Tri i po godine od početka pandemije koronavirusa, neke države priznaju protivustavno delovanje (VIDEO)

Vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa u Srbiji je proglašeno 15. marta 2020. Usledio je niz odluka, uredbi i mera kojim se zaštita javnog zdravlja stavila ispred ljudskih prava. Tako nešto omogućeno je Ustavom i to ne samo u Srbiji.

"Srbija se opredelila da upravlja epidemijom na taj način što će da donosi restriktivne mere u pogledu ograničenja ljudskih prava. Dakle, ljudska prava, pre svega sloboda kretanja je bila ograničena, takođe i sloboda okupljanja. S druge strane, išlo se na to da se građani kažnjavaju, odnosno da se brzo procesuiraju bilo krivično, bilo u prekršajnom postupku“, podseća predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Katarina Golubović.

Da pravda nekada nije spora, uverio se veliki broj građana za vreme pandemije kovidom19. Suđenja su bila organizovana putem Skajp aplikacije, a presude su se donosile gotovo istog dana. Prvu presudu na taj način, doneo je Osnovni sud u Dimitrovgradu. 38-ogodišnji S.Z. iz Niša, zbog kršenja mere obavezne samoizolacije nakon povratka iz inostranstva, osuđen je na maksimalne tri godine zatvora.

"Imali smo problem što u suštini je Republika Srbija imala takav sistem da mnogi građani nisu znali šta su zapravo dužni u datom trenutku da poštuju. Propisi su se menjali iz dana u dan, iz sata u sat i vrlo često ne znajući u stvari za svoje obaveze su završavali pred bilo Prekršajnim sudom, bilo sudom u krivičnom postupku. Mi smo bili vrlo glasni da je takvo jedno postupanje i nezakonito, za mnoge mere je tvrđeno da su neustavne, i mnoge organizacije i advokati su podnosili Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti određenih mera“, objašnjava Golubović. 

Kraj vanrednog stanja proglašen je 6. maja. Dve nedelje kasnije, Ustavni sud odbacio je  sve inicijative kojima je tražena ocena zakonitosti proglašenja vanrednog stanja. Drugačiji scenario odigrao se u Sloveniji. Vlada Roberta Goloba krajem septembra usvojila je zakon koji predviđa da se svim građanima koji su novčano kažnjeni zbog kršenja kovid pravila, koja su naknadno proglašena neustavnim, nadoknadi šteta, a prekršaji izbrišu iz evidencije. 

"Vlada Janeza Janše ne priznaje da je počinila bilo kakvu grešku. Oni su se protivili ispravljanju nepravde koja se dogodila. Ključna stvar je bila presuda Ustavnog suda koji je našao da su neke donete odluke bile neustavne. Na neki način, današnja Vlada je bila primorana da uradi nešto tim povodom. Bilo je apsurdnih situacija gde su ljudi bili kažnjavani jer su jeli sendvič na ulici, što su pisali kredom po trotoaru, što su čitali Ustav ispred parlamenta. Primena odluka Vlade je na neki način bila suluda“, rekao je direktor i istraživač Mirovnog instituta iz Ljubljane Iztok Šori.

Od marta 2020. do maja 2022. u Sloveniji je pokrenuto više od 62.000 prekršajnih postupaka. Izrečene kazne iznose ukupno 5,7 miliona evra. Trideset odsto kažnjeni građani su platili, a onda je usledila obustava izvršenja, nakon što je nova Vlada stupila na dužnost u junu 2022. U Srbiji, statistika je drugačija.

"Neka istraživanja idu ka tome da se pred Prekršajnim sudovima naročito kada su u pitanju sud u Beogradu i tri najveća grada - Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Vodio se veliki broj postupaka upravo zbog kršenja mera koje su bile propisane različitim propisima, pa dolazimo i do brojke da je pokrenuto bilo čak 1.500 postupaka, dakle samo u mesec i po dana trajanja vanrednog stanja zbog kršenja mera i čak 98 odsto presuda, pravnosnažnih presuda je bilo osuđujuće. Kazne su bile u rasponu od 50 hiljada pa uglavnom naviše, dakle nije se išlo na neki minimum i građani su po pravilu plaćali te iznose“, istakla je Golubović.

Da je ograničavanje nekih ljudskih prava za vreme pandemija bilo neophodno, saglasni su predstavnici nevladinog sektora. Međutim, ističu da to ne sme biti izgovor da se Vlade obračunavaju sa svojim protivnicima. 

"U takvim slučajevima, ako se to desi, funkcionisanje civilnog društva je jako važno. Jako je važno da se različite organizacije povežu i da rade zajedno da bi postigle bilo kakav uspeh. U Sloveniji jedna od takvih inicijativa je Glas naroda, u kojoj učestvuje i naš Institut i koja ima više od 100 nevladinih organizacija za članove“, objašnjava Šori. 

Da se slovenački scenario dogodi u Srbiji, potrebna je kritična masa, kažu u Jukomu. Smatraju  ipak da ona ne postoji, jer se građani ne obraćaju pravosuđu pošto ga smatraju neefikasnim i sporim. S druge strane, odluka Ustavnog suda Srbije ne sprečava građane da svoja prava potraže, ukoliko je potrebno, i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Izvor: Insajder