Vesna Pešić: Kod nas su sve velike promene dolazile kada studenti ustanu

Kolika je snaga aktuelne studentske pobune i blokada fakulteta?

"To je teško odgovoriti i predvideti. Bez sumnje su studenti veliki pritisak na vlast. Kod nas su sve velike promene dolazile kad se i studenti dignu. Tako je bilo na demonstracijama 1996/97, a i 5. oktobra smo imali mlade u „Otporu“, ali i rudare „Kolubare“. Studenti ne mogu da sruše vlast, ali su važni za razotkrivanje stanja u društvu i funkcionisanja vlasti. Važni su i za slabljenje podrške Vučiću, oni su glasači, kao i njihovi roditelji, a i širi slojevi će biti uz njih i kolebati se da daju svoj glas Vučiću. Ali, vlast se menja na izborima, a za to je potrebna simultano dobro organizovana i predvođena politička opozicija, koja ima jasnu platformu kako će izgledati država, ekonomija i društvo posle Vučića. Samo takva sinergija može dovesti do promene sadašnjeg režima. Vučić nije lak protivnik i toga moramo biti svesni. Rušenje autokratije, po iskustvu sa Miloševićem, podrazumeva i otkazivanje poslušnosti svih bitnih državnih službi, kao što su vojska i policija," kaže u razgovoru za Insajder Vesna Pešić.

Studenti, između ostalog, zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu. Zašto bi to nekome bilo sporno?

"To je opravdan zahtev studenata, ali rekonstrukcija ima više nivoa, treba ih sve istražiti - od najvišeg do najnižeg nivoa realizacije samog projekta, otvoriti tajne ugovore i videti kako su sredstva trošena... Onda bismo dobili odgovore koje tražimo. Hoće li se to desiti? Ne verujem. Pretpostavlja se da je korupcija odnela svoj danak u ovako strašnoj tragediji. Treba nam država da to dokaže, ali tu imam najveće sumnje. Ovi pohapšeni - visokopozicionirani u državi i bliski Vučiću, a koji jesu nadležni - pušteni su iz pritvora sa tromesečnim nanogicama. Studenti su dobro primetili da je Vučića „ugojio“ jedan glomazan sloj parazita, koji će svi zajedno braniti svoje interese. Zato je pad nadstrešnice - ubistvo 15 ljudi kao posledica kriminalne i korumpirane vlasti, u kojoj se samo njihovi ljudi premeštaju s jednog mesta na drugo. Zaštićeni kao beli medvedi od bilo kakve odgovornosti."

Podeljenost društva nije naš specijalitet

Od predsednika Aleksandra Vučića smo čuli tvrdnju da studenti dobijaju novac za rušenje vlasti i da ta sredstva stižu „malo spolja, a malo iznutra“... Izgleda da je u Srbiji poslednjih tridesetak godina jedna od konstanti ta priča o „stranim plaćenicima“?

"Vučićeva izlizana priča da su studenti plaćeni, da su strani plaćenici... A čiji to? Ruski, kineski? Uvek se misli na omrznuti Zapad, a naročito to misle Vulin i kompanija, kao ruska ispostava. Zapad zasad podržava Vučića iz interesa da ga iskoriste, jer ne treba im parlament, dosta je da on odluči. Treba Nemačkoj litijum, a ona neće da ga kopa zbog zagađenja okoline, što je izjavila i njihova ministarka za ekologiju, pa neka se zagađuje naša zemlja. E, pa nećemo kopati! Volim to da kažem, ne mogu da odolim."

Čemu vodi ovako velika podeljenost društva koju imamo poslednjih godina? S jedne strane su, posebno nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, veliki bes i ljutnja građana, dok vlast i simpatizeri vlasti, s druge strane, na to odgovaraju sve agresivnije...

"Ne mislim da je podeljenost društva neki naš specijalitet. Svuda je ona prisutna, što je normalno za moderna društva, pa su tako jedni su za Trampa, drugi za Bajdena. Čim imate političke stranke i bar nešto od demokratskih sloboda - imate podele. E, sad, Vučić želi da ostane na vlasti i kontroliše sve, a imate ove masovne proteste protiv njegove koruptivne i lične vlasti, zbog koje dolazi do takve nesreće kao u Novom Sadu..."

Danas vladaju samo goli interesi

Da li ste 5. oktobra 2000. mogli da pretpostavite da će stanje u Srbiji skoro četvrt veka kasnije biti ovakvo kakvo imamo danas?

