Vlahović: Očekujem usporavanje rasta cena već u narednih mesec dana (VIDEO)

Vlahović je rekao da, iako ima naznaka da bi cene energenata ponovo mogle da porastu, da ove godine ne očekuje tako velike skokove kao kada smo davali i po 3.000 ili 4.000 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, te da ne veruje da će cene ove godine ići preko 2.000 dolara. 

On je rekao i da očekuje bolju poljoprivrednu godinu, i mada će ona kako je rekao u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova, svakako bi trebalo da bude bolja od prethodne. 

Pesimistične prognoze privrednog rasta za ovu godinu

Komentarišući poslednje procene Svetske banke o privrednu rastu na globalnom nivou od 1,7%, Vlahović je istakao da do usporavanja rasta globalne ekonomije dolazi zato što usporava rast u SAD i u Kini. 

" U SAD se projektuje rast od 0,5%, ali  takođe usporava i rast u Kini - tamo se projektuje na nivou 3,3%, što je ubedljivo najniža stopa rasta u poslednjih 15 godina. Međutim, za nas je posebno zanimljiva Evropa, odnosno EU, s obzirom da smo veoma vezani za svu konjunkturu koja dolazi sa tržišta Evrozone", rekao je Vlahović, i dodao da se u Evropskoj uniji takođe očekuje niska stopa rasta od 0,5%, kao i da joj preti recesija. 

"Očekuju se pojačane recesione tendencije, pogotovo kod većih ekonomija od kojih Srbija i te kako zavisi - Nemačka, Italija i Francuska, Austrija. To su sve privrede sa kojima mi imamo visoku trgovinsku povezanost i to su privrede odakle nama dolaze glavne investicije. Podsetiću da iz Evrope dolazi više od 70% ukupnih stranih investicija, a gotovo 70% spoljno-trgovinskog prometa je sa zemljama EU", objasnio je Vlahović.

U skladu sa prognozama za Evropu i svet, Vlahoviće je reka da Srbija ulazi u novu godinu sa negativnim trendovima i da nije realno da Srbija dostigne rast od 2%. 

"Srbija je osetila udar ovih negativnih trendova tek u drugoj polovini prošle godine. 

Imali smo rast u prvom kvartalu prošle godine o 4,2%, pa se taj rast smanjio na 3,8% u drugom kvartalu, a onda je rast naglo pao na svega 1%, što znači da je to odlaganje uticaja od nekih 4-5 meseci, pre svega invazije na Ukrajinu, pokidanih lanaca snabdevanja kada je u pitanju energetika, produžene kovid krize u Kini". 

Komentarišući drastičan skok cena, Vlahović je rekao da iako je to nekoj meri opravdano s obzirom na ekonomsku krizu, da svakako ima sektora u kojima nije bilo potrebe za (tolikim) rastom cena. 

"Ima jako puno špekulativnih radnji, drugim rečima ima povećanja tamo gde mu nije mesto. Cene kod nas u restoranima kod nas su porasle za najmanje 50%. To je moje iskustvo, možda ne u svim, ali cene u restoranima u Beču ili Solunu i drugim gradovima su ostale na sličnom nivou. To se tumači tako da je značajno porastao trošak radne snage, da nema kvalitetnih radnika na tržištu, da se traže veće plate i onda po logici stvari proizvođači, a u ovom konkretnom slučaju ugostitelji, prevaljuju tu cenu na potrošače  koristeći jedan trend rasta opštih cena", objasnio je Vlahović.

On je dodao da tržišne inspekcije treba da sprovode strože kontrole, ali i da bi kupci trebalo da pošalju signal tako što će određene proizvode prestati da konzumiraju. 

Narodna banka Srbije treba da vodi rigidnu monetarnu politiku

Odgovarajući na pitanje zašto Srbija ima tako visoku inflaciju i da li je Narodna banka Srbije zakasnila sa nekim merama, Vlahović je istakao da Narodna banka ima vrlo limitirana sredstva za intervenciju, ali dodao da to ne znači da ona ne treba da vodi rigidnu monetarnu politiku kao sada. 

"Mi živimo u zemlji u kojoj je evro nezvanično zvanična valuta. Krediti se dominanto uzimaju u evrima. Tako da će na inflaciju kod nas mnogo više uticati ono šta radi Evropska centralna banka nego šta radi NBS.  Sa druge strane, mislim da je vlada pogrešila sa onim helikopter novcem, odnosno podrškom različitim starosnim grupama jer to nije rađeno ciljano. To je takođe dolivanje ulja na vatru. To treba da bude mera socijalne politike. Nema potrebe da se troškovi jeftinog gasa, jer mi i dalje imamo zaista jeftin gas, bolje je da se iz budžeta pomaže tamo gde je potrebno nego da kompletan trošak snosi budžet", rekao je Vlahović.

On je dodao da je jedino američki FED krenuo na vreme sa zatezanjem monetarne politike i da zahvaljujući tome u Americi više nije pitanje da li će inflacija biti suzbijena nego kojim tempom će da pada. 

"Evropska centralna banka projektuje dalji rast referentnih kamatnih stopa, tako da se tek negde u 2024. godini može očekivati pad.  Što se nas tiče, ne verujem da će više od 0,5% do 1% rasti referentna kamatna stopa kod nas jer dalji rast bi značajno ugrožavao rast kada je u pitanju dinarska likvidnost".

Vlahović je takođe poručio građanima da, ukoliko to nije neophodno, sada ne uzimaju kredite, i da kada su u pitanju dugoročni krediti traže one sa fiksnim kamatnim stopama, mada je takvih trenutno malo u ponudi. 

