Zakazao sistem prevencije nasilja (VIDEO)

Institucije uvek moraju da rade svoj posao onako kako predviđa zakon, dok nadležnosti ministarstava treba da budu jasne, a ne da se preklapaju, jer je jedino tako moguća prevencija. Neophodno je postojanje sistemskih rešenja, pre nego što do problema dođe.

"Sistemski se radi pre nego što se nešto dogodi. Krizni timovi, obučeni ljudi za reagovanje u različitim situacijama bi trebalo već da budu na svojim pozicijama, da znaju gde su, kom okrugu pripadaju, kada se nešto dogodi“, kaže za Insajder Ana Vlajković, psihološkinja i koautorka Priručnika za pdihološke krizne intervencije u školama. 

Posle dva masovna ubistva koja su se dogodila početkom meseca, država je formirala tim psihologa i psihijatara obučenih da pomažu u kriznim situacijama. Aktivirano je više SOS telefona za psihološku podršku, a Vlada je formirala interresorni Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Pitanje na koje niko za sada nema odgovora jeste da li je sve moglo da bude sprečeno, da  se radilo na prevenciji.

"Stvari koje su donete i počele da funkcionišu, nadam se da su dale neke rezultate, svakako jesu važne i mogu da ih pohvalim kao mere. Međutim, mi imamo način da uvek počinjemo iz početka i to je najveći problem i, da bi neki sistemi počeli da funkcionišu, potrebno je puno vremena i potrebno je da oni budu stalno aktivni, kako bismo u situacijama krize mi mogli odmah da reagujemo“, rekla je za Insajder Biljana Slavković, psihoterapeutkinja koja radi na oporavku žrtava nasilja.

Postojala sistemska rešenja koja nisu zaživela u praksi

Deo sistemskog rešenja u situacijama nasilja osmišljen je još pre deset godina, ali nikada nije primenjen u praksi. Priručnik za psihološke krizne intervencije u školama napisan je 2013. Finansirala ga je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, GIZ. Cilj projekta bio je i da obuči stručnjake zaposlene u školama za rad sa decom koja su doživela stres i traumu, usled, kako se između ostalog navodi, "nasilnih ili prirodnih smrti i sukoba većih razmera“. Za taj rad je obučeno 900 prosvetnih radnika, pedagoga i psihologa.

"Ovo je trebalo da bude sistemsko rešenje, a ne jednokratka edukacija. Mi imamo mnogo jednokratnih edukacija. Ovo je bila namera i nemačke Vlade da nam pomogne da oformimo timove koji će dugoročno pružati podršku stanovništvu u različitim kriznim situacijama“, kaže koautorka priručnika, Ana Vlajković.

U Srbiji je bilo mnogo razloga za osnivanje kriznih timova za rad sa onima koji su preživeli stres i traumu. Traume su posledica ratova, pogroma, sankcija, bombardovanja, poplava, pandemije virusa korona.

"Sistemski nije rađeno, već je samo rađeno sa ljudima koji su se javili sa simptomima posttraumatskog stresnog poremećaja. Bombardovanje 1999. godine je ostavilo velike posledice na ljude, COVID sada je ostavio velike posledice na ljude“, kaže Ana Vlajković.

Strucnjaci upozoravaju da kultura nasilja ne nastaje odjednom i da se generacijski problem taloži.

"Na koji način su roditelji današnje dece odrastali, njihove bake i deke, ljudi srednjih godina, mi smo postratno društvo koje se nije izborilo sa odgovornošću za činjenje zločina, mi imamo visoku toleranciju na nasilje, imamo mnogo promena društvenih vrednosti u kojima su se deca, kao najranjivija kategorija, pokazala kao ona koja najviše reaguju“, objašnjava za Insajder Biljana Slavković.

Uz nasleđene probleme, tu je i digitalno doba u kojem odrastaju, a koje u tom uzrastu može da bude veoma opasno. Pre dve godine, pokrenuta je nacionalna platftorma "Čuvam te“, u čijem je fokusu borba protiv nasilja nad decom, a koja nije opravdala svoje ime.

Izvor: Insajder