<article><p>Tužilac Goran Ilić kaže da zabrinjava to što prvostepeni sud donese jednu odluku, a posle toga apelacija - potpuno drugačiju. Takvih primera je na stotine što, zaključuje, govori o krizi u sistemu. </p><p>On ne veruje da je i u slučaju postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije reč o namernoj grešci ili nezakonitostima. </p><p>"Pre bih mogao da zaključim da se radi o jednom formalizmu koji je zavladao našim sudovima, da se usko i dogmatski posmatraju neki instituti iz našeg krivičnog zakonodavstva. Mnoge sudije nemaju osećaj da rade u javnom interesu i da njihove odluke, osim što moraju da prođu test zakonitosti, moraju da prođu test činjenice da su donete u javnom interesu. Javni interes se ne unapređuje niti osudom nevinog, niti zaštitom moćnog. Javni interes se unapređuje samo pravilnom i zakonitom odlukom", kaže Goran Ilić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FFdFIYllprOY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>O zakonitosti odluke odlučuje se u posebnom postupku ali, kako sada stvari stoje, ni taj proces, u slučaju Ćuruvija, ne može da garantuje zaštitu javnog interesa.  </p><p>Sagovornik Markera smatra da je neophodna ozbiljna debata unutar društva o funkcionisanju pravosuđa. Jedno od mogućih rešenja je, kaže, promena sistema ocenjivanja sudija; smatra da bi Vrhovni savet sudstva, u <a href="https://insajder.net/prenosimo/predsednik-apelacionog-suda-sud-sudi-na-osnovu-dokaza-sudije-ne-mogu-snositi-odgovornost">ocenu sudija Apelacionog suda</a>, morao da uključi i to kako se o njihovim odlukama izjasnila viša instanca - u ovom slučaju Vrhovni sud Srbije koji ocenjuje zakonitost postupka.  </p><p>"Šta bi moglo da se u buduće uradi? Da prosto <a href="https://insajder.net/teme/biografije-sudija-apelacionog-suda-u-slucaju-slavko-curuvija-video">sudije Apelacioniog suda</a> sa više opreznosti i manje formalizma pristupaju odlučivanju u krivičnom postupku. Moglo bi recimo da se predvidi da odluka apelacionog suda, ukoliko povodom te odluke na vrhovnom sudu bude konstatovano da je pored zakon, da to utiče u skor ovrednovanju sudija u, da kažem, pred odgovarajućim organima visokog saveta sudstva. Naime, mi imamo sistem vrednovanja sudija i taj sistem obuhvata kvantitativne i kvalitativne elemente. Međutim, kada su u pitanju sudije drugostepenog suda odluka više instance ne ulazi u skor njihove stručnosti i uspešnosti, već se samo procenjuje u kom vremenu je doneo odluku sudija koje je postupao u nekom predmetu", objašnjava naš sagovornik.</p><p>[related-content]</p><p>Jednom presudom, funkcioneri DB osuđeni su na ukupno stotinu godina zatvora, a pravosnažnom presudom su oslobođeni. Ko je sve napravio propust pa za isto krivično delo dva različita suda donesu dijametralno suprotne odluke. Četvrt veka posle ubistva novinara - <a href="https://insajder.net/teme/tuzilac-u-zavrsnoj-reci-curuvija-bio-patriota-koji-je-kritikovanjem-izazvao-bes-najvisih-drzavnih-organa-video">za to ubistvo niko nije kriv</a>. Činjenica je da bi posle svega moralo da se utvrdi da li je, gde i zašto nastala  greška - slučajna ili namerna. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Tužilac Goran Ilić kaže da zabrinjava to što prvostepeni sud donese jednu odluku, a posle toga apelacija - potpuno drugačiju. Takvih primera je na stotine što, zaključuje, govori o krizi u sistemu.&nbsp;</p>
<p>On ne veruje da je i u slučaju postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije reč o namernoj grešci ili nezakonitostima.&nbsp;</p>
