<article>Srbija se u najvećoj meri snabdeva tako što NIS uvozi sirovu naftu putem naftovoda JANAF, od Hrvatske luke Omišalj do rafinerije u Pančevu gde se sirova nafta prerađuje u derivate. Sirova nafta u Mediran dolazi sa raznih strana sveta. NIS je prošle godine uvozio najviše iračke nafte, oko 45 odsto, dok je oko 20 odsto uvoza činila nafte iz Rusije. Međutim kako su iz NIS-a ranije naveli u odgovoru Insajdera, uvoz ruske nafte je ove godine bio nešto veći zbog povoljnijih komercijalnih okolnosti.  A to znači ruska nafta je bila jeftinija. Nisu odgovorili na ptianje koliko su tačno uvozili ruske nafte.  Ministarka energetike Dubravka Đedović uverava da će snabdevanje biti stabilno. Rezervi,  kako je rekla, imamo za tri meseca, skoro. Ipak, budžet će trpeti veliko opterećenje zbog nabavke veće nabavne cene. “Kada je reč o cenama one su i do sada zavisile od kretanja cena na berzi  i to će biti slučaj i od danas, posle stupanja na snagu ove odluke. S tim da naša država, kao i mnoge države u Evropi, sve vreme vodi računa da se rast cena na svetskom tržištu ne prelije na domaće potrošače u punoj meri”, rekla je ministarka Đedović.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FQxN0fZqaeEc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Cene derivata na pumpama Vlada Srbije ograničava od marta. Uz povremena sniženja, češća poskupljenja, stvari sada stoje ovako: u      januaru, pre početka rata u Ukrajini, litar benzina koštao je 165, a sada      175 dinara za litar.     litar dizela je bio oko      173, dok je sada maksimalno 205 dinara za litar.<h2> Logika tržišta</h2>Logika tržišta naspram iracionalne političke logike. Pobednik je očigledan. Cena sirove ruske nafte značajno je padala od početka rata u Ukrajini. Naftna industrija Srbije je zato povećavala količine koje nabavlja iz Rusije. Niža nabavna cena, sa jedne strane, i rast cena na pumpama, sa druge strane, značili su izuzetno uspešnu poslovnu godinu za NIS. Kako je poremećaj na svetskom tržištu uticao na poslovanje NIS-a pokazuje izveštaj ove kompaniej na kraju trećeg kvartala.  2021. prihod od prodaje bio je 200,2 milijarde dinara; 2022.      prihod od prodaje bio je 380,8 milijardi dinara - uvećanje je iznosilo 90      odsto 2021. dobit preduzeća iznosila je 13,3 milijardi dinara; 2022.      dobit preduzeća iznosila je 69,4 milijarde dinara - uvećanje      je iznosilo 522 procenta. NIS, u kojem je većinski vlasnik ruski Gasprom a manjinski država Srbija, nije usamljen slučaj. Ekstraprofit ostvarili su najveći naftni giganti a evropska unija i vlade pojedinih zemalja, uključujući Rusiju, već uvode porez po tom osnovu. Ekstra porez na ekstra profit traži i deo opozicije u Srbiji. "U svoj ovoj krizi postoje kompanije koje su se neopravdano, a enormno obogatile na tuđoj muci, između ostalog na muci naših građana. Pa kao što su kompanija NIS ili Ziđin ekstra profitirale u ove dve godine - NIS je na primer pet puta uvećao svoj prihod, zahvaljujući krizi, ne sposobnosti menadžmenta, zašto se 50% tog njihovog profita ne bi vratio tim građanima, našim građanima, koji su im omogućili taj ekstra profit i vratio se 50% u budžet, čime bi se ubrizgala značajna finansijska injekcija u ovaj naš osiromašen i raspali budžet", rekla je Marinika Tepić iz SSP-a.Odgovorila je premijerka Ana Brnabić, odbacujući ovaj predlog:  "Mi za sada nećemo uvoditi ekstraprofit. Mislim da bi to bilo kobno po investicioni ambijent u Srbiji za koji smo se toliko borili i da je to esencija nestabilnog poslovanja i arbitrarnog odlučivanja. Takođe u potpunosti razumem da je to u skladu sa vašom političkom filozofijom. Tako ste otpustili 900 sudija i naplaćivali esktraprofit, to nije naša filozofija i to nije u najboljem interesu naše ekonomije, ni kratkoročno ni dugoročno, a borimo se za sve građane, a ne samo za članove naše stranke".Da li je NIS, na neki način, već platio ekstraprofit i koliko, pitanje je na koje nismo dobili odgovor. Po uredni Vlade Srbije, NIS je imao obavezu, druge pumpe su mogle ali da registrovanim poljoprivrednicima uz agrokarticu prodaju gorivo po pljevnijim cenama. Nakon donošenja uredbe vlade, broj agrokartica i registrovanih gazdinstava značajno je uvećan, čak i u elitnom beogradskom naselju Vračar.  Izvor: Insajder</article>

Srbija se u najvećoj meri snabdeva tako što NIS uvozi sirovu naftu putem naftovoda JANAF, od Hrvatske luke Omišalj do rafinerije u Pančevu gde se sirova nafta prerađuje u derivate. Sirova nafta u Mediran dolazi sa raznih strana sveta.&nbsp;
