<article><p>U pomenutoj presudi iz 1973. godine, žena koja se predstavljala pseudonimom Džejn Rou uložila je žalbu na zakone države Teksas, kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda, a tražila je da se ženama omogući da trudnoću mogu da prekinu u svakom trenutku i iz bilo kog razloga, bez ograničenja koje nameću pojedinačne države. Skoro 50 godina kasnije – traži se njeno ukidanje.</p><p> „Ni sada ne postoji blanko pravo na abortus. Presuda kaže da nisu države te koje treba ženi da kažu da li može da abortira ili ne, već žena to može da odluči u dogovoru sa svojim lekarom. Ako bi se ova presuda ukinula, to bi značilo da savezne države i svaka država ponaosob, može da ima neku svoju politiku“, objašnjava Đurović.</p><p> Kako kaže, u toku je istraga o tome ko je nacrt odluke iz Ustavnog suda dao portalu Politiku da objavi, a dešavaju se i protesti.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9vX16RCn_Wk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p> „Abortus je jedno jako zapaljivo pitanje u Americi, jedna jako vruća tema koja mobiliše birače sa obe strane političkog spektra i političari to koriste kako bi birače takođe mobilisali pred kongresne izbore u novembru ove godine“, navodi ona.</p><p>Vrhovni sud Amerike, koji bi trebalo u junu ili julu da donese konačnu odluku, ima devet sudija, koje se biraju doživotno i koje biraju predsednici.</p><p> „Ako je predsednik konzervativan, on će postaviti konzervativne sudije, ako je liberalan, liberalne. Tramp je za vreme svog mandata imao tu priliku, troje sudija je čak postavio i on je zacementirao konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu. Sada imamo šest konzervativnih i troje liberalnih sudija. Ako tako gledamo, logično je da će i konačna odluka biti ista kao nacrt“, zaključuje Đurović.</p><p> Kako kaže, takođe je važno da u samom nacrtu sudija koji obrazlaže odluku kaže da Sud ne bi trebalo da se obazire na reakciju javnosti. Odgovarajući na pitanje novinara da li može da se očekuje odjek odluke iz Amerike u ostatku sveta, ona kaže: „S obzirom na uticaj Amerike možemo da očekujemo da će krenuti taj talas, ali u Americi će se jako veliki otpori javiti toj odluci. Izazvaće veliku reakciju, veliki otpor i to će se takođe videti svuda u svetu.“</p></article>

<p>U pomenutoj presudi iz 1973. godine, žena koja se predstavljala pseudonimom Džejn Rou uložila je žalbu na zakone države Teksas, kojima je bio zabranjen abortus, osim u slučaju kada je život majke ugrožen. Tužbu je podnela na ime lokalnog okružnog tužioca Henrija Vejda, a tražila je da se ženama omogući da trudnoću mogu da prekinu u svakom trenutku i iz bilo kog razloga, bez ograničenja koje nameću pojedinačne države. Skoro 50 godina kasnije – traži se njeno ukidanje.</p>
<p>&nbsp;„Ni sada ne postoji blanko pravo na abortus. Presuda kaže da nisu države te koje treba ženi da kažu da li može da abortira ili ne, već žena to može da odluči u dogovoru sa svojim lekarom. Ako bi se ova presuda ukinula, to bi značilo da savezne države i svaka država ponaosob, može da ima neku svoju politiku“, objašnjava Đurović.</p>
<p>&nbsp;Kako kaže, u toku je istraga o tome ko je nacrt odluke iz Ustavnog suda dao portalu Politiku da objavi, a dešavaju se i protesti.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9vX16RCn_Wk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>&nbsp;„Abortus je jedno jako zapaljivo pitanje u Americi, jedna jako vruća tema koja mobiliše birače sa obe strane političkog spektra i političari to koriste kako bi birače takođe mobilisali pred kongresne izbore u novembru ove godine“, navodi ona.</p>
<p>Vrhovni sud Amerike, koji bi trebalo u junu ili julu da donese konačnu odluku, ima devet sudija, koje se biraju doživotno i koje biraju predsednici.</p>
<p>&nbsp;„Ako je predsednik konzervativan, on će postaviti konzervativne sudije, ako je liberalan, liberalne. Tramp je za vreme svog mandata imao tu priliku, troje sudija je čak postavio i on je zacementirao konzervativnu većinu u Vrhovnom sudu. Sada imamo šest konzervativnih i troje liberalnih sudija. Ako tako gledamo, logično je da će i konačna odluka biti ista kao nacrt“, zaključuje Đurović.</p>
<p>&nbsp;Kako kaže, takođe je važno da u samom nacrtu sudija koji obrazlaže odluku kaže da Sud ne bi trebalo da se obazire na reakciju javnosti. Odgovarajući na pitanje novinara da li može da se očekuje odjek odluke iz Amerike u ostatku sveta, ona kaže: „S obzirom na uticaj Amerike možemo da očekujemo da će krenuti taj talas, ali u Americi će se jako veliki otpori javiti toj odluci. Izazvaće veliku reakciju, veliki otpor i to će se takođe videti svuda u svetu.“</p>

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

U Americi protesti zbog odbrane prava na abortus, čeka se konačna odluka Vrhovnog suda