<article> Većina smrti je prouzrokovana PM 2,5 česticama, koje su najopasnije. Stopa smrtnosti u našoj zemlji je daleko iznad proseka u ostatku sveta - na 100.000 stanovnika je duplo viša od svetskog proseka i skoro pet puta viša u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope.Da bi se koliko-toliko rešio problem zagađenosti, odnosno da bi kvalitet vazduha bio u granicama koje propisuje zakon, potrebno je oko tri milijarde evra, što je, kažu stručnjaci, znatno manje od sume koju trošimo na saniranje posledica izazvanih aerozagađenjem.<h2>"Dišemo vazduh kakav nam je suđen“</h2>Meteorolog Milenko Jovanović navodi da su reakcije nadležnih institucija neadekvatne i da se bar deset godina kasni sa primenom mera za čistiji vazduh. Kako kaže, postoje informacije iz monitoringa o kvalitetu vazduha kod nas, ali se malo toga preduzima. Objašnjava i da se kvalitet vazduha meri u velikom broju gradova, ali da još ima nekih mesta koja nemaju merne stanice."Dišemo vazduh onakav kakav nam je, nažalost, suđen s ovakvim bavljenjem tim problemom. Neko od funkcionera je skoro izjavio da već decenijama postoji zagađen vazduh. Naravno da postoji, ali zdravstvena saznanja i neadekvatan monitoring nisu govorili koliko je to opasno i kakve su posledice. Sada, kada najmanje 10 godina znamo, nema opravdanja da to ne bude prioritet, jer je u pitanju viši javni interes ili zdravlje ljudi. Vazduh je prekomerno zagađen u celoj Srbiji, a tamo gde nema merenja neko u izveštaju napiše da je vazduh čist, što je skandalozno. To je kao kada bi za teškog bolesnika koji ne meri temperaturu rekli da nema temperaturu“, kazao je Jovanović u emisiji "<a href="https://www.youtube.com/watch?v=97fX_ABr5Fc&list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&index=12">Priča o priči“</a> na Insajder televiziji.Na važnost postojanja monitoringa o kvalitetu vazduha na teritoriji cele Srbije ukazuje i bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Elizabet Paunović."Da bi se procenili zdravstveni rizici neophodno je da najveći deo populacije bude obuhvaćen monitoringom o kvalitetu vazduha kako bi se što bolje primenile konkretne mere. Procena je da oko milion i po stanovnika nije obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha, a dešava se i da ne postoje kontinuirana merenja“, rekla je ona.<h2>Bolesti pluća i srca, dijabetes…</h2>Prema njenim rečima, u evropskom regionu oko 50 odsto svih oboljenja izazvanih životnom sredinom je izazvano zagađenim vazduhom."Pored toga što zagađeni vazduh prevremeno ubija, on pre toga izaziva bolesti. Što se tiče hroničnih uticaja, usled višedecenijske izloženosti, tu su svakako bolesti pluća, zatim bolesti srca i krvnih sudova, jer te najmanje čestice od dva i po mikrona prodiru kroz pluća u krvotok, talože se u krvnim sudovima i onda faktički nema nijednog organa koji nije zahvaćen tim negativnim delovanjem. Tu su onda i bolesti kao što je moždani udar/šlog, zbog promena na krvnim sudovima mozga, zatim rak pluća, dijabetes…“, navela je Paunović.Kako kaže, posebno zabrinjava podatak Instituta za zdravstvene efekte o oko devet odsto neonatalnih smrti – to je smrtnost dece od rođenja do kraja prvog meseca života, koja je prouzrokovana zagađenim vazduhom, bilo da je majka u trudnoći bila izložena zagađenom vazduhu ili novorođenče u prvom mesecu života."Moramo imati u vidu i vrlo važan faktor zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru, što posebno negativno utiče na decu do pet godina života“, objašnjava ona.Zbog svega navedenog je, naglašava, veoma bitno raditi monitoring kvaliteta vazduha, i to ne samo kako je okvirno predviđeno zakonom, nego treba vršiti i detaljna ispitivanja sastava čestica iz vazduha."Nije svejedno da li je to samo sagorevanje uglja ili postoje još neke hemijske materije - ljudi sve više lože gumu i plastiku, a tu se onda emituju veoma kancerogene materije“, dodaje Paunović.<h2>Rešenje – smanjiti zagađenje na mestu nastanka</h2>Navodi i da je monitoring u naseljenim mestima potreban kako bi se, usled pojačanog zagađenja, građanima izdalo upozorenje i savetovalo da izbegavaju izlazak napolje, fizičku aktivnost…"Postoji niz mera koje moraju da se savetuju ljudima, a ako nemate monitoring, pa još to tumačite kao da vazduh nije zagađen, onda je to stvarno veliki etički problem prema zdravlju građana“, ocenjuje ona.Upitana koliko građane od zagađenog vazduha mogu zaštiti maske i filteri za prečišćavanje, Elizabet Paunović odgovara – oni jesu od pomoći, ali nisu rešenje."Filteri ne mogu biti javno-zdravstveni savet i rešenje, jer život ne može da se odigrava u jednoj sobi. Drugo, ne mogu svi da kupe filtere. Maske KN95 su nastale kao maske za radnu sredinu, mogu se nositi, ali ni one ne mogu biti javno-zdravstveni savet zato što ih ne mogu svi nositi - recimo bebe – a ni fizička aktivnost ne može da se obavlja pod maskama, jer to može da bude opasno. Dakle, maske i prečišćivači nisu rešenje. Pravo rešenje je – smanjiti zagađenje na mestu nastanka. To je osnovni princip u zaštiti životne sredine i u zaštiti zdravlja od bolesti prouzrokovanih zagađenjem životne sredine“, kazala je Paunović.<h2>Vlada predvidela niz mera</h2>Vlada Srbije je pre skoro dve godine usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. sa Akcionim planom, kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi kako bi se poboljšao kvalitet vazduha. Kako je tada saopšteno iz Vlade, Srbija je time prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha za čiju implementaciju su potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra.Predviđeno je da se ciljevi programa ostvare kroz smanjenje emisija iz različitih sektora, kao što su energetika, stacionarna postrojenja za sagorevanje, saobraćaj, velika industrijska postrojenja i poljoprivreda, ali i uz povezivanje, saradnju i učešće institucija, privrede i građana.Programom su definisane i mere i aktivnosti koje će pomoći jedinicama lokalne samouprave u daljem razvoju planova kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa lokalnih monitoringa. Neke od predviđenih mera trebalo bi da omoguće bržu zamenu starih uređaja za grejanje u domaćinstvima i obnovu voznog parka deregistracijom, odnosno otpremanjem najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i lakih teretnih vozila, kao i Euro I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.<h2>Termoelektrane na ugalj problem celog regiona</h2>Milenko Jovanović kaže da se u poslednje vreme više govori o zagađenosti vazduha, ali pod pritiskom javnosti, to "nije priznanje vlasti, koja je doskoro negirala i minimizirala problem aerozagađenja“.On navodi procenu da je potrebno oko tri milijarde evra da se kvalitet vazduh u Srbiji, kako kaže, dovede na zakonski nivo."Nesporno je, dokazano je da je ulaganje u smanjenje aerozagađenja mnogo jeftinije od troška za posledice toga“, ističe Jovanović.Elizabet Paunović naglašava da se rezultati ne mogu postići brzo, ističući da svuda u svetu rešavanje problema aerozagađenja mora biti prioritet. Kako kaže, svi dišemo vazduh i zagađenje je zajednički problem, te stoga nikada nije kasno krenuti sa aktivnostima koje bi poboljšale stanje na tom polju."Prosto ne mogu da razumem kako bar po ovom pitanju ne može da se postigne konsenzus, da kažemo: ’Da, imamo veliki problem.’ Uopšte je nebitno raspravljati neku imaginarnu krivicu, najveći zagađivači su energetski sektor, termoelektrane na ugalj, individualna ložišta, saobraćaj… Termoelektrane na ugalj su stare i nije to samo problem Srbije, nego celog regiona Zapadnog Balkana, to je nasleđe iz prošlosti, ali ako se danas dogovorimo da je to prioritet i krenemo nešto da radimo po tom pitanju, nešto ćemo uraditi za neku godinu“, kazala je ona.<h2>Dovedeni smo pred svršen čin</h2>I urednik sajta "Klima 101“ Nikola Zdravković kaže da se svest ljudi, kada je reč o ekologiji, poslednjih godina dosta menja."Imamo ekološke političke pokrete, imamo važna društvena dešavanja usled ekoloških problema, imamo razvijenu svest o zagađenju vazduha – da ste pre deset godina nekog pitali šta je PM 2,5 on ne bi znao, a danas je to poznata stvar. Promena se desila i to se primetilo i u ostatku sveta. Dovedeni smo pred svršen čin, došli smo u situaciju da stanovništvo može da omiriše vazduh koji diše, stvari su, dakle, došle do praga vaše kuće i nije samo nešto što čitate u medijima i analizama“, rekao je Zdravković na Insajder televiziji.Izvor: Insajder</article>