Sve zemlje Zapadnog Balkana zaostaju za Centralnom i Istočnom Evropom

Prema Vlahovićevim rečima, Srbija se od 2009. do 2015. davila u pogrešnoj ekonomskoj politici, a da smo u periodima ekonomske stabilnosti odlagali strukturne reforme koje nas sada koštaju. 

"Činjenica je da sve zemlje Balkana gotovo duplo zaostaju za zemljama Centralne Evrope i da je taj jaz povećan. Mi smo bili na nivou oko 65% onoga što je prosek Centralne i Istočne Evrope koje su u EU, a danas se nalazimo na 55 - 56%. 

Činjenica je da mi moramo da rastemo najmanje po 5% godišnje da bismo taj jaz smanjili", rekao je Vlahović. 

On je objasnio da podatak o BDP-u jedne zemlje sam za sebe ne znači puno i da je relevantan ako se u dužem vremenskom periodu se ostvaruju visoke stope rasta. 

"Ako mi danas početkom 2023. godine imamo BDP od 60 milijardi evra, uz pretpostavku istog opšteg nivoa cena, ako želimo da dostignemo BDP od 100 milijardi evra, u narednih 10 godina nama treba rast od 2%. Ako zanemarimo kovid i postkovid godinu, mi smo imali značajne stope rasta samo  u 2018. i 2019, a i to je bilo ispod 5%. Pre toga smo imali negativnu stopu rasta 2014, 2012, pa krenemo 2018. sa nekih 1,8%, pa malo podignemo glavu 2016. pa 2017, opet padnemo an 2,2%. Dakle nema kontinuiteta u rastu, a rast i povećanje životnog standarda imaju direktnu vezu ukoliko postoji kontinuitet u jednom dužem vremenskom periodu", objasnio je Vlahović.

On je dodao da smo u prethodnoj godini imali značajan rast plata - 13,5%, a u privatnom sektoru još i više - 16,5 %, ali da se ne može reći da je došlo do realnog porasta plata koje bi vodile ka realnom porastu životnog standarda u situaciji kada imamo inflaciju na nivou od 15%. 

Bez domaćih investicija nema razvoja

Vlahović je u emisiji Insajder Intervju rekao da, da bi rast u kontinuitetu bio preko 5% sve investicije i strane i domaće, držvane takođe moraju zajedno da čine 25% ukupnog BDP-a, i  da je Srbija sada blizu toga. 

"Mi smo vrlo blizu ove cifre od 25%, nešto ispod smo. To je zato što je došlo do dramatičnog povećanja kapitalnih investicija koje su godinama tavorile ispod 3% BDP-a, a danas su 7% BDP-a i to je fantastičan rezultat.  Takođe, strane investicije su danas na nivou od oko 7%, i zaista više od polovine investicija u Zapadnom Balkanu dolazi u Srbiju", istakao je Vlahović.

Međutim, Vlahović ističe da su Srbiji potrebne domaće investicije.

"Domaće investicije stagniraju. Njihovo učešće u ukupnim investicijama se iz godine u godinu smanjuje.  Bez domaćih investicija nema razvoja i moramo slično da se ponašamo prema domaćim kao i prema stranim investitorima".

Vlahović je dodao je da je ključno da Srbija radi na unapređenju uslova poslovanja koje trenutno najviše ugrožavaju indeksi korupcije u našoj zemlji. Generatori korupcije, prema njegovim rečima su javna preduzeća kojima je hitno potrebna reforma. 

"Javna preduzeća nas ove godine poprilično koštaju. Evo pogledajte samo EPS. U kontinuitetu poslednjih 5-6 godina dolazi do značajnih padova u performansama. 

 Bio bih srećan da konačno profesionalizujemo rukovodstvo u javnim preduzećima. Jedan jedini konkurs za izbor direktora javnog preduzeća je sproveden daleke 2001. godine kada je izabran tadašnji direktor EPS-a. Od tada do danas ne postoji konkurs i nadmetanje potencijalnih kandidata za direktore javnih preduzeća. Ja ne kažem da ćete time profesionalizovati kompletnu strukturu, ali to je neki početak. Ja verujem da ovim potpisivanjem konsultantskog ugovora sa Norvežanima, da će se do toga u narednom periodu doći jer nemamo više perioda za bilo kakvo odlaganje", rekao je Vlahović.

On je dodao da je država ta koja posebno u kriznim vremenima treba da diktira tempo ekonomske aktivnosti i da je neophodno da se povećavaju sredstva za kapitalna ulaganja i smanji tekuća potrošnja.

"Država to i radi, ona značajno izdvaja sredstva za kapitalna ulaganja, ali problem je nedostatak jasnog kriterijuma selekcije projekata u koji se investira, zatim nedostatak jasne analize ekonomske svrsishodnosti investiranja i transparentnosti u izboru izvođača kao i nedostatak dovoljnog nadzora. Zbog toga se dešava da se nešto započne po ceni od sto, a završi se po ceni od dvesta i da se nešto uradi u jednoj godini, a da je već u sledećoj zrelo za renoviranje". 

Takođe, Vlahović je ocenio aranžman sa MMF-om kao veoma dobar za Srbiju. 

Aranžman sa MMF-om nam je potreban prvo zbog tehničke podrške ali i reputacije zemlje. Nas jedan korak deli od investicionog kreditnog rejtinga, i to će se mnogo brže desiti sa MMF-om nego bez njega. Nama je porastao deficit tekućeg plaćanja, taj iznos ne može više da se pokrije samo stranim investicijama, zato nije loše da imamo jedan takav aranžman i povučemo sredstva ukoliko su nam potrebna", zaključio je Vlahović. 

Izvor: Insajder