<article><p>Prema njenim rečima, vidi se da je čitav set novih krivičnih dela, koja se odnose na vatreno oružje, njegovo nošenje i upotrebu, unet u Zakonik upravo kao odgovor na krivična dela koja su se dogodila maja 2023. u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u Malom orašju i Duboni.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLW2Re78xL5I&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>„Na primer, obučavanje maloletnog lica za rukovanje oružjem, neovlašćeno nošenje oružja, kazne za vlasnike streljana... Postoje tu četiri-pet krivičnih dela koja se odnose na oružje i to je pitanje za one koji se bave bezbednošću. Problem u ovoj situaciji je što mi imamo isključivo represivan odgovor na nasilje. Naše društvo, u nedostatku demokratske kulture, konstantno traži odgovor u krivičnoj represiji. Mi opet nemamo nikakvu prevenciju, nego smatramo da ćemo kaznama rešiti sve. U pravu mi to zovemo penalni populizam. To je karakteristično za represivna društva, a to je pogrešan pristup... Odgovor samo krivično-pravnog sistema na ovakvo nasilje koje se dogodilo nije adekvatan“, smatra Milena Vasić.</p><h2>Moguće krivično gonjenje zbog šerovanja poziva za blokadu puta</h2><p> Veliku polemiku u javnosti izazvalo je to što nacrt predviđa da „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela postane novo krivično delo“. Kritičari tvrde da je to namenjeno političkim protivnicima vlasti i da će se za objave na društvenim mrežama ići u zatvor. Milena Vasić ocenjuje da se ta stavka apsolutno može zloupotrebiti.</p><p>„Opštost i neodređenost ovog krivičnog dela, u smislu kruga krivičnih dela na koje se odnosi to činjenje dostupnim materijala za izvršenje krivičnog dela, šta god to bilo, ukazuje da to može da se koristi za sva krivična dela, pa i za ono pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, koje je bilo problematično prilikom protesta. Ono što je ovde takođe problematično je da će se sankcionisati onaj ko učini dostupnim - ne čak ni javno dostupnim nego dostupnim putem sredstava informacionih tehnologija - pa se može postaviti pitanje da li se to odnosi i na neke zatvorene grupne četove, na primer, a ne samo na društvene mreže i na medije“, rekla je Vasić.</p><p>Kako kaže, druga stvar je što će se kazniti i oni koji posreduju u prenošenju, što znači da možete da budete izloženi krivičnoj odgovornosti ako šerujete, na primer, nečiji poziv na blokadu puta.</p><p>Zbog svega toga je, navodi sagovornica „Markera“, evidentno da je ovaj član izuzetno problematičan iz ugla prava na slobodu izražavanja.</p><p>„Mi čak i kad bismo zažmurili i zamislili da živimo u pravnoj, demokratskoj državi, koja ne proganja aktiviste koji protestuju zbog državnih projekata, ne možemo da nađemo racio zašto je ovo napisano ovako kako je napisano i ostavljeno ovako opšte. Obrazloženje koje daje ministarstvo - da bi se javnost zaštitila od štetnog sadržaja - nije dovoljno i vrlo upućuje na cenzuru zapravo“, dodaje ona. </p><h2>Problematično brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza</h2><p>Upitana da li brisanje krivičnog dela iznuđivanje iskaza omogućava policiji da bez posledica, na primer, iznudi priznanje, Milena Vasić odgovara da to ipak nije slučaj.</p><p>„To ne omogućava policiji da bez posledica iznudi priznanje. U obrazloženju zakona, tj. nacrta zakona, ministarstvo objašnjava da se ovo delo briše zato što je ono već sadržano u krivičnom delu zlostavljanja i mučenja. I to je tačno. U nekom trenutku i preporuka UN komiteta za prevenciju torture bila je da se taj deo zakonske regulative uskladi. Međutim, ovo se dešava u politički vrlo osetljivom trenutku kada imamo lice koje je ubijeno, tj. zapravo lišeno života, u trenutku kada je bilo pod nadzorom policije, i brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza je vrlo nezgodan politički potez u ovom trenutku. A sa druge strane imamo 2008. godine preporuku Komiteta UN za prevenciju torture da uskladimo definiciju torture sa Međunarodnom konvencijom o sprečavanju mučenja i zlostavljanja i to nije urađeno. Dakle, nedosledno se primenjuju međunarodni standardi, čini se onda kada to politički odgovara i nažalost ide u prilog veće represije“, rekla je Vasić. </p><p>Ona je ukazala i na to da je jako kratak rok koji je predviđen za javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika.</p><p>„Problem sa ovim nacrtom je to da je on mnogo pre otišao na Venecijansku komisiju nego što je postao dostupan našoj javnosti. I kada imate jedan takav sistemski zakon, koji ozbiljno zadire u prava velikog broja građana, mesec dana javne rasprave je jako malo da se i stručna javnost, a kamoli šira javnost, upozna s tim nacrtom zakona. Građani na koje će se odnositi ovaj Krivični zakonik nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa izmenama ovog obima i javna rasprava mora da se produži“, kazala je Milena Vasić.</p><p> Izvor: Insajder</p></article>