"Smatrala sam da smo se oslobodili jedne autoritarne i zločinačke vlasti koja je totalno uništila zemlju, i to u svim aspektima, zbog koje smo dobili sankcije UN, počinjeni su masovni zločini tokom ratova i genocid u Srebrenici, a i u samoj zemlji su protivnici ubijani. To vreme se ipak nikad nije vratilo. Nema ratova, ali jeste se vratila lična vlast u liku Vučića, koja je uništila sve institucije i kriminalizovala državu, ali je Zapadu obećala da neće ratovati - famozna „stabilokratija“ - i to ga je učinilo prihvatljivim. Zoran Đinđić je video Srbiju u EU do 2010, ali Koštunici to nije bio prioritet, nego srpski nacionalistički ciljevi. Zato ni tada nije bilo jasno kuda se krećemo. Koštunica predsednik, a Đinđić premijer - dve različite koncepcije, dobili smo dvovlašće i neprekidne afere i sukobe. Stradao je Đinđić i ostali smo nesposobni za stvarni preokret u Srbiji. Posle kratke pauze od 12 godina i kakve-takve demokratije, ali nepromenjenih nacionalističkih ciljeva, Srbija se opet okrenula autokratiji sa istim ciljevima, ali i sa Vučićevim ostrašćenim zaglupljivanjem društva tabloidima, televizijama, njegovim svakodnevnim nastupima, obećanjima, zlatnim dobima, kvantnim skokovima, lažima, kineskim tablama, Putinom, Rusijom, Kosovom koje je predao, partijskom mašinerijom na terenu i svakodnevnim istraživanjima podrške njemu. Da li je blizu kraj, to je pitanje," rekla je Vesna Pešić.

Može li se uopšte praviti paralela između današnjeg i stanja u društvu uoči Petog oktobra?

"Ne postoji ta paralela, sada sve četiri velike sile - SAD, EU, Rusija i Kina - podržavaju autokratu Vučića. A skidanje Miloševića i Peti oktobar su podržale dve velike sile - SAD i Rusija, to je bilo od ključne važnosti, plus je opozicija bila mnogo snažnija i odlično organizovana, a narod spreman za promene. Ko sada spolja podržava današnje velike proteste u Srbiji? Ko traži demokratiju i vladavinu prava? Je l' smo čuli to, je l' se javio američki ambasador Hil, engleski, francuski, nemački? Koga danas uopšte interesuje demokratija u Srbiji osim zabetoniranu EU i njene izveštaje? Zapravo, danas vladaju samo goli interesi i to je ta velika razlika u odnosu na vreme 5. oktobra. Evo, Olaf Šolc se sastaje sa Vučićem oko kopanja litijuma, pa što bi on podržao naše studente koji kažu: „Ovako dalje ne može“? Vučić se dosetio da drži Zapad tako što obećava da neće ratovati i naročito tako što im prodaje delove naše zemlje, baš kao i Kini. A, sada se čeka litijum. Pare i investicije stižu sa Zapada, ali i, kad ustreba, izmišljene „obojene revolucije“. Kina je pouzdan partner za koruptivne investicije. Svi ugovori su tajni, sve nabavke tajne, kao i ovi za „Beograd na vodi“ ili bilo koji drugi. To se odnosi jednako i na renoviranje Železničke stanice u Novom Sadu. Ne vidim ko vrši pritisak na Vučića da menja takvu kriminalnu praksu."

Koliko pratite sednice Skupštine Srbije? Jel vas iznenadila nedavna tuča u Parlamentu?

"Uglavnom pratim Skupštinu. Neki kažu da je to bilo poznato unapred. Nisam sklona tome da verujem, ali me nije ni iznenadila tuča. Jeste me šokiralo kako je ona osoba, predsednica Skupštine, „usvojila“ Zakon o budžetu i sve amandmane bez obavezne procedure, uz histeričnu viku „Živela Srbija“. To je postala neka lozinka predsednika i njegovih trabanata."

Kako vam izgleda pozicija SPS u koaliciji sa SNS?

Koalicija SPS i SNS je stara veza još od ratova, sećamo se da je Milošević iz Haga govorio SPS-u da glasa za Šešelja. Opet je reč o profiterstvu. SPS je izlapela stranka, održava se preko kvote u vlasti za sve direktore preduzeća i položaje, svega što vlast deli kao da je to sve njihovo... Dačić je posle loših izbornih rezultata hteo da se promeni vođstvo stranke, ali mu to Vučić nije dozvolio, neće da mu dođe tamo Ružić koji se ohrabrio da gostuje na N1 i zbog čega je izazvao neviđenu količinu osuda i komentara." 

Opoziciji bilo lakše devedesetih nego danas 

Šta fali srpskoj opoziciji?

"Problem opozicije je posebna tema. Kao prvo, ona je slaba sa mnoštvom stranaka, nema nijedne veće stranke koja može da zapreti Vučiću i okupi sve druge manje stranke. Devedesetih smo imali velike stranke - DS i SPO, zatim i SRS, koja je, na nesreću, napredovala do najveće stranke. A danas imamo mnogo sitnih stranaka, sedam-osam, i sve su negde oko cenzusa, pa se nižu od četiri i po do osam odsto."

