<article>Trećina pacijenata ne preživi moždani udar, a trećina se bori sa teškim posledicama trajnog invaliditeta. Savremeno doba tehnologije, brze hrane i nezdravih navika dovelo je do toga da bolest, koja se nekada vezivala za starije ljude, u poslednje vreme pogađa populaciju ispod 50 godina.Neurolog i v.d. direktora Bolnice "Sv. Sava" dr Marjana Vukićević kaže za Insajder da se u toj bolnici trenutno leči pacijent kojima ima samo 23 godine i pacijentkinja od 43.Neuroradiolog Klinike za neurohirurgiju UKCS dr Ivan Vukašinović navodi da je prosek pacijenata od trideset i nešto godina, četrdeset i nešto godina i naglašava da je najmladji pacijent imao je samo 12 gdina .Vukićević objašnjava da građani ne mare dovoljno za simptome."Nemamo tu zdravstvenu kulturu da, kada nas zaboli glava, proverimo nikada pritisak, ili kada ga proverimo i vidimo da je 140/70 ne odemo kod lekara i ako nam preporuči terapiju mislimo da smo mladi i da nama ne treba lek", navodi Vukućević i dodaje da većina pacijenata ima šećernu bolest, povećane masti krvi, ili su pušači.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNb8fHi91Egg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Vreme je mozak, kažu neurolozi, i svaki sekund je važan, a najvažnije je prepoznati simptome na vreme. Oni su lako uočljivi: konfuznost, oduzetost jedne strane tela, otežan i nerazgovetan govor, nesvestica… Uz savremene metode lečenja, posledice mogu da se otklone u prvih nekoliko sati.Dr Ivan Vukašinović navodi da, ako pacijent stigne u prva tri sata, to je bolji rezultat nego ako neko stigne u šestom satu."Pacijenti su budni i ako su stigli odmah, dovoljno rano, nakon rekalizacije te arterije, ako izvadimo tromb, procirkuliše krv u mozgu, što mi možemo da vidimo našim tehnikama imidžinga, dešava se da pacijent koji nije mogao da govori da nas pita nešto ili rukom koju nije mogao da pomeri, ponovo je pokrene",  kaže dr Vukašinović. Dr Marjana Vukićević navodi da su posledice vrlo teške."Fatalni ishod nije najstrašniji, kod moždanog udara je najstrašniji invaliditet kao posledica, nemogućnost zbrinjavanja, potreba da imate tuđu negu i pomoć, nemogućnost da se vratite prethodnom životu. To sve menja i pacijenta i porodicu, menja okruženje. To su stvarno ozbiljne posledice", ističe dr Vukićević.Zbog toga, čim se primete simptomi, treba odmah pozvati hitnu pomoć, kako bi se u takozvanom "zlatnom satu" stiglo do najbliže bolnice. Ono što svako od nas može da učini na prevenciji moždanog udara jesu zdrava ishrana, optimalna telesna težina, redovna fizička aktivnost i izbegavanje duvana, alkohola i nedozvoljenih supstanci.Izvor: Insajder</article>

Trećina pacijenata ne preživi moždani udar, a trećina se bori sa teškim posledicama trajnog invaliditeta. Savremeno doba tehnologije, brze hrane i nezdravih navika dovelo je do toga da bolest, koja se nekada vezivala za starije ljude, u poslednje vreme pogađa populaciju ispod 50 godina.
Neurolog i v.d. direktora Bolnice "Sv. Sava" dr Marjana Vukićević kaže za Insajder da se u toj bolnici trenutno leči pacijent kojima ima samo 23 godine i pacijentkinja od 43.
Neuroradiolog Klinike za neurohirurgiju UKCS dr Ivan Vukašinović navodi da je prosek pacijenata od trideset i nešto godina, četrdeset i nešto godina i naglašava da je najmladji pacijent imao je samo 12 gdina .
Vukićević objašnjava da građani ne mare dovoljno za simptome.
"Nemamo tu zdravstvenu kulturu da, kada nas zaboli glava, proverimo nikada pritisak, ili kada ga proverimo i vidimo da je 140/70 ne odemo kod lekara i ako nam preporuči terapiju mislimo da smo mladi i da nama ne treba lek", navodi Vukućević i dodaje da većina pacijenata ima šećernu bolest, povećane masti krvi, ili su pušači.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNb8fHi91Egg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Vreme je mozak, kažu neurolozi, i svaki sekund je važan, a najvažnije je prepoznati simptome na vreme. Oni su lako uočljivi: konfuznost, oduzetost jedne strane tela, otežan i nerazgovetan govor, nesvestica… Uz savremene metode lečenja, posledice mogu da se otklone u prvih nekoliko sati.
Dr Ivan Vukašinović navodi da, ako pacijent stigne u prva tri sata, to je bolji rezultat nego ako neko stigne u šestom satu.
"Pacijenti su budni i ako su stigli odmah, dovoljno rano, nakon rekalizacije te arterije, ako izvadimo tromb, procirkuliše krv u mozgu, što mi možemo da vidimo našim tehnikama imidžinga, dešava se da pacijent koji nije mogao da govori da nas pita nešto ili rukom koju nije mogao da pomeri, ponovo je pokrene", &nbsp;kaže dr Vukašinović.
&nbsp;Dr Marjana Vukićević navodi da su posledice vrlo teške.
"Fatalni ishod nije najstrašniji, kod moždanog udara je najstrašniji invaliditet kao posledica, nemogućnost zbrinjavanja, potreba da imate tuđu negu i pomoć, nemogućnost da se vratite prethodnom životu. To sve menja i pacijenta i porodicu, menja okruženje. To su stvarno ozbiljne posledice", ističe dr Vukićević.
Zbog toga, čim se primete simptomi, treba odmah pozvati hitnu pomoć, kako bi se u takozvanom "zlatnom satu" stiglo do najbliže bolnice. Ono što svako od nas može da učini na prevenciji moždanog udara jesu zdrava ishrana, optimalna telesna težina, redovna fizička aktivnost i izbegavanje duvana, alkohola i nedozvoljenih supstanci.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Trećina pacijenata u Srbiji ne preživi moždani udar, isto toliko se bori sa teškim posledicama trajnog invaliditeta (VIDEO)