<article>Manjak zelenila utiče i na efekat toplotnog ostrva. Toplotnim ostrvima nazivaju se urbanizovana područja koja beleže više temperature od ostalih delova. Zgrade, putevi i druga infrastruktura absorbuju i emituju toplotu sunca više od prirodnih pejzaža, šume i vodenih površina.Ovaj fenomen se meri u broju tropskih noći, tokom kojih se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni. Broj ovako toplih noći je znatno veći u urbanim sredinama u odnosu na periferiju.Efekat toplotnog ostrva je problem najvećih gradova na svetu, među kojima su, osim Beograda i Njujork, Tokio, Pariz, London i Šangaj. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina.<h2>Beograd ima dobar plan zelenih površina, ali nije obavezujući</h2>Više od 10 odsto zelenila nestalo je za 20 godina u Beogradu, navode iz Ministarstva prostora, organizacije koja okuplja stručnjake iz oblasti urbanizma i arhitekture.Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina Grada Beograda donet 2019. godine predviđa njihovo povećanje sa 12 na više od 22 odsto (odnosno za više od 8.000 hektara), a javnih zelenih površina sa 2,83 na više od šest odsto.Iako je usvojen, izglasan je kao opcioni, jer je amandmanom njegov status preinačen u opcioni plan, čime investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju.“To znači da prilikom detaljnije razrade prostora kroz planove detaljne regulacije nije neophodno poštovani odredbe ovog plana, što je suprotno zakonu, jer planovi nižeg reda moraju poštovati planove višeg reda”, napominje za Insajder Marija Penezić iz Ministarstva prostora.Penezić ocenjuje da je time plan potpuno degradiran i relativizovan, a da je inače u pitanju odličan plan, koji kada bi se primenjivao - investitori i planeri ne bi mogli da grade prema sopstvenom nahođenju na zelenim površinama i tretiraju ih kao “neizgrađene prostore”, već bi bili u obavezi da poštuju pravila i okvire koje ovaj plan daje.Prema ovom planu, ukoliko bi se sva njegova predviđena rešenja realizovala, procenat javnog zelenila u Beogradu, je trebalo da sa 12 odsto bude povećan na 23 odsto. Međutim, s obzirom na to da je plan on usvojen kao opcioni, procenat javnih zelenih površina se za dve godine smanjio na devet odsto.Ministarstvo prostora je pokrenulo peticiju "Bolji gradovi, zdraviji ljudi" zahtevajući od vlasti da Plan generalne regulacije sistema zelenih površina postane obavezujući za investitore, kako bi se povećao procenat zelenila u gradu, a time i zaštitu od poplava, čistiji vazduh, ali i zdravlje ljudi.“Mi pripremamo podnošenje inicijative Ustavnom sudu, da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti u pogledu statusa ovog plana, kao i pritužbu urbanističkoj inspekciji pri nadležnom ministarstvu”, kaže Penezić za Insajder.<h2>Primeri dobre prakse</h2>Više zelenih površina, kada se radi planski, doprinosi efikasnijem hlađenju grada, ali i smanjenju uticaja toplotnih ostrva. Beč je grad čiju gotovo polovinu teritorije čine zelene površine. Međutim, to za njih nije kraj. Sada sade vrste <a href="https://insajder.net/prenosimo/bec-se-prilagodava-klimatskim-promenama-sadnjom-19-vrsta-stabala-otpornih-na-toplotu">drveća otpornije na vrućine</a>.Među primerima dobre prakse je i Medeljin - grad koji je za tri godine zelenom infrastrukturom uspeo da smanji temperaturu u gradu za dva stepena. To nije nimalo beznačajno, ako se tome priroda činjenica da je u ulici sa drvoredima deset stepeni manje nego u ulici bez njih. Novi cilj koji je Gradska uprava Medeljina postavila je da se temperatura smanji za pet stepeni.“To je ogroman rezultat u kontekstu klimatskih promena u kojima živimo i u vrelim letima koja nam tek dolaze. Dakle, zelena infrastruktura bi morala da bude imperativ u planiranju gradova, jer bez nje ćemo imati sve veće i veće temperature, koje već sada ozbiljno utiču na opšte javno zdravlje”, kaže Penezić.A zelenila u Beogradu sve više nedostaje, jer se sve više gradi, a gradnja umanjuje zelene površine. Postoje propisi i na lokalnom i na nacionalnom nivou ka povećanju zelenih površina, ali usijan beton i tropske temperature ovog leta jasno ukazuju na manjak zelenila.Izvor: Insajder</article>