Gde zapravo greši opozicija?

"Velika je greška bila što je razbijena ujedinjena opozicija - Srbija protiv nasilja. Pokazalo se u decembru da je osvojila znatno veći broj glasova. Rasturila se zbog glupih i namernih ili nenamernih Đilasovih bojkota. I sada sarađuju, mada se podelili na dve grupe. Ali, ako bi sutra bili izbori ne znamo kako bi se opozicija pojavila. I da se oslabi Vučić, što će se sigurno dogoditi, opozicija nema ubedljivo vođstvo, nema zasad ni jasnu političku ponudu prijemčivu za većinu građana, koji bi joj dali poverenje. Imamo i problem samih izbora. Studenti bi sad, u ovom zaletu, morali da traže i demokratske vrednosti, na prvom mestu slobodne medije i demokratke, slobodne i poštene izbore. Mogli bi i da ojačaju stranke. Ne razumem zašto se građani, stariji i mladi, nerado učlanjuju u stranke, jer one ne mogu bez jakog i vibrantnog članstva. Takođe, treba iz korena promeniti izborni sistem, od toga da je Srbija jedna jedinica - kao da smo prvobitna zajednica - do proporcionalnog sistema i na nivou lokala, gde mora biti većinski sistem, jer se ljudi znaju. Kako niko ne pita odakle u Srbiji ruska manjinska stranka? Pitam se i zašto zakonski registrovane stranke skupljaju potpise, raspitala sam se ima li to negde, kažu - nigde. Zašto postoje GIK i RIK, zašto predsednik saopštava izborne rezultate itd." 

Da li je opoziciji bilo lakše devedesetih ili danas?

"Jeste bilo lakše devedesetih u svakom pogledu, od većeg članstva, jake infrastrukture, uključujući i sve nedostatke i nelogičnosti koje danas postoje u izbornom zakonu. I nije predsednik države objavljivao rezultate izbora."

Prema jednom od poslednjih istraživanja, građani najviše veruju instituciji predsednika Republike Srbije, zatim Narodnoj banci, policiji, vojsci, zdravstvenom sistemu, pa Vladi. Kojoj vi instituciji najviše verujete?

"To pitanje i odgovori u istraživanjima su već decenijama jedni te isti, sa malim promenama. Narod je neobrazovan, šta on zna kako radi Narodna banka, ali zna za predsednika Republike, naročito ovog sadašnjeg, pritom ne zna da su mu po Ustavu nadležnosti vrlo ograničene. Najmanje imaju poverenja u Vladu jer ne znaju šta je Vlada, ne znaju da po Ustavu - Vlada donosi odluke i vodi unutrašnju i spoljnu politiku u mandatu od četiri godine. Još da se začudim i za to zašto u našim školama Ustav nije poseban predmet, kad sam ja u vreme socijalizma, kad Ustav nije bio odlučujuć, imala taj predmet."

Đinđić je svakog dana bio na terenu

Da li vas ljuti kad vas i dan-danas prozivaju zbog podrške „belim listićima“ 2012. i kad govore da ste doprineli tadašnjoj pobedi Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima?

"Ne ljutim se, a više to nije ni važno. Besmisleno je što se „belim listićima“, a i meni lično pripisuje tolika moć da dovodim i odvodim sa vlasti kad se zna da su faktori spolja, u EU, tražili da se napravi velika koalicija između DS i SNS kako bi se došlo do ubedljive većine za donošenje odluke oko Kosova. Tadićev obaveštajac Miki Rakić je o tome pisao u „Politici“, što se i danas može pronaći i pročitati."

Kao nekog ko je godinama bio blizak sa Đinđićem, moram vas pitati da li ste gledali seriju „Sablja“?

"Nisam gledala „Sablju“, probala sam i posle 15 minuta zatvorila. Ne gledam serije, ne samo ovu, a ja o tome dosta znam, pa što da slušam šta kažu scenaristi."

Da li će Srbija ikada dobiti političara kakav je bio Zoran Đinđić?

"Đinđić je bio čovek velike inteligencije i obrazovanja, neumoran i vredan, svaki dan je bio na terenu. Meni je govorio - da bih pobedio Miloševića moram da napravim veliku, dobro organizovanu stranku, jer bez jakog političkog instrumenta ne može se pobediti takva vlast. Ovo kažem više kao konstataciju i savet da ovi današnji znaju da se bez jakog političkog instrumenta ne može pobediti ni u Francuskoj, a kamoli ovakve korumpirane autokratije koje kontrolišu sve institucije," zaključila je u razgovoru za Insajder sociološkinja i bivša političarka Vesna Pešić.

Novinar Boban Karović