NIS je prošle godine uvozio najviše iračke nafte, oko 45 odsto, dok je oko 20 odsto uvoza činila nafte iz Rusije. Međutim kako su iz NIS-a ranije naveli u odgovoru Insajdera, uvoz ruske nafte je ove godine bio nešto veći zbog povoljnijih komercijalnih okolnosti. &nbsp;
A to znači ruska nafta je bila jeftinija. Nisu odgovorili na ptianje koliko su tačno uvozili ruske nafte. &nbsp;
Ministarka energetike Dubravka Đedović uverava da će snabdevanje biti stabilno. Rezervi, &nbsp;kako je rekla, imamo za tri meseca, skoro. Ipak, budžet će trpeti veliko opterećenje zbog nabavke veće nabavne cene.&nbsp;
“Kada je reč o cenama one su i do sada zavisile od kretanja cena na berzi &nbsp;i to će biti slučaj i od danas, posle stupanja na snagu ove odluke. S tim da naša država, kao i mnoge države u Evropi, sve vreme vodi računa da se rast cena na svetskom tržištu ne prelije na domaće potrošače u punoj meri”, rekla je ministarka Đedović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FQxN0fZqaeEc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Cene derivata na pumpama Vlada Srbije ograničava od marta. Uz povremena sniženja, češća poskupljenja, stvari sada stoje ovako:&nbsp;
<ul>
 <li>u &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;januaru, pre početka rata u Ukrajini, litar benzina koštao je 165, a sada &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;175 dinara za litar. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</li>
 <li>litar dizela je bio oko &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;173, dok je sada maksimalno 205 dinara za litar.</li>
</ul>
<h2>&nbsp;Logika tržišta</h2>
Logika tržišta naspram iracionalne političke logike. Pobednik je očigledan. Cena sirove ruske nafte značajno je padala od početka rata u Ukrajini. Naftna industrija Srbije je zato povećavala količine koje nabavlja iz Rusije.&nbsp;
Niža nabavna cena, sa jedne strane, i rast cena na pumpama, sa druge strane, značili su izuzetno uspešnu poslovnu godinu za NIS.&nbsp;
Kako je poremećaj na svetskom tržištu uticao na poslovanje NIS-a pokazuje izveštaj ove kompaniej na kraju trećeg kvartala. &nbsp;
<ul>
 <li>2021. prihod od prodaje bio je 200,2 milijarde dinara; 2022. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;prihod od prodaje bio je 380,8 milijardi dinara - uvećanje je iznosilo 90 &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;odsto&nbsp;</li>
 <li>2021. dobit preduzeća iznosila je 13,3 milijardi dinara; 2022. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;dobit preduzeća iznosila je 69,4 milijarde dinara - uvećanje &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;je iznosilo 522 procenta.&nbsp;</li>
</ul>
NIS, u kojem je većinski vlasnik ruski Gasprom a manjinski država Srbija, nije usamljen slučaj. Ekstraprofit ostvarili su najveći naftni giganti a evropska unija i vlade pojedinih zemalja, uključujući Rusiju, već uvode porez po tom osnovu. Ekstra porez na ekstra profit traži i deo opozicije u Srbiji.&nbsp;
"U svoj ovoj krizi postoje kompanije koje su se neopravdano, a enormno obogatile na tuđoj muci, između ostalog na muci naših građana. Pa kao što su kompanija NIS ili Ziđin ekstra profitirale u ove dve godine - NIS je na primer pet puta uvećao svoj prihod, zahvaljujući krizi, ne sposobnosti menadžmenta, zašto se 50% tog njihovog profita ne bi vratio tim građanima, našim građanima, koji su im omogućili taj ekstra profit i vratio se 50% u budžet, čime bi se ubrizgala značajna finansijska injekcija u ovaj naš osiromašen i raspali budžet", rekla je Marinika Tepić iz SSP-a.
Odgovorila je premijerka Ana Brnabić, odbacujući ovaj predlog: &nbsp;
"Mi za sada nećemo uvoditi ekstraprofit. Mislim da bi to bilo kobno po investicioni ambijent u Srbiji za koji smo se toliko borili i da je to esencija nestabilnog poslovanja i arbitrarnog odlučivanja. Takođe u potpunosti razumem da je to u skladu sa vašom političkom filozofijom. Tako ste otpustili 900 sudija i naplaćivali esktraprofit, to nije naša filozofija i to nije u najboljem interesu naše ekonomije, ni kratkoročno ni dugoročno, a borimo se za sve građane, a ne samo za članove naše stranke".
Da li je NIS, na neki način, već platio ekstraprofit i koliko, pitanje je na koje nismo dobili odgovor. Po uredni Vlade Srbije, NIS je imao obavezu, druge pumpe su mogle ali da registrovanim poljoprivrednicima uz agrokarticu prodaju gorivo po pljevnijim cenama. Nakon donošenja uredbe vlade, broj agrokartica i registrovanih gazdinstava značajno je uvećan, čak i u elitnom beogradskom naselju Vračar. &nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Zabrana uvoza ruske nafte - prelivanje cene (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation