Ugrožen rad biblioteka posebno u manjim mestima, zbog nove naknade (VIDEO)

Od Nove godine, sve javne biblioteke će plaćati tarifu od 15 dinara na svaku pozajmljenu knjigu i publikaciju Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava, po novom aktu Zakona o autorskim i srodnim pravima. U Bibliotekarskom društvu Srbije ocenjuju da bi ovaj namet mogao da ugrozi rad biblioteka, zbog čega su se dopisom obratili predsedniku Vlade Milošu Vučeviću.

“Mnoge biblioteke nemaju svoje budžete i ako imaju, moraju da biraju šta će - da li će da kreče, menjaju stolariju... Budžet za kupovinu novih knjiga, to nema, osim ono što dođe od Ministarstva kulture, tako da je tu problem….Šta će to značiti za korisnike? Pa jednostavno u najgorem slučaju će se smanjiti broj ogranaka, jer će neka lokalna samouprava da ugasi u nekom selu neki ogranak biblioteke, koji sad radi dva put nedeljno, pa kad pogledaju, izračunaju koliko ta biblioteka troši, a koliko prihoduje, znamo svi kako prihoduju biblioteke.” rekao je član Upravnog odbora Bibliotekarskog društva Srbije Andrija Sagić.

Bibliotekari kažu da nemaju problem sa samim plaćanjem naknade, ali traže da se nađe neko pravednije rešenje po ugledu na zemlje u okruženju koje su to rešile izdvajanjem novca iz državne kase.

“Hrvatska je to rešila tako što naknadu plaća Ministarstvo kulture na osnovu izveštaja koje biblioteke dostavljaju Ministarstvu kulture. I oni imaju ugovor sa njihovim zvaničnim udruženjima književnika, a ne sa nekom agencijom koja je napravljena kako je napravljena", kaže Sagić.

Bibliotekarskom društvu Srbije smeta što nisu utvrđena jasna pravila, koliko novca i na koji način se najpravednije vrši raspodela prihoda, ali i to što nisu konsultovani prilikom donošenja ove odluke. Jedna od brojnih zamerki je i ta što se prihod računa za sve knjige, uključujući i knjige davno preminulih pisaca, iako u Zakonu o autorskom i srodnim pravima jasno stoji da se autorska prava poništavaju posle 70 godina od smrti autora. Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji bi trebalo da štiti prava autora i izdavača tako što naplaćuje naknade za fotokopiranje, skeniranje i druge oblike reprodukcije njihovih dela, ali deo prihoda odlazi i na troškove same Organizacije.

"Na osnovu njihovih izveštaja, 60% ide na advokata, a 40% se deli umetnicima, književnicima. Kojim književnicima? Da li književnik mora da bude član te organizacije, da bi mu se isplatilo? …..Znači, ne postoje jasni kriterijumi zašto, kome ide, kako sve to funkcioniše. To bi sve trebalo da bude transparentno. U redu, vi ste organizacija, ali vi ste i javna ustanova na kraju krajeva. Niste obično udruženje građana, mora u APR-u da se objavi finansijski izveštaj", rekao je član Upravnog odbora Bibliotekarskog društva Srbije Andrija Sagić.

Većina autora često nije dovoljno informisana o svojim pravima i naknadama koje im pripadaju. Ako i dobijaju novac, to su obično male sume koje dolaze preko posrednika.

"Najpravednije bi bilo da se uspostavi zaista red i koji će se poštovati, ali biblioteke ne mogu da namiruju određene obaveze kojim se nametnu bez dodatnih sredstava. Tako je jasno, tu nema neke velike mudrosti. I u tom smislu, ja sam uvek za zaštitu, pred svega, profesije pisaca. Kao i prevodilaca, to je jako važno, jer bez prevodilaca bi bili uskrećeni za čitave svetove. I u tom smislu i biblioteke. Oni, u svakom slučaju, ne bi trebalo da budu ono, posljednja rupa na svirali", rekao je pisac Dragan Velikić.

Od plaćanja tarife oslobođene su Nacionalna, univerzitetske i školske biblioteke, dok su sve ostale primorane na ovu obavezu. Biblioteke u manjim sredinama, već imaju problema sa prihodom, pa im ovakav trošak samo još dodatno ugrožava opstanak.

Novinarka Insajdera Anita Bogojević