Vladisavljević (FPN): Studenti otvaraju mogućnost za obnovu demokratije; opozicija nestala sa javne scene (VIDEO)

"Na taj način, studenti daju širi kontekst zahtevima koje su izneli pre tri meseca, a koji nisu ispunjeni. Važno je pogledati ne samo zahteve, već i način na koji se oni bore za ostvarivanje tih zahteva, a to je masovna blokada univerziteta - to su jedinstveni protesti. Mi imamo istoriju studentskih protesta - 1968, devedesetih protiv Miloševića... međutim, ovo su najveći studentski protesti do sada i verovatno su to najveći studentski protesti u Evropi posle '68. godine", naveo je Vladisavljević.

Govoreći o razvoju višemesečnih protesta, Vladisavljević je ocenio da verovatno do blokada fakulteta ne bi došlo, da nije bilo napada funkcionera Srpske napredne stranke na studente na ulicama.

Studenti, a sa njima i građani, su protestne šetnje i akcije proširili po čitavoj Srbiji i u njih uključuju i najmanja mesta. Kažu da "bude Srbiju". Videli smo u protekla tri meseca kako ih ljudi dočekuju... Govoreći o tome u čemu se ogleda to buđenje i šta može da bude krajnji efekat, Vladisavljević je rekao da studentski zahtevi nisu ništa novo i da je slične teze iznosila i opozicija u novembru.

"Međutim, studenti su svojom mladošću i energijom na neki način ogolili tu prirodu nedemokratske i koruptivne vlasti i ukazali široj javnosti, onoj koja nije bila zainteresovana da čuje opozicione predstavnike, da ova vlast ne počiva na javnom interesu već na stranačkom interesu. Ipak, neće biti ozbiljne političke promene ako se ta vrsta neformalne promene odnosa snaga ne institucionalizuje na neki način", kazao je profesor FPN-a.

Utisak je da sada svi očekuju od studenata da čarobnim štapićem uspostave ispravan sistem vrednosti, da zakon bude isti za sve, da se prestane sa govorom mržnje, crtanjem meta… Na pitanje ko je taj koji sada treba da kaže nije realno da to očekujete od studenata, Vladisavljević je naveo da će to pitanje morati da se rešava između ključnih političkih igrača - između predstavnika vlast i opozicije. 

"Studenti su mnogo toga učinili, pokrenuli su građane, pa imamo stotine hiljada građana na ulicama proteklih meseci. Tako nešto se jako retko dešava bilo gde u svetu. To su događaji koji se dešavaju jednom u pola veka ili jednom u 100 godina. U nekim zemljama se nikada ne dogode. Ono što je bitno jeste da se ta promena formalizuje, a studenti tu ne mogu mnogo da učine. Oni su pokrenuli promene, ali ako bi probali da deluju politički, znači ne ovako neutralno, to bi otvorilo sukobe među studentima i umanjilo njihovu političku težinu", dodao je on.

Vladisavljević kaže da zbunjuje da je opozicija "praktično nestala" sa javne scene, i to u trenutku kada je u toku najveća mobilizacija građana poslednjih decenija.

"S jedne strane, to je razumljivo jer nisu želeli da smetaju studentima i oni su se sami ograđivali od direktnog povezivanja sa opozicijom ali u ovakvom trenutku kada se vlast valja po ulicama, opozicija mora da bude tu i da stekne podršku, da predvodi proteste i bude garant promena. Opozicija treba da organizuje svoje proteste, paralelno da studentskim. Nije neophodno da protestuju zajedno", naveo je Vladisavljević.

Krajem januara, i vlast je počela da organizuje svoje skupove – prvo smo imali najavu formiranja "Pokreta za narod i državu", pa na Sretenje "Deklaraciju o Vojvodini", ovog vikenda studenti su na jugu, vlast na istoku zemlje. Na pitanje da li to vodi društvo Srbije u dalje podele, Vladisavljević odgovara da ne vodi jer, kako kaže, vlast duže od decenije polarizuje društvo jer kritičare naziva "izdajnicima", "stranim plaćenicima" i sistematski ih marginalizuje.

"Građani koji su ustali protiv vlasti, studenti i svi drugi, pokušavaju da vrate stvari u normalan demokratski kolosek. Upravo zbog tog uspeha protesta, imamo kontrareakciju i kampanju predsednika Republike (Aleksandra Vučića) kojom želi da pokaže da ima građana koji podržavaju njegovu politiku. Naravno, ako upredimo ta dva događaja - vidimo da s jedne strane imamo stotine hiljada građana koji spontano izlaze, koji sami dolaze a s druge vidimo građane koje vlast vozi autobusima, a često su to ljudi zaposleni u javnom sektoru ili socijalno ugroženi građani. Neki su dobijali i dnevnice za to", naveo je Vladisavljević.

Parlamentarna opozicija većinski najavljuje da će bojkotovati sednicu Skupštine zakazanu za utorak 4. mart. Vlast, s druge strane poručuje da su spremni na sve moguće, kako navode, "opozicione performanse". Opozicija i dalje insistira na prelaznoj Vladi, vlast je tu mogućnost već odbacila. Najavila je i da neće biti raspisani novi izbori, već da će biti formirana nova Vlada. Vladisavljević podseća da se u demokratskim državama krize ovog tipa rešavaju vanrednim parlamentarnim izborima, pa se u odnosu na podršku građana formira nova vlada.

"Problem sa našom situacijom jeste da mi nemamo slobodne i poštene izbore celu jednu deceniju. Zato i ponuda izbora ne bi bila prihvaćena u opoziciji i od velikog broja građana koji se nalaze na ulicama. Ne postoji poverenje u vlast da čak i ako bi prihvatili odgovarajuće izmene uslova, a to nisu prihvatali poslednjih godina, da ih ne bi sproveli. Zato opozicija insistira na prelazno rešenje - na privremenu ili prelaznu vladu koja bi u roku od tri do šest meseci ispunila zahteve studenata i drugih građana a onda pripremila i slobodne i poštene izbore", rekao je vanredni profesor na FPN-u u Beogradu Nebojša Vladisavljević.

Izvor: Insajder