Manjak zelenila utiče i na efekat toplotnog ostrva. Toplotnim ostrvima nazivaju se urbanizovana područja koja beleže više temperature od ostalih delova. Zgrade, putevi i druga infrastruktura absorbuju i emituju toplotu sunca više od prirodnih pejzaža, šume i vodenih površina.
Ovaj fenomen se meri u broju tropskih noći, tokom kojih se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni. Broj ovako toplih noći je znatno veći u urbanim sredinama u odnosu na periferiju.
Efekat toplotnog ostrva je problem najvećih gradova na svetu, među kojima su, osim Beograda i Njujork, Tokio, Pariz, London i Šangaj. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, Beograd se nalazi na 28. mestu od 37 analiziranih glavnih gradova u Evropi po udelu zelenih površina.
<h2>Beograd ima dobar plan zelenih površina, ali nije obavezujući</h2>
Više od 10 odsto zelenila nestalo je za 20 godina u Beogradu, navode iz Ministarstva prostora, organizacije koja okuplja stručnjake iz oblasti urbanizma i arhitekture.
Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina Grada Beograda donet 2019. godine predviđa njihovo povećanje sa 12 na više od 22 odsto (odnosno za više od 8.000 hektara), a javnih zelenih površina sa 2,83 na više od šest odsto.
Iako je usvojen, izglasan je kao opcioni, jer je amandmanom njegov status preinačen u opcioni plan, čime investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju.
“To znači da prilikom detaljnije razrade prostora kroz planove detaljne regulacije nije neophodno poštovani odredbe ovog plana, što je suprotno zakonu, jer planovi nižeg reda moraju poštovati planove višeg reda”, napominje za Insajder Marija Penezić iz Ministarstva prostora.
Penezić ocenjuje da je time plan potpuno degradiran i relativizovan, a da je inače u pitanju odličan plan, koji kada bi se primenjivao - investitori i planeri ne bi mogli da grade prema sopstvenom nahođenju na zelenim površinama i tretiraju ih kao “neizgrađene prostore”, već bi bili u obavezi da poštuju pravila i okvire koje ovaj plan daje.
Prema ovom planu, ukoliko bi se sva njegova predviđena rešenja realizovala, procenat javnog zelenila u Beogradu, je trebalo da sa 12 odsto bude povećan na 23 odsto. Međutim, s obzirom na to da je plan on usvojen kao opcioni, procenat javnih zelenih površina se za dve godine smanjio na devet odsto.
Ministarstvo prostora je pokrenulo peticiju "Bolji gradovi, zdraviji ljudi" zahtevajući od vlasti da Plan generalne regulacije sistema zelenih površina postane obavezujući za investitore, kako bi se povećao procenat zelenila u gradu, a time i zaštitu od poplava, čistiji vazduh, ali i zdravlje ljudi.
“Mi pripremamo podnošenje inicijative Ustavnom sudu, da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti u pogledu statusa ovog plana, kao i pritužbu urbanističkoj inspekciji pri nadležnom ministarstvu”, kaže Penezić za Insajder.
<h2>Primeri dobre prakse</h2>
Više zelenih površina, kada se radi planski, doprinosi efikasnijem hlađenju grada, ali i smanjenju uticaja toplotnih ostrva. Beč je grad čiju gotovo polovinu teritorije čine zelene površine. Međutim, to za njih nije kraj. Sada sade vrste <a href="https://insajder.net/prenosimo/bec-se-prilagodava-klimatskim-promenama-sadnjom-19-vrsta-stabala-otpornih-na-toplotu" target="_blank">drveća otpornije na vrućine</a>.
Među primerima dobre prakse je i Medeljin - grad koji je za tri godine zelenom infrastrukturom uspeo da smanji temperaturu u gradu za dva stepena. To nije nimalo beznačajno, ako se tome priroda činjenica da je u ulici sa drvoredima deset stepeni manje nego u ulici bez njih. Novi cilj koji je Gradska uprava Medeljina postavila je da se temperatura smanji za pet stepeni.
“To je ogroman rezultat u kontekstu klimatskih promena u kojima živimo i u vrelim letima koja nam tek dolaze. Dakle, zelena infrastruktura bi morala da bude imperativ u planiranju gradova, jer bez nje ćemo imati sve veće i veće temperature, koje već sada ozbiljno utiču na opšte javno zdravlje”, kaže Penezić.
A zelenila u Beogradu sve više nedostaje, jer se sve više gradi, a gradnja umanjuje zelene površine. Postoje propisi i na lokalnom i na nacionalnom nivou ka povećanju zelenih površina, ali usijan beton i tropske temperature ovog leta jasno ukazuju na manjak zelenila.
Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Grad Beograd

ekologija

Više od vesti

U Beogradu sve manje zelenila i sve toplija leta: U ulici sa drvoredima deset stepeni manje nego u ulici bez njih

U Beogradu sve manje zelenila i sve toplija leta: U ulici sa drvoredima deset stepeni manje nego u ulici bez njih

Tagovi: