<article>Jedna od najspornijih tačaka Nacrta zakona za civilni sektor jeste video-nadzor sa sistemom za prepoznavanje lica građana. U MUP-u kažu da takav video-nadzor, koji pomaže u rasvetljavanju krivičnih dela, postoji širom Evrope."Mislim da ljudi uopšte ne treba da se brinu kada je u pitanju ova vrsta softvera, ova vrsta policijskog ovlašćenja. Ona je jako sužena - mi kažemo: 'Radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti'. Ovde smo spremni suzimo ako treba - koliko god treba ali moramo imati mogućnost da kada neko izvrši ubistvo u Beogradu, da ubicu pronađemo", izjavio je pukovnik iz Ministarstva unutrašnjih poslova Milan Andrić.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FJA2iyIv5ZPY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>U civilnom sektoru smatraju i da je tekst zakona suprotan Ustavu, kao i da bi pogoršao stanje ljudskih prava u zemlji. Sporno im je i rešenje zaštite identiteta policajaca."Za naše uslove, imajući u vidu brojne zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja i primere brutalnost s kojima smo bili suočeni godinu ili dve unazad posebno je zanimljiva ideja da se napusti odavno postojeći koncept javne identifikacije policajaca. Naša policija bi na uniformama trebalo da ima prezime, inicijal imena i broj. Svaki policajac to ima. A sad neko iz razloga koje bi bilo dobro čuti kaže: 'Nećete više imati', nego ćete imati kombinaciju slova - PIN kod koja je za vas nerazumljiva, koja je teško pamtljiva", izjavio je za Marker advokat Rodoljub Šabić.Civilnom sektoru i javnosti problematična je i predložena izmena koja reguliše policijski pretres stana bez naloga."U Nacrtu zakona o policiji imate više različitih, dosta fluidno artikulisanih razloga - iako to Ustav ne dopušta - zbog kojih se može ući u stan. Pored ostalog, policiji je dopušteno da kada postoje osnovi sumnje da se u stanu vrši ili samo priprema krivično delo. Od formulacije 'neposredna i ozbiljna opasnost' spustili smo ustavnu garanciju na nivou 'osnovi sumnje'. Čak nacrt predviđa da policija mimo znanja držaoca - ako to zahteva uspešnost akcije uđe, izvrši pretres čak i bez svedoka", rekao je Šabić.U MUP-u kažu da se paušalno kritikuje Nacrt zakona u tom delu. Objašnjavaju da je to policijsko ovlašćenje još iz vremena SFRJ, a da je propisano i Zakonikom o krivičnom postupku."Zašto smo ovo ovlašćenje stavili u naš zakon? Mi smo 2017. doneli Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, mi smo tokom prošle godine imali nekih 28.000 događaja sa elementima nasilja u porodici, više od 9.000 mera je policija izrekla prema učiniocima. U većini tih slučajeva nama je važno da naš policajac koji radi na terenu zna da u takvim situacijama mora i može da uđe u stan i nekome spasi život", kazao je pukovnik Andrić, koji je i član Radne grupe MUP-a za pripremu ovog zakona.U Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji smatraju da usvajanje teksta zakona u ovom obliku ne bi imalo posledice samo na unutrašnjem planu, već i na evropskom putu jer, kako kažu, povećavanje nadležnosti policije nauštrb ljudskih prava ne bi bio dobar signal međunarodnim posmatračima."U mnogobrojnim drugim izveštajima, uključujući čak i neke izveštaje drugih evropskih institucija, stanje sloboda u Srbiji se ne ocenjuje nivoom demokratije, već Srbija spada u grupu zemalja sa takozvanim hibridni režim. Imali smo to jedno to pogoršanje kada je u pitanju nivo sloboda, demokratično i otvorenosti institucija i ovakvim rešenjima sigurno bismo dalje to ugrozili i sasvim sigurno bi u brojnim izveštajima bili označeni kao zemlja koja ima u padu stanje ljudskih prava i sloboda", izjavila je za Marker Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU.Posle zahteva civilnog sektora da se javna rasprava o Nacrtu zakona, koja je zakazana za treću nedelju decembra, produži do kraja januara, iz MUP-a su danas saopštili da će javna rasprava trajati do 22. januara.  Uz podsećanje da je dug put do donošenja zakona, podsećaju da, posle javne rasprave, tekst zakona o unutrašnjim poslovima ide na mišljenje u Evropsku komisiju, Ministarstvo pravde Srbije, kod tužilaca i sudija. Izvor: Insajder</article>

Jedna od najspornijih tačaka Nacrta zakona za civilni sektor jeste video-nadzor sa sistemom za prepoznavanje lica građana. U MUP-u kažu da takav video-nadzor, koji pomaže u rasvetljavanju krivičnih dela, postoji širom Evrope.
"Mislim da ljudi uopšte ne treba da se brinu kada je u pitanju ova vrsta softvera, ova vrsta policijskog ovlašćenja. Ona je jako sužena - mi kažemo: 'Radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti'. Ovde smo spremni suzimo ako treba - koliko god treba ali moramo imati mogućnost da kada neko izvrši ubistvo u Beogradu, da ubicu pronađemo", izjavio je pukovnik iz Ministarstva unutrašnjih poslova Milan Andrić.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FJA2iyIv5ZPY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
U civilnom sektoru smatraju i da je tekst zakona suprotan Ustavu, kao i da bi pogoršao stanje ljudskih prava u zemlji. Sporno im je i rešenje zaštite identiteta policajaca.
"Za naše uslove, imajući u vidu brojne zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja i primere brutalnost s kojima smo bili suočeni godinu ili dve unazad posebno je zanimljiva ideja da se napusti odavno postojeći koncept javne identifikacije policajaca. Naša policija bi na uniformama trebalo da ima prezime, inicijal imena i broj. Svaki policajac to ima. A sad neko iz razloga koje bi bilo dobro čuti kaže: 'Nećete više imati', nego ćete imati kombinaciju slova - PIN kod koja je za vas nerazumljiva, koja je teško pamtljiva", izjavio je za Marker advokat Rodoljub Šabić.
Civilnom sektoru i javnosti problematična je i predložena izmena koja reguliše policijski pretres stana bez naloga.
"U Nacrtu zakona o policiji imate više različitih, dosta fluidno artikulisanih razloga - iako to Ustav ne dopušta - zbog kojih se može ući u stan. Pored ostalog, policiji je dopušteno da kada postoje osnovi sumnje da se u stanu vrši ili samo priprema krivično delo. Od formulacije 'neposredna i ozbiljna opasnost' spustili smo ustavnu garanciju na nivou 'osnovi sumnje'. Čak nacrt predviđa da policija mimo znanja držaoca - ako to zahteva uspešnost akcije uđe, izvrši pretres čak i bez svedoka", rekao je Šabić.
U MUP-u kažu da se paušalno kritikuje Nacrt zakona u tom delu. Objašnjavaju da je to policijsko ovlašćenje još iz vremena SFRJ, a da je propisano i Zakonikom o krivičnom postupku.
"Zašto smo ovo ovlašćenje stavili u naš zakon? Mi smo 2017. doneli Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, mi smo tokom prošle godine imali nekih 28.000 događaja sa elementima nasilja u porodici, više od 9.000 mera je policija izrekla prema učiniocima. U većini tih slučajeva nama je važno da naš policajac koji radi na terenu zna da u takvim situacijama mora i može da uđe u stan i nekome spasi život", kazao je pukovnik Andrić, koji je i član Radne grupe MUP-a za pripremu ovog zakona.
U Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji smatraju da usvajanje teksta zakona u ovom obliku ne bi imalo posledice samo na unutrašnjem planu, već i na evropskom putu jer, kako kažu, povećavanje nadležnosti policije nauštrb ljudskih prava ne bi bio dobar signal međunarodnim posmatračima.
"U mnogobrojnim drugim izveštajima, uključujući čak i neke izveštaje drugih evropskih institucija, stanje sloboda u Srbiji se ne ocenjuje nivoom demokratije, već Srbija spada u grupu zemalja sa takozvanim hibridni režim. Imali smo to jedno to pogoršanje kada je u pitanju nivo sloboda, demokratično i otvorenosti institucija i ovakvim rešenjima sigurno bismo dalje to ugrozili i sasvim sigurno bi u brojnim izveštajima bili označeni kao zemlja koja ima u padu stanje ljudskih prava i sloboda", izjavila je za Marker Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU.
Posle zahteva civilnog sektora da se javna rasprava o Nacrtu zakona, koja je zakazana za treću nedelju decembra, produži do kraja januara, iz MUP-a su danas saopštili da će javna rasprava trajati do 22. januara. &nbsp;Uz podsećanje da je dug put do donošenja zakona, podsećaju da, posle javne rasprave, tekst zakona o unutrašnjim poslovima ide na mišljenje u Evropsku komisiju, Ministarstvo pravde Srbije, kod tužilaca i sudija.
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Za civilno društvo Nacrt zakona o policiji sporan, a MUP poručuje da je dug put do njegovog donošenja (VIDEO)