Za migrante Srbija samo "usputna stanica", prosečno se zadržavaju 16 dana
Migrantima koji se nalaze u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, ona predstavlja samo "usputnu stanicu" i put ka Evropi, objašnjava za Insajder izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, komentarišući nedavno objavljen Godišnji izveštaj Komesarijata za izbeglice o migracijama za 2022. godinu.
U izveštaju stoji da je prosečno vreme zadržavanja migranata u Srbiji prethodne godine bilo 16 dana.
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović navodi da je razlog za kraće zadržavanje želja za traženjem azila u nekoj od zemalja Evropske unije (EU), ali i, kako dodaje, nedostatak pravih informacija u prihvatnim centrima u Srbiji.
"Ljudi se kod nas kratko zadržavaju jer im je na sledećem koraku Evropska unija gde žele da traže azil u nekoj od zemalja. Sa druge strane, sistem azila ne funkcioniše, jer je procedura veoma loša. To znači da ljudi koji žele da dobiju infomacije o tome da li mogu da dobiju azil, koja prava ovde imaju, šta da očekuju, to teško mogu da dobiju, naročito u kampovima gde je ograničen pristup besplatnoj pravnoj pomoći", objašnjava Đurović.
On dodaje da o tome govori činjenica da mnogi migranti smatraju da su legalno u Srbiji kad su smešteni u državni sistem kampova.
"To nije tako, jer najveći broj tih ljudi u zemlji nije registrovan na pravi način, nego samo faktički evidentiran u samom kampu, od strane uprave kampa koja nije nadležna da vodi registraciju. Definitno, posle svega toga ljudi ne vide mogućnost da dobiju dugoročnu zaštitu," kaže Đurović.
Izneta brojka od blizu 125.000 migranata u prihvatnim i centrima za azil u Srbiji, tokom prošle godine, kako dodaje Đurović, nije potpuna.
"Mislim da to nisu potpune statistike. Međutim, mali je broj ljudi koji je dobio azil, u kontekstu više od 90.000 koji su ušli u zemlju prošle godine, prema našim procenama, i više od 4.200 ljudi koji su pokušali i uspeli da izraze nameru za azil. Sve to govori da taj sistem nije funkcionalan. Ne možete da dodelite tako mali broj azila na ovaj broj ljudi koji je u zemlji, koji ste smeštali po kampovima, imajući u vidu da najveći broj njih dolazi iz Sirije, Avganistana, Burundija, dakle, iz zemalja iz kojih ljudi najčešće imaju razloge da traže azil", objašnjava Đurović.
Govoreći o izbeglicama iz Ukrajine, Đurović dodaje da je više od 1.000 njih uspelo da ostvari privremenu zaštitu u Srbiji, na osnovu Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, ali i uredbi donetoj u martu prošle godine.
"Iako mi imamo više od 25.000 ljudi koji su prijavili boravak kod nas iz Ukrajine, ta prijava ne znači nužno da oni boraviti tu sve vreme, jer neki od njih budu tu kratko, pa napuste zemlju. Takođe vidimo da su ljudima i tu nedostupne informacije, da kasne sa traženjem privremene zaštite. A privremena zaštita daje jedan set prava koji ljudima omogućavaju integraciju i normalan život i ona se tu razlikuje od redovnog postupka azila", dodao je Đurović.
Podsetimo, u izveštaju Komesarijata, objavljenom 30. januara, stoji da u prihvatnim centrima trenutno boravi 3.059 lica, te da su smešteni u 17 prihvatnih i centara za azil.
Najzastupljenijih pet država porekla migranata registrovanih tokom 2022. godine su, kako se navodi, Avganistan 36.13%, Sirija 29.19%, Pakistan 11.89% , Maroko 7.92% i Indija 4.04%.
U toku same 2022. godine, ukupno 25 lica je dobilo pozitivno rešenje o zaštiti, od čega je 15 lica dobilo supsidijarnu zaštitu, a 10 status izbeglice (rešenje o azilu), navodi Komesarijat.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.