<article>Udovički je bila ministarka kada je 2002. potpisan međudržavni sporazum sa Velikom Britanijom, na koji se danas poziva Rio Tinto.Kako kaže, ono što je tada potpisano je standardna forma i ta kompanija u Srbiji funkcioniše na osnovu istražnog prava, za koje ne postoji ugovor, ali i da je međudržavni sporazum bitan jer „pojačava obavezu“.„Vi obavezu prema nekome koga pustite da nešto kod vas radi, da troši novac, imate. Ja sam sad nekome pričala da meni kada su ugradili prozore u Americi pogrešno - sud se nije složio da to moraju da mi skinu, kažu ‘oni su ipak utrošili nešto, nek vam plate odštetu’”, rekla je Udovički.Odgovarajući na pitanje koliko će Srbiju koštati odlazak Rio Tinta, Udovički odgovara: „Pa iznenadilo bi me da baš ne košta ništa.“ <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfZJ42v5A4v0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>Rio Tinto - dolazak i odlazak</h2>2001. u Srbiji je osnovana firma Rio Sava Exploration kao ćerka firma multinacionalne kompanije Rio Tinto sa sedištem u Londonu. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić bio je pomoćnik ministra za rudarstvo u Vladi Zorana Đinđića u vreme kada je i Rio Tinto došao u Srbiju.„Potencijal Srbije postoji, što se tiče rudarstva, odnosno resursa, pa posle i rezervi. I to je jedini razlog zašto su tu. Ja ne vidim, ne vidim da je to i bilo šta sporno. Rio Tinto je bio zainteresovan u prvom trenutku za borne minerale Baljevac na Ibru. Pokazali su interesovanje i za obojene metale, za zlato, bakar, u Timočko-magmatskom kompleksu. Kasnije je razvijen i projekat 'Jadar'”, kaže profesor Beljić.U junu 2004. Rio Tinto dobija prvo rešenje o pravu na istraživanje u dolini Jadra. Već u septembru na svom sajtu objavljuju da su došli do važnih otkrića.„Znate šta, na našem prostoru, kad kažem našem prostoru ne mislim samo na Srbiju, nego ex Jugoslaviju, prosto bili smo jedinstvena država, su se vršila osnovna geološka istraživanja koja su bila finansirana od strane države. I ja nisam geolog, ali to možete da dođete do tih podataka, sigurno je postojao određeni obim istraživanja i u tom području. Nemojte me držati za reč, ja ne mogu, zaista nisam bio u arhivu i nisam to ni gledao, nisam kontrolisao, ali oni su došli i počeli su da rade na osnovu nečega“, dodaje on.U to vreme, pre nego što bi bilo koja privatna kompanija dobila pravo da vrši detaljna geološka istraživanja na nekom prostoru, država je, po zakonu, imala obavezu da na tom prostoru prethodno izvrši osnovno istraživanje.„Ne čudi mene zašto su se brzo pojavili rezultati. Smatram da je to posledica i prethodnih istraživanja, ali da su i oni dosta brzo i ekspeditivno radili na tome“, navodi Beljić.Već 2007. Rio Tinto u Muzeju u Londonu predstavlja jedinstveno jedinjenje jadarit. Sve Vlade su im uporno izdavale nova rešenja koja su im omogućavala da nastave istraživanje.Ovaj kontinuitet nije prekinut ni kada su iz sveta stizale informacije da krše propise zaštite životne sredine.Za to vreme kompanija Rio Tinto dobija 2016. odobrenje da počne sa izradom urbanističkog dokumenta - Plana prostorne namene „Jadar”. Plan u kojem je na 2031 hektar ucrtan rudnik i fabrika za preradu, Vlada Srbije usvojila je 2020.Onda su počeli da se bude meštani, ekološke organizacije, potom i svi građani. Jedan za drugim, usledili su protesti, a stiglo se i do blokade puteva.Paralelno je država nastavila da izdaje neophodnu dokumentaciju. Samo nekoliko meseci od usvajanja Prostornog plana kompanija je zatražila njegovu izmenu. Kako su i na svom sajtu objavili tada, tražili su da se deponija za odlaganje jalovine umesto u brdu napravi između dve reke – Jadra i Korenite.Predsednik je tvrdio da im to nije odobreno, iako je Vlada Odlukom odobrila izmenu Prostornog plana.„Moj apel javni Vladi Srbije je da se to ne dogodi. Znam ja da postoje različita mišljenja u Vladi, znam da postoje oni koji misle da bi to bilo normalno, dobro i važno, znam da postoje i neki drugi. Ja mislim da zbog smanjenja troškova jedne inostrane kompanije nemamo pravo, kada preduzimate nešto ne možete uvek da zadovoljite sve interese, ali nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“, rekao je predsednik Vučić.Ubrzo nakon posete predsednika selu Nedeljice, Vlada je odlučila da se jalovište vrati na prvobitnu lokaciju.Dok je predsednik obećao da će građani o budućem rudniku odlučivati na referendumu, pojedini predstavnici Vlade uveravali su građane da će i rudnik i prerada biti bezbedni i da se ništa neće raditi bez Studije uticaja na životnu sredinu.Bez obzira da li Rio Tinto ostaje ili odlazi iz Srbije, ili će svoja istraživanja možda prepustiti nekoj drugoj kompaniji, jer o tome može da odlučuje samo Rio Tinto, država je ta koja bi građanima morala da pruži pouzdan odgovor na pitanje - da li je iskopavanje litijuma, ili bilo koje druge rude, bezbedno.</article>

Udovički je bila ministarka kada je 2002. potpisan međudržavni sporazum sa Velikom Britanijom, na koji se danas poziva Rio Tinto.