<p>Prema njenim rečima, vidi se da je čitav set novih krivičnih dela, koja se odnose na vatreno oružje, njegovo nošenje i upotrebu, unet u Zakonik upravo kao odgovor na krivična dela koja su se dogodila maja 2023. u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u Malom orašju i Duboni.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLW2Re78xL5I&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>„Na primer, obučavanje maloletnog lica za rukovanje oružjem, neovlašćeno nošenje oružja, kazne za vlasnike streljana... Postoje tu četiri-pet krivičnih dela koja se odnose na oružje i to je pitanje za one koji se bave bezbednošću. Problem u ovoj situaciji je što mi imamo isključivo represivan odgovor na nasilje. Naše društvo, u nedostatku demokratske kulture, konstantno traži odgovor u krivičnoj represiji. Mi opet nemamo nikakvu prevenciju, nego smatramo da ćemo kaznama rešiti sve. U pravu mi to zovemo penalni populizam. To je karakteristično za represivna društva, a to je pogrešan pristup... Odgovor samo krivično-pravnog sistema na ovakvo nasilje koje se dogodilo nije adekvatan“, smatra Milena Vasić.</p>
<h2>Moguće krivično gonjenje zbog šerovanja poziva za blokadu puta</h2>
<p>&nbsp;Veliku polemiku u javnosti izazvalo je to što nacrt predviđa da „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela postane novo krivično delo“. Kritičari tvrde da je to namenjeno političkim protivnicima vlasti i da će se za objave na društvenim mrežama ići u zatvor. Milena Vasić ocenjuje da se ta stavka apsolutno može zloupotrebiti.</p>
<p>„Opštost i neodređenost ovog krivičnog dela, u smislu kruga krivičnih dela na koje se odnosi to činjenje dostupnim materijala za izvršenje krivičnog dela, šta god to bilo, ukazuje da to može da se koristi za sva krivična dela, pa i za ono pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, koje je bilo problematično prilikom protesta. Ono što je ovde takođe problematično je da će se sankcionisati onaj ko učini dostupnim - ne čak ni javno dostupnim nego dostupnim putem sredstava informacionih tehnologija - pa se može postaviti pitanje da li se to odnosi i na neke zatvorene grupne četove, na primer, a ne samo na društvene mreže i na medije“, rekla je Vasić.</p>
<p>Kako kaže, druga stvar je što će se kazniti i oni koji posreduju u prenošenju, što znači da možete da budete izloženi krivičnoj odgovornosti ako šerujete, na primer, nečiji poziv na blokadu puta.</p>
<p>Zbog svega toga je, navodi sagovornica „Markera“, evidentno da je ovaj član izuzetno problematičan iz ugla prava na slobodu izražavanja.</p>
<p>„Mi čak i kad bismo zažmurili i zamislili da živimo u pravnoj, demokratskoj državi, koja ne proganja aktiviste koji protestuju zbog državnih projekata, ne možemo da nađemo racio zašto je ovo napisano ovako kako je napisano i ostavljeno ovako opšte. Obrazloženje koje daje ministarstvo - da bi se javnost zaštitila od štetnog sadržaja - nije dovoljno i vrlo upućuje na cenzuru zapravo“, dodaje ona.&nbsp;</p>
<h2>Problematično brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza</h2>
<p>Upitana da li brisanje krivičnog dela iznuđivanje iskaza omogućava policiji da bez posledica, na primer, iznudi priznanje, Milena Vasić odgovara da to ipak nije slučaj.</p>
<p>„To ne omogućava policiji da bez posledica iznudi priznanje. U obrazloženju zakona, tj. nacrta zakona, ministarstvo objašnjava da se ovo delo briše zato što je ono već sadržano u krivičnom delu zlostavljanja i mučenja. I to je tačno. U nekom trenutku i preporuka UN komiteta za prevenciju torture bila je da se taj deo zakonske regulative uskladi. Međutim, ovo se dešava u politički vrlo osetljivom trenutku kada imamo lice koje je ubijeno, tj. zapravo lišeno života, u trenutku kada je bilo pod nadzorom policije, i brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza je vrlo nezgodan politički potez u ovom trenutku. A sa druge strane imamo 2008. godine preporuku Komiteta UN za prevenciju torture da uskladimo definiciju torture sa Međunarodnom konvencijom o sprečavanju mučenja i zlostavljanja i to nije urađeno. Dakle, nedosledno se primenjuju međunarodni standardi, čini se onda kada to politički odgovara i nažalost ide u prilog veće represije“, rekla je Vasić.&nbsp;</p>
<p>Ona je ukazala i na to da je jako kratak rok koji je predviđen za javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakonika.</p>
<p>„Problem sa ovim nacrtom je to da je on mnogo pre otišao na Venecijansku komisiju nego što je postao dostupan našoj javnosti. I kada imate jedan takav sistemski zakon, koji ozbiljno zadire u prava velikog broja građana, mesec dana javne rasprave je jako malo da se i stručna javnost, a kamoli šira javnost, upozna s tim nacrtom zakona. Građani na koje će se odnositi ovaj Krivični zakonik nemaju dovoljno vremena da se upoznaju sa izmenama ovog obima i javna rasprava mora da se produži“, kazala je Milena Vasić.</p>
<p>&nbsp;Izvor: Insajder</p>

Teme

Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zakon

Više od vesti

Vasić (Jukom) za Marker o izmenama Krivičnog zakonika: Kaznama nećemo rešiti sve, penalni populizam je pogrešan pristup (VIDEO)

Vasić (Jukom) za Marker o izmenama Krivičnog zakonika: Kaznama nećemo rešiti sve, penalni populizam je pogrešan pristup (VIDEO)

Tagovi: