<article><p>Zakon o istopolnim zajednicama - mnogo puta najavljivan, još češće odlagan. Za jedne minimum dostojanstva, za druge rušenje porodičnih vrednosti. Za Vladu Srbije – vruć krompir koji im je ostavio prethodni saziv.</p><p>„Taj zakon bi trebalo da reguliše pitanja nasleđivanja, pitanja posećivanja u bolnicama, imovinsko pravne odnose. To su neke administrativne stvari, koje neće ni na koji način promeniti ni kulturu naše zemlje, ni pravnu tekovinu, osim što će unaprediti jer popunjava pravni nedostatak. Njegova uloga je da reguliše zajednički život dve osobe koje dele emotivni život, a istog su pola“, objašnjava direktor Beograd Prajda, Marko Mihailović. </p><p>Nacrt zakona pojavio se u javnosti početkom prošle godine. Umesto dijaloga, izazvao je sukobe. Za Srpsku pravoslavnu crkvu je neprihvatljiv jer smatraju da izjednačava istopolne zajednice sa brakom i porodicom. Usledio je Apel 212 srpskih intelektualaca koji, između ostalog, tvrde da prava istopolnih osoba mogu da se rešavaju izmenom nekoliko postojećih zakona i da nema potrebe da se donosi poseban akt. Put zakona do Skupštine zaustavio je, praktično, predsednik.</p><p>„Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga i Zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini“, rekao je predsednik u maju prošle godine. </p><p>Time se, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dijalog završio i pre nego što je počeo. Iako je donošenje zakona o istopolnim zajednicama bio jedan od razloga da kao članica Demokratske stranke uđe u Vladu SNS-a - bivša ministarka nije komentarisala tu predsednikovu izjavu.</p><p>„Predsednik Srbije ima pravo na svoj stav u okviru svojih nadležnosti. Taj stav o tome da je bilo koji akt u našoj zemlji ustavan ili ne može doneti samo Ustavni sud. I zato vam ponavljam da bih strašno volela da predsednik bude u dilemi o kojoj na kraju odlučuje Ustavni sud jer bi to značilo da je zakon u Narodnoj skupštini usvojen“, rekla je bivša ministarka Gordana Čomić u intervjuu za RTV.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOQvZRknnfmo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Iako se, kaže, u Vladi još nije razgovaralo o zakonu o istopolnim zajednicama, novi ministar za ljudska i manjinska prava smatra da svaka oblast društvenog života treba da ima svoj pravni okvir.</p><p>„Nastojaćemo da to područje dobije svoj zakonodavni okvir, kakav, sa kojim sadržajem to ćemo u budućnosti videti. U svakom slučaju, razvijanje demokratije pretpostavlja da sva područja društvenog života imaju svoje zakonsko uređenje, nema razloga da i ovo područje ne bude na taj način rešeno“, rekao je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.</p><p>„Nije samo pitanje da li će se zakon usvojiti, znamo kako se zakoni usvajaju kod nas, znamo da ne postoji konstruktivna debata, znamo da je to kako se kaže bar u ovim političkim sferama, na dugme, ali radi se o tome šta će biti članovi tog zakona. Da li će oni biti pravno primenjivi, da li će podzakonski akti biti regulisani na vreme. Prosto mora da postoji politička volja i politička kompetencija da se takve stvari proguraju“, rekao je Mihailović.</p><p>U regionu, drugačija slika. Posle Slovenije i Hrvatske, istopolno partnerstvo legalizovala je i Crna Gora.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Zakon o istopolnim zajednicama - mnogo puta najavljivan, još češće odlagan. Za jedne minimum dostojanstva, za druge rušenje porodičnih vrednosti. Za Vladu Srbije – vruć krompir koji im je ostavio prethodni saziv.</p>
<p>„Taj zakon bi trebalo da reguliše pitanja nasleđivanja, pitanja posećivanja u bolnicama, imovinsko pravne odnose. To su neke administrativne stvari, koje neće ni na koji način promeniti ni kulturu naše zemlje, ni pravnu tekovinu, osim što će unaprediti jer popunjava pravni nedostatak. Njegova uloga je da reguliše zajednički život dve osobe koje dele emotivni život, a istog su pola“, objašnjava direktor Beograd Prajda, Marko Mihailović.&nbsp;</p>
<p>Nacrt zakona pojavio se u javnosti početkom prošle godine. Umesto dijaloga, izazvao je sukobe. Za Srpsku pravoslavnu crkvu je neprihvatljiv jer smatraju da izjednačava istopolne zajednice sa brakom i porodicom. Usledio je Apel 212 srpskih intelektualaca koji, između ostalog, tvrde da prava istopolnih osoba mogu da se rešavaju izmenom nekoliko postojećih zakona i da nema potrebe da se donosi poseban akt. Put zakona do Skupštine zaustavio je, praktično, predsednik.</p>
<p>„Ustav upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene. Stoga i Zakon o istopolnim zajednicama ne bih mogao da potpišem i vratio bih ga Narodnoj skupštini“, rekao je predsednik u maju prošle godine.&nbsp;</p>
<p>Time se, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dijalog završio i pre nego što je počeo. Iako je donošenje zakona o istopolnim zajednicama bio jedan od razloga da kao članica Demokratske stranke uđe u Vladu SNS-a - bivša ministarka nije komentarisala tu predsednikovu izjavu.</p>
<p>„Predsednik Srbije ima pravo na svoj stav u okviru svojih nadležnosti. Taj stav o tome da je bilo koji akt u našoj zemlji ustavan ili ne može doneti samo Ustavni sud. I zato vam ponavljam da bih strašno volela da predsednik bude u dilemi o kojoj na kraju odlučuje Ustavni sud jer bi to značilo da je zakon u Narodnoj skupštini usvojen“, rekla je bivša ministarka Gordana Čomić u intervjuu za RTV.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FOQvZRknnfmo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<p>Iako se, kaže, u Vladi još nije razgovaralo o zakonu o istopolnim zajednicama, novi ministar za ljudska i manjinska prava smatra da svaka oblast društvenog života treba da ima svoj pravni okvir.</p>
<p>„Nastojaćemo da to područje dobije svoj zakonodavni okvir, kakav, sa kojim sadržajem to ćemo u budućnosti videti. U svakom slučaju, razvijanje demokratije pretpostavlja da sva područja društvenog života imaju svoje zakonsko uređenje, nema razloga da i ovo područje ne bude na taj način rešeno“, rekao je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.</p>
<p>„Nije samo pitanje da li će se zakon usvojiti, znamo kako se zakoni usvajaju kod nas, znamo da ne postoji konstruktivna debata, znamo da je to kako se kaže bar u ovim političkim sferama, na dugme, ali radi se o tome šta će biti članovi tog zakona. Da li će oni biti pravno primenjivi, da li će podzakonski akti biti regulisani na vreme. Prosto mora da postoji politička volja i politička kompetencija da se takve stvari proguraju“, rekao je Mihailović.</p>
<p>U regionu, drugačija slika. Posle Slovenije i Hrvatske, istopolno partnerstvo legalizovala je i Crna Gora.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Zakon o istopolnim zajednicama – isti zahtevi, nova Vlada (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation