Trošak novih pravila igre u snabdevanju naftom (VIDEO)

Najnoviji paket sankcija znači zabranu uvoza sirove nafte iz Rusije preko evropske unije u treće zemlje, i to morskim putem. Tako je pogođena i Srbija, koja ima jedan put snabdevanja. Sirova nafta tanekrima se doprema morskim putem do luke Omišalj na ostrvu Krk u Hrvatskoj, članici evropske unije. Odatle se naftovodom JANAF doprema u rafineriju u Pančevu koja je u vlasništvu NIS-a, čiji je većinski vlasnik ruski Gasprom. 

“U svakom slučaju jadranski naftovod kojim se transportuje sirova nafta do rafinerije nafte Pančevo će bez problema raditi i posle 5. decembra samo što ni u luci Omišalj ni u naftovodu neće moći da se nađe nafta ruskog porekla”, kaže za emisiju Marker Insajder televizije Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. 

U Mediteran stiže nafta praktično iz celog sveta, pa samim tim ne postoji nikakva opasnost da nafte ne bude. 

U Srbiju se najviše uvozi nafta iz Iraka i to oko 45 odsto, iz Kazahstana oko 10 odsto, iz Norveške 1 odsto, dok se oko 20 odsto sirove nafte obezbeđivalo iz domaćih nalazišta koja su zajedno sa nacionalnom naftnom kompanijom 2008. prodata ruskom Gaspromu. Iz Rusije smo uvozili oko 16 odsto nafte ali je u ovoj godini taj procenat bio mnogo veći pošto je zbog sankcija Rusija oborila cenu.

“Ove godine je negde oko 50 procenata ukupno uvezene sirove nafte je sirova nafta iz Rusije. Taj procenat se menjao iz godine u godinu i on je zavisio od cena na Mediteranu”, kaže Mićović. 

Iz džepa građana ili iz profita NIS-a? 

Da ćemo zabranu uvoza jeftinije sirove nafte iz Rusije itekako osetiti upozorio je predsednik Srbije. 

“Jedno je pitanje NIS-a i upravljanja, a drugo je pitanje ruske nafte. Na ruskoj nafti nama je direktno iz džepa na sankcijama uzeto 600 miliona dolara, direktno iz džepa građana Srbije uzeto je 600 miliona dolara, na godišnjem nivou”, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 6. juna 2022. godine za RTS. 

A da li bi to zaista trebalo da ide po džepu građana. 

U odgovoru Insajderu, iz NIS-a uveravaju da ostaju fokusirani na očuvanje stabilnosti snabdevanja, ali nismo dobili odgovore na pitanja koliko je zapravo ostvareno profita na većem uvozu jeftinije ruske nafte tokom ove godine, da li će i koliki trošak novih sankcija snositi ova kompanija u kojoj većinsko vlasništvo ima ruski Gasprom a manjinsko država Srbija.

“Mi smo od početka godine, ove godine, imali povećano učešće ruske nafte u uvoznom miksu sa dobrim razlogom- bila je jeftinija i NIS je zaista napravio dobit. Sad ostaje državi, država je akcionar u NIS-u, oni moraju da vide šta će sa tom dobiti”, navodi ua razgovoru za Marker energetski stručnjak Aleksandar Kovačević. 

To što je NIS u 2022 godini uvozio veći procenat jeftinije ruske nafte nije se osetilo kroz pad cene na benzinskim pumpama. Upravo suprotno. Cena je na pumpama od početka krize uglavnom rasla, uprkos tome što je cenu zbog krize izazvane ratom u ukrajini ograničavala Vlada 

“Krajnji potrošak je sve vreme plaćao cenu koja je indiksirana prema mediteranskom tržištu, do njega jeftinija ruska nafta nije stigla tako da nema to veze. Ništa neće da se promeni. Tim pre što je eto firma napravila dobit koja se može upotrebiti za razne dobre stvari”, kaže Kovačević. 

Država cene derivate na pumpama reguliše od donošenja Uredbe 10. marta 2022. godine. 

Zakon o trgovini međutim kaže da intervencija države na tržištu ne može da traje duže od šest meseci i taj rok je već probijen. 

 Izvor: Insajder