Učenici završnih godina osnovne i srednje škole u „Insajder debati”: O školi danas, drugarstvu i potrazi za srećom

„Mala matura nije mnogo strašna, uz redovno učenje proći će kako treba“, rekla je učenica Osnovne škole „Drinka Pavlović” u Beogradu Hana Slijepčević. 

U osnovnom obrazovanju, kaže Boris Pobrić iz OŠ „Stefan Nemanja”, trebalo bi zauzeti individualni pristup.

„Cela debata o školskom sistemu, da treba da budemo kao norveške zemlje, sve je to propalo. Tu je glavno pitanje - kome želiš da daš moć? Da li želiš da daš moć individui, jednoj grupi ili košnici, kolektivu? Ja sam za individualan sistem”, rekao je Pobrić.

Sa njim se saglasila Una Čonkić iz OŠ „Drinka Pavlović”, ali i istakla da je važno da se završi dobra škola, iako smatra da je završni ispit precenjen.

„Ako pogrešiš tri zadatka, od toga ti zavisi u koju ćeš gimnaziju da odeš, a posle i sve. Izgubiš nadu zbog jednog testa”, kaže ona.

U Insajder debati su o svom iskustvu govorili i učenici Matematičke gimnazije.

„Iznutra Matematička gimnazija nije nešto naročito drugačija od drugih srednjih škola, uz korekciju da većina đaka ima nestandardno dobru radnu naviku”, objašnjava Nikola Lakić.

On kaže da se od prvog dana školovanja gradi takmičarski duh, da uvek ima još nešto novo što može da se nauči i da „nikad nisi dostigao maksimum”.

Njegov drug iz gimnazije, Vasilije Ivanović, kaže da ne treba da se takmiče protiv drugih nego protiv „bivšeg sebe i dotadašnjih mogućnosti”.

Hana dodaje da je njen stav da treba da se uči, ali ne i da se preteruje.

„Većina đaka ne može da istrpi taj pritisak, previše mladi da izaberu školu i čime će se baviti”, kaže on i dodaje da je pritisak i u školi i kod kuće – podjednak. 

Kako su se saglasili, talenat i trud se povezuju. 

„Talenat nije nešto što će magično da te učini uspešnim, talenat je koliko brže ti učiš, ali ne možeš bez rada, rad je ključ svega”, dodaje Vasilije Ivanović iz Matematičke gimnazije.

Mnogo stvari zavisi od nastavnika – smatraju učenici, a on bi trebalo da bude „strog, ali pravičan”.

„Ja u svom školskom sistemu mislim da sam dobio najbolje nastavnike za sebe”, rekao je Boris Pobrić.

Govoreći o sve naprednijoj tehnologiji u vremenu u kojem žive, rekli su da ih ona na neki način i otuđuje, jer daje „lažan osećaj povezanosti”.

O tome šta je za njih sreća – saglasni su da se kriterijumi menjaju tokom odrastanja.

Učenici Matematičke gimnazije rekli su da sa odrastanjem imaju više razumevanja za svoje roditelje jer uviđaju koliko su se za njih žrtvovali, pa se zato trude da sa njima provode više vremena. 

Izvor: Insajder