&nbsp;Većina smrti je prouzrokovana PM 2,5 česticama, koje su najopasnije. Stopa smrtnosti u našoj zemlji je daleko iznad proseka u ostatku sveta - na 100.000 stanovnika je duplo viša od svetskog proseka i skoro pet puta viša u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope.
Da bi se koliko-toliko rešio problem zagađenosti, odnosno da bi kvalitet vazduha bio u granicama koje propisuje zakon, potrebno je oko tri milijarde evra, što je, kažu stručnjaci, znatno manje od sume koju trošimo na saniranje posledica izazvanih aerozagađenjem.
 
<h2>"Dišemo vazduh kakav nam je suđen“</h2>
Meteorolog Milenko Jovanović navodi da su reakcije nadležnih institucija neadekvatne i da se bar deset godina kasni sa primenom mera za čistiji vazduh. Kako kaže, postoje informacije iz monitoringa o kvalitetu vazduha kod nas, ali se malo toga preduzima. Objašnjava i da se kvalitet vazduha meri u velikom broju gradova, ali da još ima nekih mesta koja nemaju merne stanice.
"Dišemo vazduh onakav kakav nam je, nažalost, suđen s ovakvim bavljenjem tim problemom. Neko od funkcionera je skoro izjavio da već decenijama postoji zagađen vazduh. Naravno da postoji, ali zdravstvena saznanja i neadekvatan monitoring nisu govorili koliko je to opasno i kakve su posledice. Sada, kada najmanje 10 godina znamo, nema opravdanja da to ne bude prioritet, jer je u pitanju viši javni interes ili zdravlje ljudi. Vazduh je prekomerno zagađen u celoj Srbiji, a tamo gde nema merenja neko u izveštaju napiše da je vazduh čist, što je skandalozno. To je kao kada bi za teškog bolesnika koji ne meri temperaturu rekli da nema temperaturu“, kazao je Jovanović u emisiji "<a href="https://www.youtube.com/watch?v=97fX_ABr5Fc&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=12" target="_blank">Priča o priči“</a> na Insajder televiziji.
Na važnost postojanja monitoringa o kvalitetu vazduha na teritoriji cele Srbije ukazuje i bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Elizabet Paunović.
"Da bi se procenili zdravstveni rizici neophodno je da najveći deo populacije bude obuhvaćen monitoringom o kvalitetu vazduha kako bi se što bolje primenile konkretne mere. Procena je da oko milion i po stanovnika nije obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha, a dešava se i da ne postoje kontinuirana merenja“, rekla je ona.
&nbsp;
<h2>Bolesti pluća i srca, dijabetes…</h2>
Prema njenim rečima, u evropskom regionu oko 50 odsto svih oboljenja izazvanih životnom sredinom je izazvano zagađenim vazduhom.
"Pored toga što zagađeni vazduh prevremeno ubija, on pre toga izaziva bolesti. Što se tiče hroničnih uticaja, usled višedecenijske izloženosti, tu su svakako bolesti pluća, zatim bolesti srca i krvnih sudova, jer te najmanje čestice od dva i po mikrona prodiru kroz pluća u krvotok, talože se u krvnim sudovima i onda faktički nema nijednog organa koji nije zahvaćen tim negativnim delovanjem. Tu su onda i bolesti kao što je moždani udar/šlog, zbog promena na krvnim sudovima mozga, zatim rak pluća, dijabetes…“, navela je Paunović.
Kako kaže, posebno zabrinjava podatak Instituta za zdravstvene efekte o oko devet odsto neonatalnih smrti – to je smrtnost dece od rođenja do kraja prvog meseca života, koja je prouzrokovana zagađenim vazduhom, bilo da je majka u trudnoći bila izložena zagađenom vazduhu ili novorođenče u prvom mesecu života.
"Moramo imati u vidu i vrlo važan faktor zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru, što posebno negativno utiče na decu do pet godina života“, objašnjava ona.
Zbog svega navedenog je, naglašava, veoma bitno raditi monitoring kvaliteta vazduha, i to ne samo kako je okvirno predviđeno zakonom, nego treba vršiti i detaljna ispitivanja sastava čestica iz vazduha.
"Nije svejedno da li je to samo sagorevanje uglja ili postoje još neke hemijske materije - ljudi sve više lože gumu i plastiku, a tu se onda emituju veoma kancerogene materije“, dodaje Paunović.
 
<h2>Rešenje – smanjiti zagađenje na mestu nastanka</h2>
Navodi i da je monitoring u naseljenim mestima potreban kako bi se, usled pojačanog zagađenja, građanima izdalo upozorenje i savetovalo da izbegavaju izlazak napolje, fizičku aktivnost…
"Postoji niz mera koje moraju da se savetuju ljudima, a ako nemate monitoring, pa još to tumačite kao da vazduh nije zagađen, onda je to stvarno veliki etički problem prema zdravlju građana“, ocenjuje ona.
Upitana koliko građane od zagađenog vazduha mogu zaštiti maske i filteri za prečišćavanje, Elizabet Paunović odgovara – oni jesu od pomoći, ali nisu rešenje.
"Filteri ne mogu biti javno-zdravstveni savet i rešenje, jer život ne može da se odigrava u jednoj sobi. Drugo, ne mogu svi da kupe filtere. Maske KN95 su nastale kao maske za radnu sredinu, mogu se nositi, ali ni one ne mogu biti javno-zdravstveni savet zato što ih ne mogu svi nositi - recimo bebe – a ni fizička aktivnost ne može da se obavlja pod maskama, jer to može da bude opasno. Dakle, maske i prečišćivači nisu rešenje. Pravo rešenje je – smanjiti zagađenje na mestu nastanka. To je osnovni princip u zaštiti životne sredine i u zaštiti zdravlja od bolesti prouzrokovanih zagađenjem životne sredine“, kazala je Paunović.
 
<h2>Vlada predvidela niz mera</h2>
Vlada Srbije je pre skoro dve godine usvojila Program zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. sa Akcionim planom, kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi kako bi se poboljšao kvalitet vazduha. Kako je tada saopšteno iz Vlade, Srbija je time prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha za čiju implementaciju su potrebna ulaganja od 2,6 milijardi evra.
Predviđeno je da se ciljevi programa ostvare kroz smanjenje emisija iz različitih sektora, kao što su energetika, stacionarna postrojenja za sagorevanje, saobraćaj, velika industrijska postrojenja i poljoprivreda, ali i uz povezivanje, saradnju i učešće institucija, privrede i građana.
Programom su definisane i mere i aktivnosti koje će pomoći jedinicama lokalne samouprave u daljem razvoju planova kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa lokalnih monitoringa. Neke od predviđenih mera trebalo bi da omoguće bržu zamenu starih uređaja za grejanje u domaćinstvima i obnovu voznog parka deregistracijom, odnosno otpremanjem najstarijih Euro 1, 2 i 3 dizel putničkih vozila i lakih teretnih vozila, kao i Euro I, II i III dizel autobusa u reciklažne centre.
 
<h2>Termoelektrane na ugalj problem celog regiona</h2>
Milenko Jovanović kaže da se u poslednje vreme više govori o zagađenosti vazduha, ali pod pritiskom javnosti, to "nije priznanje vlasti, koja je doskoro negirala i minimizirala problem aerozagađenja“.
On navodi procenu da je potrebno oko tri milijarde evra da se kvalitet vazduh u Srbiji, kako kaže, dovede na zakonski nivo.
"Nesporno je, dokazano je da je ulaganje u smanjenje aerozagađenja mnogo jeftinije od troška za posledice toga“, ističe Jovanović.
Elizabet Paunović naglašava da se rezultati ne mogu postići brzo, ističući da svuda u svetu rešavanje problema aerozagađenja mora biti prioritet. Kako kaže, svi dišemo vazduh i zagađenje je zajednički problem, te stoga nikada nije kasno krenuti sa aktivnostima koje bi poboljšale stanje na tom polju.
"Prosto ne mogu da razumem kako bar po ovom pitanju ne može da se postigne konsenzus, da kažemo: ’Da, imamo veliki problem.’ Uopšte je nebitno raspravljati neku imaginarnu krivicu, najveći zagađivači su energetski sektor, termoelektrane na ugalj, individualna ložišta, saobraćaj… Termoelektrane na ugalj su stare i nije to samo problem Srbije, nego celog regiona Zapadnog Balkana, to je nasleđe iz prošlosti, ali ako se danas dogovorimo da je to prioritet i krenemo nešto da radimo po tom pitanju, nešto ćemo uraditi za neku godinu“, kazala je ona.
 
<h2>Dovedeni smo pred svršen čin</h2>
I urednik sajta "Klima 101“ Nikola Zdravković kaže da se svest ljudi, kada je reč o ekologiji, poslednjih godina dosta menja.
"Imamo ekološke političke pokrete, imamo važna društvena dešavanja usled ekoloških problema, imamo razvijenu svest o zagađenju vazduha – da ste pre deset godina nekog pitali šta je PM 2,5 on ne bi znao, a danas je to poznata stvar. Promena se desila i to se primetilo i u ostatku sveta. Dovedeni smo pred svršen čin, došli smo u situaciju da stanovništvo može da omiriše vazduh koji diše, stvari su, dakle, došle do praga vaše kuće i nije samo nešto što čitate u medijima i analizama“, rekao je Zdravković na Insajder televiziji.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Naše priče

Više od vesti

Za čistiji vazduh Srbiji treba tri milijarde evra: Aerozagađenje izaziva brojne bolesti, maske i prečišćivači nisu rešenje problema

Za čistiji vazduh Srbiji treba tri milijarde evra: Aerozagađenje izaziva brojne bolesti, maske i prečišćivači nisu rešenje problema

Tagovi: