Turudić: Rusija će u budućnosti biti u podređenim odnosima sa Kinom (VIDEO)

"Ravnopravni partneri mogu da postoje u odnosima gde su obe strane u istoj situaciji, u ovom slučaju je Kina u mnogo boljoj poziciji a Rusija je pod sankcijama. Kina je neophodna Rusiji, a i Rusija Kini, ali nije Kina ta koja životno zavisi od ruskog tržišta kako će Rusija zavisiti od kineskog tržišta", kazao je Turudić. 

Kina nastoji da se postavi kao posrednik i u rešavanju sukoba u Ukrajini. Peking nije osudio invaziju, ali je poslao izaslanika u Kijev i Moskvu. Na pitanje da li Kina ima šanse da nametne svoju verziju mira, ili je to potez da bi se utišale kritike zapadnih zemalja, koje su joj najveći trgovinski partneri, Turudić je rekao da Kina u tom sporu izlazi kao jedan od posrednika, jer je ima svoje interesa ali je dodao da misli da u ovom trenutku Rusija i Ukrajina nisu spremne da sednu za pregovarački sto.

Turudić je podsetio da je Kina izdala saopštenje u kojem je navela da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i svake države na svetu. 

"To je pragmatični pristup jer Kina brani svoje delove, a s druge strane nastoji da ne pokvari svoje odnose sa Rusijom", ocenio je on.

Odnosi Amerike i Kine su, kako se ocenjuje, na najnižem stepenu od dolaska komunista na vlast. Na pitanje koliko je za svet važna saradnja dve najveće ekonomije i verovatno najmoćnije zemlje, Turudić je odgovorio da svet najviše zavisi od te dve zemlje i da je za svet neophodna relaksacija njihovih odnosa.

"Svet takav kakav jeste ne može više biti iscepkan na onakvu vrstu blokova kao što je nekada postojalo. Ekonomski i politički bi veoma važno bilo za čitavu planetu da se ti odnosi relaksiraju, a odnosi su na najnižem nivou od vremena američkog predsednika Ričarda Niksona", naveo je on.

Američki državni sekretar Entoni Blinken boravio je u Kini, gde se sastao i sa predsednikom Sijem Đinpingom. Poruke posle sastanaka su ohrabrujuće. S druge strane, predsednik Bajden je predsednika Sija danas nazvao diktatorom, što je izazvalo oštre reakcije Kine. 

Na pitanje da li je moguće da dođe do otopljenja odnosa Kine i Amerike u takvim uslovima, Turudić je odgovorio da je sama poseta izuzetno dobar znak posle mnogo teških reči i dovođenja odnosa u gotovo zamrznuto stanje.

"Kada je reč o reakciji predsednika Džozefa Bajdena, više mislim da je to bila neka vrsta verbalnog ispada kojima je predsednik Bajden dosta sklon, tako da možda ne bi trebalo to tumačiti u istom danu kada su stigle dobre vesti iz Pekinga", dodao je on.

Na pitanje da li je održiv status kvo po pitanju Tajvana, Turudić je kazao da je kineska politika pragmatična ali da postoje crvene linije koje se ne prelaze, a jedna od njih je Tajvan.

"Svaki pokušaj menjanja statusa Tajvana dovodi do kineske reakcije. Da li je moguće da se održi status kvo - rekao bih da se stvari menjaju, Amerika mnogo više zateže svoje odnose prema Kini. Pre rata u Ukrajini ja bih rekao da je pitanje Tajvana i statusa kvo moguće rešavati poput pitanja Hongkonga - postepeno i decenijama. Sada bih rekao da je sve moguće, a to bi bila nezgodna pozicija sa nepredvidivim posledicama za Kinu i Ameriku ali čitav svet ako bi se nešto drastično desilo oko Tajvana", naglasio je Turudić.

Kina je u poslednje vreme zabeležila nekoliko uspeha na međunarodnom planu, poput posredovanja u postizanju sporazuma između Irana i Saudijske Arabije. Turudić je rekao da je Kina napredovala i na diplomatskom planu, a da je sporazum između Saudijske Arabije i Irana u sukobu koji je decenijama ugrožavao Bliski i Srednji istok relaksirao čitav region.

"Kina je to uspela pre svega svojom tihom diplomatijom, sporazum niko nije ni pominjao dok se nije desio. Gotovo da nije bilo znakova o tome zbog toga što Kina u tom regionu a i drugim aktivno sarađuje sa stranama poput Irana i Saudijske Arabije, koje su i regionalni, politički i verski neprijatelji", naglasio je on.

Ekonomija Kine, potresena pandemijom, ne oporavlja se brzo koliko se očekivalo, nezaposlenost mladih je 20 odsto, gotovo dvostruko veća nego pre pandemije. Prošle godine je održan niz protesta, najvećih posle onog na Trgu Tjenanmen 1989. godine. 

Turudić je rekao da su posledice pandemije korona virusa, odnosno stroge restriktivne u Kini trajale skoro godinu dana duže nego u ostatku sveta što je dovelo do ekonomskih posledica ali i reakcije u društvu.

"Kada je reč o protestima, strpljenje stanovništva je došlo do kraja posle gotovo tri godine veoma strogih mera. U prve dve godine one su dale rezultate i to su kineski rukovodioci stalno isticali - da je Kina iako je u njoj počela epidemija, uspela da broj smrti svede na minimum", naveo je Turudić.

Turudić je istakao da Kina od pre nekoliko meseci nije zemlja sa najviše stanovnika na svetu, a da je za nju izazov i sve starija populacija.

"Posledice politike jednog deteta koja je bila neophodna posle 'Kulturne revolucije' i naglog skoka broja stanovnika je dala rezultate, ali je s druge strane je dovela do starenja stanovništva i za jednu rastuću ekonomiju opadanje broja radnog stanovništva je sada izazov i tek će biti za Kinu", naglasio je Turudić.

Izvor: Insajder