Kako kaže, ono što je tada potpisano je standardna forma i ta kompanija u Srbiji funkcioniše na osnovu istražnog prava, za koje ne postoji ugovor, ali i da je međudržavni sporazum bitan jer „pojačava obavezu“.
„Vi obavezu prema nekome koga pustite da nešto kod vas radi, da troši novac, imate. Ja sam sad nekome pričala da meni kada su ugradili prozore u Americi pogrešno - sud se nije složio da to moraju da mi skinu, kažu ‘oni su ipak utrošili nešto, nek vam plate odštetu’”, rekla je Udovički.
Odgovarajući na pitanje koliko će Srbiju koštati odlazak Rio Tinta, Udovički odgovara: „Pa iznenadilo bi me da baš ne košta ništa.“&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DfZJ42v5A4v0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<h2>Rio Tinto - dolazak i odlazak</h2>
2001. u Srbiji je osnovana firma Rio Sava Exploration kao ćerka firma multinacionalne kompanije Rio Tinto sa sedištem u Londonu. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić bio je pomoćnik ministra za rudarstvo u Vladi Zorana Đinđića u vreme kada je i Rio Tinto došao u Srbiju.
„Potencijal Srbije postoji, što se tiče rudarstva, odnosno resursa, pa posle i rezervi. I to je jedini razlog zašto su tu. Ja ne vidim, ne vidim da je to i bilo šta sporno. Rio Tinto je bio zainteresovan u prvom trenutku za borne minerale Baljevac na Ibru. Pokazali su interesovanje i za obojene metale, za zlato, bakar, u Timočko-magmatskom kompleksu. Kasnije je razvijen i projekat 'Jadar'”, kaže profesor Beljić.
U junu 2004. Rio Tinto dobija prvo rešenje o pravu na istraživanje u dolini Jadra. Već u septembru na svom sajtu objavljuju da su došli do važnih otkrića.
„Znate šta, na našem prostoru, kad kažem našem prostoru ne mislim samo na Srbiju, nego ex Jugoslaviju, prosto bili smo jedinstvena država, su se vršila osnovna geološka istraživanja koja su bila finansirana od strane države. I ja nisam geolog, ali to možete da dođete do tih podataka, sigurno je postojao određeni obim istraživanja i u tom području. Nemojte me držati za reč, ja ne mogu, zaista nisam bio u arhivu i nisam to ni gledao, nisam kontrolisao, ali oni su došli i počeli su da rade na osnovu nečega“, dodaje on.
U to vreme, pre nego što bi bilo koja privatna kompanija dobila pravo da vrši detaljna geološka istraživanja na nekom prostoru, država je, po zakonu, imala obavezu da na tom prostoru prethodno izvrši osnovno istraživanje.
„Ne čudi mene zašto su se brzo pojavili rezultati. Smatram da je to posledica i prethodnih istraživanja, ali da su i oni dosta brzo i ekspeditivno radili na tome“, navodi Beljić.
Već 2007. Rio Tinto u Muzeju u Londonu predstavlja jedinstveno jedinjenje jadarit. Sve Vlade su im uporno izdavale nova rešenja koja su im omogućavala da nastave istraživanje.
Ovaj kontinuitet nije prekinut ni kada su iz sveta stizale informacije da krše propise zaštite životne sredine.
Za to vreme kompanija Rio Tinto dobija 2016. odobrenje da počne sa izradom urbanističkog dokumenta - Plana prostorne namene „Jadar”. Plan u kojem je na 2031 hektar ucrtan rudnik i fabrika za preradu, Vlada Srbije usvojila je 2020.
Onda su počeli da se bude meštani, ekološke organizacije, potom i svi građani. Jedan za drugim, usledili su protesti, a stiglo se i do blokade puteva.
Paralelno je država nastavila da izdaje neophodnu dokumentaciju. Samo nekoliko meseci od usvajanja Prostornog plana kompanija je zatražila njegovu izmenu. Kako su i na svom sajtu objavili tada, tražili su da se deponija za odlaganje jalovine umesto u brdu napravi između dve reke – Jadra i Korenite.
Predsednik je tvrdio da im to nije odobreno, iako je Vlada Odlukom odobrila izmenu Prostornog plana.
„Moj apel javni Vladi Srbije je da se to ne dogodi. Znam ja da postoje različita mišljenja u Vladi, znam da postoje oni koji misle da bi to bilo normalno, dobro i važno, znam da postoje i neki drugi. Ja mislim da zbog smanjenja troškova jedne inostrane kompanije nemamo pravo, kada preduzimate nešto ne možete uvek da zadovoljite sve interese, ali nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“, rekao je predsednik Vučić.
Ubrzo nakon posete predsednika selu Nedeljice, Vlada je odlučila da se jalovište vrati na prvobitnu lokaciju.
Dok je predsednik obećao da će građani o budućem rudniku odlučivati na referendumu, pojedini predstavnici Vlade uveravali su građane da će i rudnik i prerada biti bezbedni i da se ništa neće raditi bez Studije uticaja na životnu sredinu.
Bez obzira da li Rio Tinto ostaje ili odlazi iz Srbije, ili će svoja istraživanja možda prepustiti nekoj drugoj kompaniji, jer o tome može da odlučuje samo Rio Tinto, država je ta koja bi građanima morala da pruži pouzdan odgovor na pitanje - da li je iskopavanje litijuma, ili bilo koje druge rude, bezbedno.

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Udovički o odlasku Rio Tinta: Iznenadilo bi me da to Srbiju baš ništa ne košta