<article><p>Na Prirodno - matematičkom fakultetu u Novom Sadu nema nijednog zainteresovanog za nastavnika hemije, dok se za isti smer na Hemijskom fakultetu u Beogradu prijavio samo jedan svršeni srednjoškolac. Poražavajuća statistika ne iznenađuje mnogo, imajući u vidu sve češće nasilje nad prosvetnim radnicima, njihova mala primanja i loše uslove rada na koje godinama ukazuju. Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže za Insajder da prirodno-matematički fakulteti već šest godina ukazuju državi na taj problem, istovremeno predlažući moguća rešenja. Jedno od njih je uvođenje regionalnih stipendija, na osnovu kojih bi studenti, posle diplomiranja, bili u obavezi da nekoliko godina predaju u manjim mestima u Srbiji.</p><p> "Plašim se da država za sada nema odgovor na te probleme i ukoliko ne budemo ušli u rešavanje tih problema, plašim se da će krajnji rezultat biti urušavanje kompletnog sistema obrazovanja. Univerziteti se još uvek drže, ali je činjenica da osećamo pad kvaliteta dece koja upisuju fakultete. Ako ne rešimo problem osnovnih i srednjih škola, taj pad će biti još veći“, izjavio je za Marker dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, prof. dr. Goran Roglić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FzsLdfoyIj48&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Nastavnici hemije, nažalost, nisu usamljeni. I ove godine je malo interesovanje za buduće nastavnike srpskog jezika, matematike i fizike. Na delu je igra malih brojeva. Za nastavnike srpskog jezika prijavila su se tri kandidata više nego prošle godine, ali i dalje ima više mesta nego prijavljenih. Za nastavnike fizike prijavilo se pet kandidata, što jeste veća zainteresovanost, ako se zna da se prošle godine prijavio – samo jedan kandidat. I na Matematičkom fakultetu ima više mesta nego kandidata.</p><p> "Mi smo uveli stipendije od druge godine studija kako bismo stimulisali one koji to žele, a možda su materijalni razlozi bili odlučujući faktor da ne idu po svojim željama, nego su otišli na neke druge smerove, da ih tu zadržimo. To nisu velike stipendije, to je 20.000 na mesečnom nivou, ali to ipak studentima znači i do kraja studija to dobijaju. Moraćemo da menjamo programe i da razmišljamo o dvopredmetnim predavačima“, rekla je za Insajder ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. </p><p>Sa druge strane, najveće interesovanje budućih studenata je, već duži niz godina, za psihologiju, stomatologiju, menadžment, informacione tehnologije, arhitekturu…</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Na Prirodno - matematičkom fakultetu u Novom Sadu nema nijednog zainteresovanog za nastavnika hemije, dok se za isti smer na Hemijskom fakultetu u Beogradu prijavio samo jedan svršeni srednjoškolac. Poražavajuća statistika ne iznenađuje mnogo, imajući u vidu sve češće nasilje nad prosvetnim radnicima, njihova mala primanja i loše uslove rada na koje godinama ukazuju. Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže za Insajder da prirodno-matematički fakulteti već šest godina ukazuju državi na taj problem, istovremeno predlažući moguća rešenja. Jedno od njih je uvođenje regionalnih stipendija, na osnovu kojih bi studenti, posle diplomiranja, bili u obavezi da nekoliko godina predaju u manjim mestima u Srbiji.</p>
<p>&nbsp;"Plašim se da država za sada nema odgovor na te probleme i ukoliko ne budemo ušli u rešavanje tih problema, plašim se da će krajnji rezultat biti urušavanje kompletnog sistema obrazovanja. Univerziteti se još uvek drže, ali je činjenica da osećamo pad kvaliteta dece koja upisuju fakultete. Ako ne rešimo problem osnovnih i srednjih škola, taj pad će biti još veći“, izjavio je za Marker dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu, prof. dr. Goran Roglić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FzsLdfoyIj48&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Nastavnici hemije, nažalost, nisu usamljeni. I ove godine je malo interesovanje za buduće nastavnike srpskog jezika, matematike i fizike. Na delu je igra malih brojeva. Za nastavnike srpskog jezika prijavila su se tri kandidata više nego prošle godine, ali i dalje ima više mesta nego prijavljenih. Za nastavnike fizike prijavilo se pet kandidata, što jeste veća zainteresovanost, ako se zna da se prošle godine prijavio – samo jedan kandidat. I na Matematičkom fakultetu ima više mesta nego kandidata.</p>
<p>&nbsp;"Mi smo uveli stipendije od druge godine studija kako bismo stimulisali one koji to žele, a možda su materijalni razlozi bili odlučujući faktor da ne idu po svojim željama, nego su otišli na neke druge smerove, da ih tu zadržimo. To nisu velike stipendije, to je 20.000 na mesečnom nivou, ali to ipak studentima znači i do kraja studija to dobijaju. Moraćemo da menjamo programe i da razmišljamo o dvopredmetnim predavačima“, rekla je za Insajder ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.&nbsp;</p>
<p>Sa druge strane, najveće interesovanje budućih studenata je, već duži niz godina, za psihologiju, stomatologiju, menadžment, informacione tehnologije, arhitekturu…</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Prijemni ispit na Fakultetu organizacionih nauka. Foto: Tanjug/ Zoran Žestić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Obrazovanje

Više od vesti

Za nastavničke fakultete gotovo da nema interesovanja: Šta država čini da to promeni? (VIDEO)

Za nastavničke fakultete gotovo da nema interesovanja: Šta država čini da to promeni? (VIDEO)

Tagovi: