<article><p>Sutrašnja Parada ponosa je deseta koja se organizuje od 2001. godine. Neke su bile zabranjene iz bezbednosnih razloga, a jedna nije održana zbog pandemije korona virusa. Za te dve decenije – od organizovanja prvog "prajda“, Srbija nije  usvojila Zakon o istopolnim zajednicama. Ipak, usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i donete su izmene Zakona o zabrani diskriminacije. To nije ni blizu dovoljnog za ostvarivanje elementarnih prava, kažu predstavnici LGBT zajednice.</p><p>"Mi ovde ne govorimo o nekom prečem pravu, već o pravnim mogućnostima koje većina drugih građana ove zemlje ima, zahvaljujući nekim drugim zakonima, a mi pokušavamo da ostvarimo kroz ovaj i to je ista stvar koju iznova pričamo, to je pravni način da se osiguramo za posetu bolnici, za pitanje teških životnih situacija kao što je smrt, da možemo zajednički da imamo imovinu, da možemo da je delimo kao da smo partneri i partnerke, što i jesmo, tako da je to nešto na čemu mi insistiramo“, kaže za Insajder Ana Petrović iz nevladine organizacije "Da se zna“.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FqMlEpLDUR1c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>"Političke volje da se potpiše taj zakon, kao i da se omoguće druga prava LGBTIQA osoba u srbiji nema zato što je reč o koketeriji sa najširim biračkim telom jer svi predstavnici vlasti od 2001. na ovamo, koje ste pomenuli su računali na tu masovnu podršku, tako da za njih predstavlja apsolutni rizik da izađu u susret LGBT populaciji“, dodaje Milan Nikolić, nezavosni LGBTIQA aktivista.</p><p>Kao članica Saveta Evrope, Srbija je dužna da pravno reguliše zajednicu pripadnika istog pola. Zakon o istopolnim zajednicama, čiji je Nacrt predat Vladi u proleće 2021. godine, pripadnicima i pripadnicama istog pola ne bi omogućio stupanje u brak, ali bi im pružio puna nasledna i srodna prava. Ipak, predsednik Srbije je više puta izjavio da ga neće potpisati, čak i da bude usvojen u Skupštini jer je, kako kaže, suprotan Ustavu koji definiše brak kao zajednicu muškarca i žene. Nedavno je rekao i da "neće potpisivati nikakve zakone koji uvode neki treći pol“. Predtavnici LGBT populacije taj rečnik vezan za treći pol smatraju nipodaštavajućim.</p><p>"On vrlo dobro zna da treći pol ne postoji, postoje dva pola, to su muški i ženski, ali rod, kao individualni doživljaj ličnosti u vezi sa seksualnim identitetom je nešto što može da stvara razliku i on je toga vrlo dobro svestan. Isti takav rečnik u smislu ležernosti i ironije bio je kada je Europrajd nazivao tim čudom; "Ja ne znam ni kada se to čudo održava" je rečenica iz prošle godine“, podseća Nikolić.</p><p>Odsustvo želje svih vlasti od 2000. godine do danas da gej populaciju izjednači u pravima sa ostalima, nije jedina prepreka u njihovoj borbi za ravnopravnost. Oštri protivnici te borbe iz klerikalnih i redova političke desnice, ali i među huliganima, glasno negoduju protiv "gej“ prava, dok evropski orijentisana levica najčešće ćuti. </p><p>"Kler ima svoje stavove, desnica ima svoje stavove, nevladin sektor svoje i vladajuća struktura ima svoje stavove, ali niko nikad nije seo da te stavove do kraja dodirne, da mi vidimo gde smo i da vidimo, da probamo da rešimo ukoliko nesuglasice postoje. Mi zapravo u ovom trenutku i ne znamo koje nesuglasice postoje jer je taj proces stopiran, zakon je u fioci i mi samo čekamo“, kaže Ana Petrović.</p><p>Problem je u tome i što nevladine organizacije koje se bore za LGBT prava često ne osluškuju dovoljno potrebe pojedinaca iz te zajednice.</p><p>"LGBT zajednica nije homogena grupa, kao što nisu ni strejteri, to su ljudi koji se razlikuju po svim osnovama, spaja ih samo jedno, to je seksualnost, ista seksualna orijentacija, tako da ne možemo očekivati da svi imaju istu viziju sreće, istu viziju budućnosti, nisu svi za brakove, neki žele da žive povučeno, neki otvoreno kao i svi drugi parovi, da sa partnerom slobodno prošetaju gradom, a da to za njih ne predstavlja rizik, nego konkretnu opasnost“; objašnjava Nikolić.</p><p>Veliki broj zemalja u regionu doneo je zakone o istopolnim zajednicama i pripadnicima LGBT populacije omogućio da planiraju zajedničku budućnost. Predsednik Srbije odbacuje takvu mogućnost dok je on na vlasti, a iz redova opozicije o "gej“ pravima najčešće se otvoreno izjašnjavaju samo oni koji su izrazito protiv.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Sutrašnja Parada ponosa je deseta koja se organizuje od 2001. godine. Neke su bile zabranjene iz bezbednosnih razloga, a jedna nije održana zbog pandemije korona virusa. Za te dve decenije – od organizovanja prvog "prajda“, Srbija nije &nbsp;usvojila Zakon o istopolnim zajednicama. Ipak, usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i donete su izmene Zakona o zabrani diskriminacije. To nije ni blizu dovoljnog za ostvarivanje elementarnih prava, kažu predstavnici LGBT zajednice.</p>
<p>"Mi ovde ne govorimo o nekom prečem pravu, već o pravnim mogućnostima koje većina drugih građana ove zemlje ima, zahvaljujući nekim drugim zakonima, a mi pokušavamo da ostvarimo kroz ovaj i to je ista stvar koju iznova pričamo, to je pravni način da se osiguramo za posetu bolnici, za pitanje teških životnih situacija kao što je smrt, da možemo zajednički da imamo imovinu, da možemo da je delimo kao da smo partneri i partnerke, što i jesmo, tako da je to nešto na čemu mi insistiramo“, kaže za Insajder Ana Petrović iz nevladine organizacije "Da se zna“.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FqMlEpLDUR1c&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>"Političke volje da se potpiše taj zakon, kao i da se omoguće druga prava LGBTIQA osoba u srbiji nema zato što je reč o koketeriji sa najširim biračkim telom jer svi predstavnici vlasti od 2001. na ovamo, koje ste pomenuli su računali na tu masovnu podršku, tako da za njih predstavlja apsolutni rizik da izađu u susret LGBT populaciji“, dodaje Milan Nikolić, nezavosni LGBTIQA aktivista.</p>
<p>Kao članica Saveta Evrope, Srbija je dužna da pravno reguliše zajednicu pripadnika istog pola. Zakon o istopolnim zajednicama, čiji je Nacrt predat Vladi u proleće 2021. godine, pripadnicima i pripadnicama istog pola ne bi omogućio stupanje u brak, ali bi im pružio puna nasledna i srodna prava. Ipak, predsednik Srbije je više puta izjavio da ga neće potpisati, čak i da bude usvojen u Skupštini jer je, kako kaže, suprotan Ustavu koji definiše brak kao zajednicu muškarca i žene. Nedavno je rekao i da "neće potpisivati nikakve zakone koji uvode neki treći pol“. Predtavnici LGBT populacije taj rečnik vezan za treći pol smatraju nipodaštavajućim.</p>
<p>"On vrlo dobro zna da treći pol ne postoji, postoje dva pola, to su muški i ženski, ali rod, kao individualni doživljaj ličnosti u vezi sa seksualnim identitetom je nešto što može da stvara razliku i on je toga vrlo dobro svestan. Isti takav rečnik u smislu ležernosti i ironije bio je kada je Europrajd nazivao tim čudom; "Ja ne znam ni kada se to čudo održava" je rečenica iz prošle godine“, podseća Nikolić.</p>
<p>Odsustvo želje svih vlasti od 2000. godine do danas da gej populaciju izjednači u pravima sa ostalima, nije jedina prepreka u njihovoj borbi za ravnopravnost. Oštri protivnici te borbe iz klerikalnih i redova političke desnice, ali i među huliganima, glasno negoduju protiv "gej“ prava, dok evropski orijentisana levica najčešće ćuti.&nbsp;</p>
<p>"Kler ima svoje stavove, desnica ima svoje stavove, nevladin sektor svoje i vladajuća struktura ima svoje stavove, ali niko nikad nije seo da te stavove do kraja dodirne, da mi vidimo gde smo i da vidimo, da probamo da rešimo ukoliko nesuglasice postoje. Mi zapravo u ovom trenutku i ne znamo koje nesuglasice postoje jer je taj proces stopiran, zakon je u fioci i mi samo čekamo“, kaže Ana Petrović.</p>
<p>Problem je u tome i što nevladine organizacije koje se bore za LGBT prava često ne osluškuju dovoljno potrebe pojedinaca iz te zajednice.</p>
<p>"LGBT zajednica nije homogena grupa, kao što nisu ni strejteri, to su ljudi koji se razlikuju po svim osnovama, spaja ih samo jedno, to je seksualnost, ista seksualna orijentacija, tako da ne možemo očekivati da svi imaju istu viziju sreće, istu viziju budućnosti, nisu svi za brakove, neki žele da žive povučeno, neki otvoreno kao i svi drugi parovi, da sa partnerom slobodno prošetaju gradom, a da to za njih ne predstavlja rizik, nego konkretnu opasnost“; objašnjava Nikolić.</p>
<p>Veliki broj zemalja u regionu doneo je zakone o istopolnim zajednicama i pripadnicima LGBT populacije omogućio da planiraju zajedničku budućnost. Predsednik Srbije odbacuje takvu mogućnost dok je on na vlasti, a iz redova opozicije o "gej“ pravima najčešće se otvoreno izjašnjavaju samo oni koji su izrazito protiv.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

LGBT Parada, Beograd, 18.09.2016. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

"Zakon o istopolnim zajednicama bi nas izjednačio sa ostatkom građana“, poručuju LGBT aktivisti (VIDEO)