drugim strateškim oblastima privrede to nije slučaj.

Vlada se pre pola godine obavezala da će početi da razvija programe bazirane na veštačkoj inteligenciji, i to upravo u oblasti čiste alternativne energije i ekologije.

Umesto toga, još smo daleko od neophodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora, uz pomoć kojih bismo ispunili obaveze iz "Zelene agende“. Za najvažniju hidroelektranu - Bistrica priprema se dokumentacija i paralelno obezbeđuju sredstva. 

Umesto reforme, u EPS-u je u toku transformacija, i to iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Uprkos obećanju da će u tom procesu biti smanjen upliv politike, Vlada će u transformisanom EPS-u birati jedinog člana Skupštine, koji će zatim birati Nadzorni odbor, a taj Odbor nove direktore.

U sklopu borbe za energetsku nezavisnost, Srbija nije izgradila novo skladište gasa, već je zakupila kapacitete u Mađarskoj. I dalje se u potpunosti oslanjamo na ruski gas i to bez izgleda da se to promeni. 

Nisu donete ni ključne odluke šta će Srbija posle uglja, odnosno šta će nam biti novi izvor stabilnog snabdevanja strujom. Ipak, ispunjeno je obećanje da će struja poskupeti i to zbog, kako je objašnjeno, sprovođenja neophodnih reformi.

U blisko povezanoj oblasti - zaštiti životne sredine - Vlada je delom ispunila ciljeve koje je sama sebi zadala. Gradi se 26 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 16 gradova i opština. U Vinči je počelo probno sagorevanje komunalnog otpada, uz pomoć kojeg će se od juna proizvoditi struja i toplotna energija.

Najavljena su i ulaganja u nove centre za merenje zagađenja vazduha, ali su Beograd i Valjevo i dalje pri vrhu spiskova gradova sa najvišom zagađenošću vazduha u svetu.

Premijerka je obećala i da će Vlada predati Skupštini nove zakone, usklađene sa evropskim, čija primena treba da zaštiti građane i životnu sredinu od mogućih hemijskih i drugih udesa. Ti zakoni, koji treba da nas zaštite od zagađenja nastalog tretmanom rudarskog i opasnog otpada, međutim još nisu doneti.

U nekim drugim oblastima su doneti zakoni, ali se njihova primena tek očekuje. Doneli smo zakone koji prate sporazume potpisane u okviru Inicijative „Otvoreni Balkan“, a kad počne njihova primena, trebalo bi da dovedu do angažovanja većeg broja radnika iz Severne Makedonije i Albanije.

Na međunarodnom planu, Vlada se i dalje bori da joj se priznaju napori na polju demokratizacije društva. U ekspozeu je najavljeno da će u promene Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima biti uključena i novinarska udruženja, što je trebalo da dovede i do unapređenja slobode javnog govora. To se međutim nije desilo.

Izmene pravosudnih zakona treba da dovedu do depolitizacije pravosuđa, a samim tim i do veće samostalnosti tužilaca i nezavisnosti sudija. Umesto Skupštine, njih će od sada birati Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva, u kojima će biti i po četvoro istaknutih pravnika. Najnovija reforma dobila je zeleno svetlo Venecijanske komisije, ali deo stručne javnosti već sumnja da će rezultat zaista i biti depolitizacija pravosuđa.

 Izvor: Insajder