Vanrednim izborima vlast ispituje javno mnjenje (VIDEO)

Iako smo ime mandatara saznali pre desetak dana, još nema naznaka da bismo uskoro mogli da saznamo i to ko će biti članovi Vlade. Četiri meseca od još jednih vanrednih izbora, vladajuća stranka još nije formirala najviši organ izvršne vlasti, uprkos činjenici da se na tim izborima, od 2012. godine do danas, nije desilo ništa novo – SNS je opet ubedljivo pobedila. 

Sve to vreme, punih 12 godina, opozicija ukazuje na neregularnosti izbora i izbornu krađu. U toj neravnoteži moći vlasti opozicije, građani i doslovno plaćaju cenu čestih vanrednih izbora, bez odgovora na pitanje šta se tačno posle tih izbora menja. 

Nekada na zahtev opozicije, ali često i bez dovoljno jasnog obrazloženja, vlast pribegava raspisivanju izbora svako malo, zbog čega se nameće zaključak da vladajuća stranka raspisuje izbore, kao da naručuje istraživanje javnog mnjenja. Ipak, istraživanje javnog mnjega bi platila stranka, dok izbore direktno plaćaju građani. Za to vreme, od jednih do drugih vanrednih izbora,  mesecima se čeka na formiranje institucija.

„To samo govori kakav je poraz i formalne demokratije i nedostatak demokratskih izbornih procedura, što znači da nemate "d" od demokratije jer izbori konstituišu neku vlast koja treba da vlada i da predstavlja građane i građanke Srbije i da je to nešto što je najbliže definiciji hibridnog režima, koji ima samo demokratsku fasadu, ili masku“, kaže za Insajder profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka u penziji, Zoran Stojiljković.

Dok Vlada, čekajući da bude formirana, formalno ne donosi zakone, niti važne strateške odluke, predsednik građanima ovih dana saopštava šta su strateški ciljevi zemlje. Istovremeno, neki ministri su i poslanici, odnosno sede i u tehničkoj Vladi i u Parlamentu, što bi značilo da treba da kontrolišu sami sebe.

„Parlament vam je u Srbiji uz svu svoju marginalizaciju neka vrsta lutkarskog, marionetskog pozorišta u kom marionete, poslanike i poslanice vlasti pokreće neko izvan Parlamenta, čak i izvan Vlade, dok opozicija šalje svoj relativno najjači sastav tamo jer nema drugo mesto da pokaže širom Srbije na ovim frekvencijama šta misli“, kaže Stojiljković.

Kako kaže, iako je teško imati dobru strategiju u uslovima krajnje neravnoteže moći, opozicija u trenutnim okolnostima ne pokazuje da bi građani njihovim dolaskom dobili kompetentniju vlast. Bez obzira na sužen manevarski prostor, Stojiljković smatra da opozicija mora da ponudi promenu sistema.

„To je najjednostavnije rečeno, kroz ovaj termin koji se dugo upotrebljava kod nas, „zarobljene države“, država je zarobljena, impregnirana partijskim uticajem. Vi između partijskog aparata i vrhuške vladajućih stranaka i koalicija, i državnog aparata nemate nikakvu membranu. To znači da ste otvoreni za juriš mediokriteta koji su lojalni i podobni, a ne kompetentni“, zaključuje naš sagovornik.

Sve to kod građana dovodi do apatije, besa i, pre svega, do nepoverenja u izborni sistem, što za posledicu može da ima još dublju političku krizu.

Izvor: Insajder