<p>"Pre bih mogao da zaključim da se radi o jednom formalizmu koji je zavladao našim sudovima, da se usko i dogmatski posmatraju neki instituti iz našeg krivičnog zakonodavstva. Mnoge sudije nemaju osećaj da rade u javnom interesu i da njihove odluke, osim što moraju da prođu test zakonitosti, moraju da prođu test činjenice da su donete u javnom interesu. Javni interes se ne unapređuje niti osudom nevinog, niti zaštitom moćnog. Javni interes se unapređuje samo pravilnom i zakonitom odlukom", kaže Goran Ilić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FFdFIYllprOY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>O zakonitosti odluke odlučuje se u posebnom postupku ali, kako sada stvari stoje, ni taj proces, u slučaju Ćuruvija, ne može da garantuje zaštitu javnog interesa. &nbsp;</p>
<p>Sagovornik Markera smatra da je neophodna ozbiljna debata unutar društva o funkcionisanju pravosuđa. Jedno od mogućih rešenja je, kaže, promena sistema ocenjivanja sudija; smatra da bi Vrhovni savet sudstva, u <a href="https://insajder.net/prenosimo/predsednik-apelacionog-suda-sud-sudi-na-osnovu-dokaza-sudije-ne-mogu-snositi-odgovornost">ocenu sudija Apelacionog suda</a>, morao da uključi i to kako se o njihovim odlukama izjasnila viša instanca - u ovom slučaju Vrhovni sud Srbije koji ocenjuje zakonitost postupka. &nbsp;</p>
<p>"Šta bi moglo da se u buduće uradi? Da prosto <a href="https://insajder.net/teme/biografije-sudija-apelacionog-suda-u-slucaju-slavko-curuvija-video">sudije Apelacioniog suda</a> sa više opreznosti i manje formalizma pristupaju odlučivanju u krivičnom postupku. Moglo bi recimo da se predvidi da odluka apelacionog suda, ukoliko povodom te odluke na vrhovnom sudu bude konstatovano da je pored zakon, da to utiče u skor ovrednovanju sudija u, da kažem, pred odgovarajućim organima visokog saveta sudstva. Naime, mi imamo sistem vrednovanja sudija i taj sistem obuhvata kvantitativne i kvalitativne elemente. Međutim, kada su u pitanju sudije drugostepenog suda odluka više instance ne ulazi u skor njihove stručnosti i uspešnosti, već se samo procenjuje u kom vremenu je doneo odluku sudija koje je postupao u nekom predmetu", objašnjava naš sagovornik.</p>
<p>[related-content]</p>
<p>Jednom presudom, funkcioneri DB osuđeni su na ukupno stotinu godina zatvora, a pravosnažnom presudom su oslobođeni. Ko je sve napravio propust pa za isto krivično delo dva različita suda donesu dijametralno suprotne odluke. Četvrt veka posle ubistva novinara - <a href="https://insajder.net/teme/tuzilac-u-zavrsnoj-reci-curuvija-bio-patriota-koji-je-kritikovanjem-izazvao-bes-najvisih-drzavnih-organa-video">za to ubistvo niko nije kriv</a>. Činjenica je da bi posle svega moralo da se utvrdi da li je, gde i zašto nastala &nbsp;greška - slučajna ili namerna.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Slavko Ćuruvija

Više od vesti

Tužilac Goran Ilić o presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije: Još jedan dokaz krize sistema (VIDEO)

Tužilac Goran Ilić o presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije: Još jedan dokaz krize sistema (VIDEO)

Tagovi:

Povezani članci

Ko su četvorica nekadašnjih pripadnika službe bezbednosti, oslobođeni za ubistvo Ćuruvije? (VIDEO)

Veran Matić u Markeru: Šokiran sam oslobađajućom presudom za ubistvo Slavka Ćuruvije iako sam od juna najavljivao da će se ovo dogoditi (VIDEO)

Da li je moguća istraga istrage i postupka za ubistvo Slavka Ćuruvije? (VIDEO)